PREDSEDNICA Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pre dve godine najavila: "Evropa mora da nauči i govor sile", rekla je Nemica prilikom preuzimanja dužnosti. EU mora biti sposobna da se dokaže i u odnosu s vodećim državama kao što su Kina, ali i SAD.

Foto AP

Žozep Borel kaže da bi to bio "povratak politici moći" – u kojoj bi veliku ulogu imala vojska.

Kako taj cilj sprovesti u praksi? To je sadržaj nove doktrine bezbednosne politike koja bi trebalo da bude formulisana do marta 2022. Prvi predlog tog "Strateškog kompasa" zemljama-članicama predstavio je komesar za spoljnu politiku Žozep Borel. Aktuelnu situaciju on procenjuje bez uvijanja: "Evropa je u opasnosti", upozorava Borel i naglašava da Evropska unija ne može sebi da dozvoli da bude samo posmatrač u svetu koji je krajnje orijentisan na suparništvo.

Foto AP

Uticaj EU slabi

"Evropska unija mora da se pobrine za bezbednost svojih građana i mora da štiti svoje interese", zahteva Borel i nabraja konkretna područja konflikata. U to spadaju ne samo vojne pretnje, već i nadmetanje oko globalnih standarda i borba za prevlast na području veštačke inteligencije, cloud computinga, poluprovodnika i biotehnologije. Spominje se i izazov širenja lažnih vesti i kibernetičkih napada.

Nova politika sile ne služi se samo tradicionalnim vojnim sredstvima. Borel upozorava i na opasnost od tzv. "hibridnih pretnji", kakvu EU upravo doživljava na svojoj spoljnoj granici prema Belorusiji. Zbog takvih pretnji, sve je teže razlikovati rat i mir. Evropska unija, čiji ekonomski i demografski značaj u svetu stalno opada, mora da se dokaže na tom području.

Povratak politici moći

Iako će konačni tekst nove doktrine biti gotov tek na proleće, već prvi predlog pokazuje jasnu promenu pogleda na svet. U poređenju s "Globalnom strategijom" koju je 2016. predstavila Borelova prethodnica na toj dužnosti Federika Mogerini, "meka moć" EU sada je osetno u drugom planu. "Povratak politici moći" – tako Žozep Borel naziva ideju po kojoj bi Brisel bio u stanju da reaguje i vojnim sredstvima.

Iako Evropska unija još od 2007. ima sopstvene borbene jedinice, takozvane battlergroups, pokazalo se – recimo u Avganistanu – koliko je i danas njena sposobnost da vojno deluje mala. Pritom EU, prema tom konceptu battlergroups, već godinama raspolaže s dve stalno aktivne formacije, od kojih svaka ima po 1.500 vojnika. One bi trebalo da sprečavaju ratove u konfliktnim regionima, ali i da rade na pružanju humanitarne pomoći.

Te jedinice se menjaju na svakih šest meseci, a na raspolaganje ih stavljaju različite zemlje EU. One, međutim, tokom 15 godina svog postojanja, nijednom nisu aktivirane u nekoj krizi. "Razlog za to što borbene jedinice iz tri do pet zemalja ne mogu da budu angažovane leži i u činjenici da uvek mora da postoji neka 'vodeća nacija', koja mora da snosi većinu tereta u materijalu i ljudstvu – ali i da snosi troškove. Države koje su na redu zbog toga se ustežu da koriste taj instrument", objašnjava politikolog Joahim Kops sa Univerziteta Lajden u Hagu.

Sporna interventna jedinica

"Strateški kompas" sada donosi novi koncept za vojne jedinice. Do 2025. Evropska unija bi trebalo da formira Jedinicu za brzo raspoređivanje (Rapid deployment capacity - RDC) od 5.000 ljudi. Sastojala bi se od kopnenih, vazdušnih i pomorskih jedinica i bila bi veća nego sadašnjih trupa (3.000 ljudi). Pored toga, ona bi trebalo da bude sastavljena modularno, dakle u zavisnosti od svrhe angažmana.

(Blic)

Preporučujemo

Svet

0 1

USVOJILI PREPORUKE O KOMBINOVANOJ NASTAVI: Evo kako će đaci u zemljama EU da pohađaju časove

29. 11. 2021. u 23:23

Svet

1 15

ZAHAROVA PORUČUJE BRISELU: Umesto naoružavanja Ukrajine, bolje se uzdržite od koraka koji joj nanose štetu

29. 11. 2021. u 22:41

Crna Gora

0 2

DEMOKRATSKI FRONT ODGOVORIO LAJČAKU: "Bregzit, migrantska kriza i skepticizam kod određenih članica"

28. 11. 2021. u 14:34

Crna Gora

0 5

LAJČAK BI DA KROJI KAPU PODGORICI: EU želi da Crna Gora ima proevropsku vladu

26. 11. 2021. u 22:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije