Svet

ŠTA POSLE BAJDENA? "Politiko" analizira - Amerika na do sada neispitanoj teritoriji

Marija Stevanović

22. 07. 2024. u 09:15

NAKON što je američki predsednik Džo Bajden okončao kampanju za reizbor i podržao potpredsednicu Kamalu Haris za svog naslednika, demokrate sada moraju da sprovedu promenu bez presedana u kasnoj fazi izbornog ciklusa, prenosi Tanjug.

ШТА ПОСЛЕ БАЈДЕНА? Политико анализира - Америка на до сада неиспитаној територији

Nije slučaj bez presedana da aktuelni predsednik ne ide na reizbor, ali sve ono što okružuje Bajdena, počev od brige za njegovu fizičku i mentalnu sposobnost da obavlja funkciju pa do obima kampanje uvodi SAD na do sada neispitanu teritoriju, navodi "Politiko".

Demokrate će održati konvenciju u Čikagu od 19. do 22. avgusta, a ono što je trebalo da bude "krunisanje Bajdena" sada postaje otvoreno takmičenje na kojem gotovo 4.700 delegata ima odgovornost da izabere Bajdenovog naslednika, piše AP.

Bajden je i dalje predsednik SAD sve dok ne bude inaugurisan novi u januaru, ili dok sam ne odluči da se povuče sa te funkcije u nekom trenutku.

On je, međutim, na društvenim mrežama naveo da namerava da završi mandat. Postavlja se pitanje ko će biti kandidat demokrata da zameni Bajdena. Iako to što je sam Bajden podržao potpredsednicu Kamalu Haris njoj daje veliki podsticaj i vetar u leđa, to još ne znači da je njen izbor siguran, navodi "Politiko". Kandidat za predsednika tehnički može postati svako ko dobije najmanje 300, ali ne više od 600 potpisa delegata, a delegati mogu da podrže samo jednog kandidata. Pošto delegata ima 4.700, to znači da bi broj kandidata mogao da bude 15, ali realno njih će biti mnogo manje, navodi "Politiko".

Delegati na konvencijama tradicionalno glasaju za kandidata koji je dobio primarne izbore ili kokuse u njihovim državama. Bajden je dobio podršku najmanje 3.896 delegata, a iako sadašnja pravila stranke mu ne dozvoljavaju da ih preusmeri drugom kandidatu, njegova podrška Harisovoj nesumnjivo će imati uticaja.

Kako pokazuju anketa AP-a i Centra za istraživanje javnog mnjenja NORC, oko 85 odsto demokrata smatra da bi Haris bila dobra na mestu predsednika, a tako misli i 30 odsto opšte populacije. Njen izbor bio bi opravdan i u finansijskom smislu, jer pravila nalažu da Haris može da potroši novac iz kampanje namenjene Bajdenu, a sredstva iznose oko 91 milion dolara, prema poslednjem izveštaju iz juna, navodi Glas Amerike.

Da ne bi postupila po automatizmu i izabrala Harisovu, Demokratska stranka bi mogla da održi otvorenu konvenciju i odabere nekog od više kandidata. Tu su guverner Kalifornije Gevin Njusom, guverner Pensilvanije Džoš Šapiro i guvernerka Mičigena Grečen Vitmer. Demokrate moraju da odluče i ko bi bio kandidat za potpredsednika, a to bi opet moglo da izazove podele u stranci. Poslednji predsednik koji je odustao od kandidature za reizbor bio je Lindon Džonson, čije je širenje Vijetnamskog rata 1960-ih podelilo Demokratsku stranku, ali je on tu odluku saopštio u martu 1968. — osam meseci pre izbora.

BONUS VIDEO:

RUSKI TOP GAN: Piloti ruske severne flote izvode vežbe iznad Barencovog mora

21. 07. 2024. u 20:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Svet

0 13

RUSI O NAPADU NA PRAVOSLAVNU SVETINjU: Američki "patriot" pogodio Kijevsko-pečersku lavru

MINISTARSTVO odbrane Rusije tvrdi da je Kijevsko-pečerska lavra pogođena raketnim sistemom protivvazdušne odbrane "patriot" američke proizvodnje, navodeći da bi jedan od razloga za to moglo da bude slanje Ukrajini tih raketa kojima je istekao rok korišćenja.

15. 06. 2026. u 10:10