ČEGA SE PLAŠI NATO? Rekordna potrošnja članica Alijanse na odbranu

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

19. 06. 2024. u 22:47

IZDACI na odbranu u NATO-u dostigli su do sada nezapamćene razmere, a po svoj prilici će nastaviti da rastu - iza čega se krije strah članica tog saveza od jačanja Rusije i Kine.

ЧЕГА СЕ ПЛАШИ НАТО? Рекордна потрошња чланица Алијансе на одбрану

Foto Tanjug/AP

Prema podacima NATO-a koje je objavio Asošijejted pres (AP), rekordne 23 članice NATO-a, koji danas čine 32 države, izdvajaće više od dva odsto BDP-a na odbranu tokom 2024.

Alijansa je potrošnju za odbranu povećala za čak 17,9 odsto u odnosu na prošlu godinu - što je takođe nezapamćeno. U potrošnji na odbranu kao udeo u BDP-u ističe se Poljska (4,1 odsto), a nju slede Estonija (3,4), SAD (3,4), Letonija (3,2), Grčka (3,1) i Litvanija (2,9 odsto).

Među zemljama koje su tokom poslednje dve godine značajno povećale potrošnju nalaze se Nemačka (sa 1,5 odsto 2022. na 2,1 odsto), Turska (1,4 na 2,1) i baltičke zemlje.

Francuska i Velika Britanija takođe troše više od dva odsto na odbranu, ali je njihov skok procentualno manji, zato što su one i ranije izdvajale značajna sredstva na odbranu.

-Evropljani danas čine više za svoju kolektivnu bezbednost nego pre samo nekoliko godina, rekao je odlazeći generalno sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Države članice NATO-a drastično su povećale potrošnju na odbranu nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, koja je "upalila lampice" u mnogim evropskim prestonicama.

Urednik TV Front Andrej Mlakar za RT Balkan kaže da se iza povećanja potrošnje na odbranu krije strah od Rusije i Kine, ali i strah od potencijalne pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.

-Rusija i Kina su definisane kao glavni protivnici. Kina pre svega zbog ŠOS-a, što je razlog planova za širenje NATO-a na Pacifik, ali i pretvaranje AUKUS-a u pravi vojni savez. U Evropi se kvota ispunjava zbog straha od potencijalne pobede Trampa, a pripremaju se i za potencijalni konflikt sa Rusijom, ističe on za RT Balkan.

Naš sagovornik ukazuje da su izdaci na odbranu dobili prioritet u odnosu na ostale državne projekte.

-Suština je da se prelazi iz mirnodopske faze u fazu permanentnog konflikta. To je slučaj i sa malim državama, ne samo na Baltiku, već i sa zemljama poput Crne Gore i Slovenije, ukazuje Mlakar.

PLAŠI LI SE NATO "TRAMPA 2.0"?

Kvota od dva odsto BDP-a, koliko bi sve države članice NATO-a trebalo da izdvajaju na odbranu, uvedena je 2014. godine - nakon izbijanja krize u Ukrajini.

Međutim, mnoge države u Alijansi to očigledno nisu shvatile ozbiljno - čak ni nakon dolaska Donalda Trampa u Belu kuću 2017. godine, koji je saveznike često kritikovao da ne troše dovoljno i da se previše oslanjaju na SAD.

Međutim, ruska vojna operacija u Ukrajini, konflikti na Bliskom istoku, strah od eskalacije u regionu Tajvana i potencijalni povratak Trampa u Belu kuću zabrinuli su mnoge evropske lidere.

-Američke administracije su apsolutno opravdano tvrdile da saveznici SAD premalo troše, izjavio je nedavno Stoltenberg. "Dobra vest je da se to menja."

Da bi "Tramp 2.0" mogao da bude radikalniji nego nekada ukazuje njegova izjava iz februara, kada je nekadašnji predsednik rekao da bi "ohrabrio" Rusiju da napadne svaku članicu NATO-a koja ne plaća svoje obaveze.

Andrej Mlakar ne veruje da je "Trampova pretnja" glavni uzrok povećanja potrošnje na odbranu u Evropi, ali da postoji strah od njegovog "stihijskog" karaktera.

-Povećanje nije toliko zbog Trampa, već zato što NATO prelazi u fazu permanentnog globalnog konflikta sa Rusijom. NATO mora da pojača svoje kapacitete, pre svega da poveća broj tenkova, artiljerije, PVO sistema… Ipak, potrebno je da se neke stvari preduprede zbog "stihijskog" karaktera Donalda Trampa. Njemu će prioritet biti Izrael, zbog čega od Evrope traži da povećaju svoja izdvajanja, ističe on.

Mlakar naglašava i da evropske zemlje mahom kupuju američko naoružanje - delimično i kako bi "odobrovoljili" bivšeg (a potencijalno i budućeg) predsednika SAD.

-Sve zemlje mahom kupuju američko naoružanje, čime bi "odobrovoljili" Donalda Trampa, ali i pojačali kredibilitet američke vojne industrije. Kupuju se "bredliji", "džavelini", avioni F-35 i slično, ukazuje on.

KINESKO-RUSKI ODGOVOR

Sagovornik RT Balkan ukazuje da su Rusija i Kina već odgovorile na agresivnu politiku zemalja članica NATO-a.

"Rusija je odgovorila raspoređivanjem nuklearnog oružja u Belorusiji i tzv. asimetričnim odgovorom, pre svega kroz razvoj i pripremu raketa i nuklearnog naoružanja. Kina ima značajne potencijale na prostoru Pacifika, a Rusija testira hipersonične projektile", objašnjava on.

Mlakar podseća i da se u Evropi stvara neka vrsta "sanitarnog kordona" oko Rusije, Belorusije i Kalinjingradske oblasti, u kojoj bi glavnu ulogu trebalo da igraju Poljska i baltičke republike.

Reč je o državama koje prednjače u potrošnji na odbranu kao deo BDP-a, što se pre svega odnosi na Poljsku - koja će na vojsku u 2024. potrošiti čak 4,1 odsto.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - RUSKA ARTILjERIJA NA DELU: Jedinica gađala položaje ukrajinske vojske na frontu u Hersonu

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TUGA: Preminuo fudbaler kojeg Piksi i Rambo Petković dobro pamte