KINA ĆE DEFINISATI OVAJ VEK: Ursula fon der Lajen o potrebi strateških odnosa s Pekingom

TREBA da produbimo naše znanje o svetu koji se brzo menja i dovodi nas do razgovara o politici Evrope prema Kini. Naš odnos sa Kinom je jedan od najkomplikovanijih i najznačajnijih bilo gde u svetu. Kako ćemo time upravljati, biće odlučujući faktor za naš budući ekonomski prosperitet i nacionalnu bezbednost.

FOTO: AP/Tanjug

To je u četvrtak poručila predsednica EK Ursula fon der Lajen na Merkator institutu za studije o Kini i Centru za evropsku politiku. Ovaj govor se uklapa u aktuelnu politiku EU otvaranja prema Kini i pokušaja da Peking pridobije na svoju stranu. Tome u prilog govori činjenica da se u zvaničnoj poseti Kini u četvrtak i petak nazali španski premijer Pedro Sančez, a da se na put u Peking sledeće sedmice spremaju, zajedno, Fon der Lanjenova i francuski predsednik Emanuel Makron:

- Verujem da nije održivo, niti u interesu Evrope, da se odvoji od Kine. I to je deo razloga zašto ću uskoro posetiti Peking zajedno sa predsednikom Makronom. Poenta je da ne želimo da presečemo ekonomske, društvene, političke ili naučne veze.

U "flertovanju" s Kinom, Fon der Lajenova je naglasila da je to nacija sa jedinstvenom istorijom i da su njeni filozofi oblikovali kulturu i društvo u većem delu današnjeg sveta, a da su četiri velika izuma drevne Kine – kompas, barut, proizvodnja papira i štampa revolucionisali svetsku civilizaciju.

- Ali, ova poslednja era je po mnogo čemu jedno od najznačajnijih poglavlja u toj dugoj i turbulentnoj istoriji. Za manje od 50 godina Kina je prešla iz rasprostranjenog siromaštva i ekonomske izolacije u drugu najveću svetsku ekonomiju, i lider je u mnogim najsavremenijim tehnologijama – kazala je predsednica evropske izvršne vlasti.

Ona je podsetila na izjavu predsednika Kine Sija Đinpinga na Kongresu komunističke partije da Kina do 2049. godine želi da postane svetski lider u međunarodnom uticaju.

- Ili jednostavnije rečeno: on u suštini želi da Kina postane najmoćnija nacija na svetu – kazala je.

Istovremeno je istakla zabrinutost u vezi s tim šta se krije iza ovog povratka na globalnu scenu i poručila da definisanje evropske strategije prema Kini mora početi trezvenom procenom trenutnih odnosa i strateških namera Kine. Naglasila je da je odnos sa Kinom previše važan i da međusobno razumevanje počinje razgovorom:

- Kina je fascinantna i složena mešavina istorije, napretka i izazova. I definisaće ovaj vek. Ali naša priča o tome kako se odnosimo prema Kini još uvek nije u potpunosti napisana, i ne treba da bude defanzivna – rekla je Fon der Lajenoa i istakla da mora da se razmisli kako da se ojača otpornost na zavisnost od Kine.

Podsetila je i na prošlonedeljnu posetu kineskog predsednika Sija Đinpinga predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.

- Došlo je do promene dinamike u odnosima između Kine i Rusije. Iz ove posete je jasno da Kina vidi Putinovu slabost kao način da poveća svoj uticaj nad Rusijom. I jasno je da se balans moći u tom odnosu, koji je veći deo prošlog veka favorizovao Rusiju, sada preokrenuo – ocenila je Fon der Lajenova i dodala da će to "kako Kina bude nastavila interakciju sa Putinovim ratom biti odlučujući faktor za odnose EU i Kine koji idu napred."

Naglasila je i da Kina, kao stalna članica Saveta bezbednosti, ima odgovornost da štiti principe i vrednosti Povelje UN.

- Kina ima odgovornost da igra konstruktivnu ulogu u unapređivanju mira. Ali, taj mir može biti samo ako je zasnovan na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine – upozorila je.

Takođe je apostrofirala pokazivanje vojne sile u Južnom i Istočnom kineskom moru, i na granici sa Indijom, a naglasila je i značaj mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu. Kao razlog za zabrnutost navela je i teška kršenja ljudskih prava u Sinđanu. Rekla je i da su "sve kompanije u Kini već po zakonu obavezne da pomognu državnim operacijama prikupljanja obaveštajnih podataka i da to drže u tajnosti."  Istakla je da ti postupci ukazuju na Kinu koja postaje represivnija kod kuće i puna samopouzdanja u inostranstvu.

Iz svega je izvela tri zaključka. Prvi je da je Kina okrenula stranicu o eri reforme i otvaranja i da prelazi u novu eru bezbednosti i kontrole. Podsetila je da je predsednik Đinping pre nekoliko godina poručio da mora da se pooštri zavisnost međunarnodnih proizvodnih lanaca od Kine, i da je to naročito tačno kada se radi o litijumu ili kobaltu. Drugi zaključak je da su imperativ bezbednosti i kontrole aduti logike slobodnih tržišta i otvorene trgovine.

- Dolazimo do trećeg zaključka. A to je da je jasan cilj Kineske komunističke partije sistemska promena međunarodnog poretka sa Kinom u njenom središtu.

Ursula fon der Lajen je istakla da je od vitalnog značaja osiguranje diplomatske stabilnosti i otvorene komunikacije sa Kinom, rekavši da međusobni odnosi nisu "ni crni ni beli", uz zaključak:

- Moramo da razmislimo o tome kako možemo produktivno da radimo zajedno u globalnom sistemu u budućnosti, i na kojim izazovima.

USKLAĐIVANjE

FON der Lajenova je naglasila da je Kina vitalni trgovinski partner EU, s 9 odsto evropskog izvoza robe i više od 20 odsto uvoza, s neravnotežom koja raste i istakla da EU  treba da definiše svoj budući odnos sa Kinom i drugim zemljama u osetljivim visokotehnološkim oblastima kao što su mikroelektronika, kvantno računarstvo, robotika, veštačka inteligencija ili biotehnologija. - Potrebno je da se naša strategija prilagodi u skladu sa načinom na koji se čini da se kineska Komunistička partija menja – zaključila je Fon der Lajen.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije