JEDINI NA SVETU SLIKA KAFOM: Bojan Đorđević, zanesenjak sa dobrom dozom kofeina u sebi

Bojana Jovanović

17. 06. 2024. u 12:22

On toliko voli espreso kafu da i u njenom talogu vidi nešto dragoceno, i, ne samo da vidi, već ga svojom rukom pretvara u umetnost. Junak naše priče, Bojan Đorđević, slika talogom od espresa, preostalim po pravljenju kafe!

ЈЕДИНИ НА СВЕТУ СЛИКА КАФОМ: Бојан Ђорђевић, занесењак са добром дозом кофеина у себи

FOTO: Privatna arhiva

On toliko voli espreso kafu da i u njenom talogu vidi nešto dragoceno, i, ne samo da vidi, već ga svojom rukom pretvara u umetnost. Junak naše priče, Bojan Đorđević, slika talogom od espresa, preostalim po pravljenju kafe! Jedini je espreso art slikar na svetu, a njegovi portreti krase domove mnogobrojnih domaćih i stranih poznatih ličnosti. Znatiželjne da vidimo kako izgleda sam proces slikanja ovaj posve neobičan čovek, nekadašnji sportski novinar i Ginisov rekorder u broju napravljenih espreso kafa tokom 24 sata, dočekao nas je u svojoj beogradskoj galeriji. Odmah nam je, radosnih očiju, pokazao 68 ženskih portreta koji krase zidove od cigle, naslikanih upravo espreso art tehnikom. Zaista deluje neverovatno podatak da su nastali od kafe. Svaka slika u uglu ima Bojanov nesvakidašnji potpis - otisak kažiprsta, prethodno umočenog u crvenu temperu. Pokazao nam je naš sagovornik, na tren, i kako nastaje slika. Umočio je četkicu u šoljicu punu sjajnog, crnog taloga espreso kafe i njome povukao nekoliko poteza na akvarel papiru – zaista ostavlja trag, pa i različite nijanse oker boje, poput mnogo uobičajenijih slikarskih materijala. Objašnjava nam kako mu se rodila pomisao za slikanje kafom:

- Ideju da slikam dala mi je najbolja prijateljica, u želji da me “pokrene” iz depresivnog stanja. U momentu u kom sam poželeo da je poslušam nisam imao boje, jer sam ih negde zaboravio, pa sam pokušao da naslikam nešto espreso kafom, što mi je delovalo zanimljivo. Prvih dana nije išlo baš lako, ali sam uskoro počeo da slikam portrete i ubrzo me je “uzela” ta magija. Za tri i po godine uradio sam više od 1500 slika i postao bolja verzija sebe...

FOTO: Privatna arhiva

Opišite nam detaljnije kako izgleda priprema i sam proces slikanja.

- Osnovni materijal za slikanje je espreso kafa koja ostane posle ekstrakcije. Uz malo “magije” od nje nastaje materijal kojim slikam. Papir za akvarel prethodno prolazi kroz pripremu, tako da je nekoliko sati potrebno da sam materijal postane funkcionalan i da mogu da počnem sa radom. Bitan je kvalitet kafe i vrlo je važno da ona bude dobro pečena, a talog svež pre nego što počnem da slikam.

Po kom kriterijumu birate modele?

- Volim da slikam ljude kojima se divim i koje poštujem, karakterne. Svaka espreso mešavina ima svoj karakter, otuda volim da slikam karakterne ljude. Svestan sam da imam dar da prenesem upravo nečiji karakter, što mi je najvažnije. Neću da krijem, obožavam da slikam žene… Večna inspiracija.

Koja je zajednička nit između nekadašnjeg sportskog novinara i espreso artiste?

- Na prvi pogled te dve profesije nemaju sličnosti ali to je samo varka. Obe zahtevaju da čovek nema klasičan posao već da živi svoju priču. Ljubav je neophodna i presudna. Mnogo je emocija prisutno u obe vrste posla i to je blagoslov koji imam. Sportsko novinarstvo me je oblikovalo kao čoveka, a umetnost mi je dala neku “dubinu” i nove vidike. Najlepše u svemu je što sam upoznao sjajne ljude. To nema cenu.

Javljaju li vam se ljudi koji bi da ih naučite ovoj tehnici?

- Svakim danom sve više njih želi da nauči nešto o espreso artu. Najviše je poziva iz Italije, Austrije i SAD. Planiram da najesen održim radionicu u Beču ili Milanu, a da naredne godine u mojoj galeriji pokrenem školu slikanja.

Koliko je trajalo slikanje najzahtevnijeg portreta i o kome je reč?

- Na vreme slikanja utiču razni faktori, ali u proseku slika nastane između tri ili četiri časa. Čak i klimatski faktori utiču na sliku tokom stvaranja. Najduže sam radio jednu od slika Zdravka Čolića, a mnogo vremena sam uložio i u slike Tonija Cetinskog i Erosa Ramacotija.

Može li i kako da se briše ako pogrešite prilikom slikanja?

- Sitnu grešku je moguće neutralisati, ali svaku veću nije. Espreso art je prilično precizna tehnika i zahteva mnogo posvećenosti i ljubavi.

Čija vas je reakcija na portret najviše ganula, a u koji ste vi, prilikom slikanja, uneli najviše osećanja?

- Mnogo suza radosnica video sam u momentima kada su ljudi ugledali moje slike. Bilo je i situacija u kojima su videli portrete onih koji više nisu među nama i totalno se slomili. Pojedine devojke su bile toliko oduševljene da nisu mogle da izgovore nijednu reč. U svaku sliku unosim ljubav, ali najviše sam je uneo u onu svog oca. Posle tog njegovog portreta shvatio sam koliko ga volim, koliko mi znači i svaka suza prolivena tokom slikanja bila je čišćenje moje duše.

Koju rečenicu najčešće čujete kao reakciju kad se neko prvi put susretne sa vašim espreso art-om?

- Univerzalna rečenica je: “Je l’ ovo stvarno od espresa?”. To pitanje čuo sam više stotina puta, ljudi su u neverici kada vide sliku. Posebno veliko oduševljenje nastane kada je vide uživo. Srećan sam što moje slike mogu da se vide svakodnevno na dve lokacije u Beogradu, uz moju galeriju već dve godine ukrašavaju i jedan od kultnih restorana.

Koliki je najveći portret koji ste naslikali?

- Najveći portret sam radio po narudžbini za jednog poslovnog genijalca iz Slovenije koji je želeo da ga pokloni svojoj majci. Dimenzije su bile 100 x 70 centimetara i ponosan sam na nju. Nažalost, majka je umrla nekoliko dana pre nego što je slika stigla u Ljubljanu. Taj portret ima posebno mesto u njihovom domu, jer se cela familija bavi uvozom kafe i pravljenjem espresa.

Čuli smo da pijete 12-15 kafa dnevno, kako vaš organizam to podnosi?

- Pošto pijem kvalitetne kafe moj organizam nema ideju da se buni. Biram gde pijem espreso i zato nemam nikakve probleme, već samo benefite od toga. Na sajmu u Trstu uspeo sam da probam čak 29 espresa u toku dana, a najviše sam tokom jedne noći i dana popio 53!

Koje su vam miljenice?

- Svaka mešavina ima svoje čari, a tokom dana menjam espreso stilove. Dan počinjem zanatskom kafom koja je pečena na tradicionalni način, a do večeri dođem i do single origin (jedinstvenog porekla, samo sa jednog područja) zrna iz Etiopije i Kenije. Često dan završim i filter kafom…

Portreti i u kućama Del Pjera i Maldinija

Mnoge poznate ličnosti sa domaće i strane javne scene u svojim domovima imaju vaše slike. Kako je došlo do toga?

- Prijatelji su mi otvorili ta vrata i sada mi je postalo normalno da nekadašnji mi uzori imaju moje slike u svojim domovima. Mnogo sam se obradovao kada je Vanja Udovičić u ime države poklonio sliku Alesandru Del Pjeru. Posle toga imao sam čast da moji portreti krase domove Frančeska Tolda, Paola Maldinija, Dejana Savićevića, Pepea, Dejana Stankovića, Andrea Pirla, Simone Inzagija, Darka Pančeva, Baneta Ivanovića, Tonija Cetinskog, svih pevača “Bijelog dugmeta”, mnogih glumaca iz regiona...

Postoje ljudi kojima je svaka kafa ista, ne prave razliku. Kažu - espreso je espreso. Kako najlakše da nauče da raspoznaju vrste kafe i mešavina po ukusu?

- Definitivno je svaka espreso mešavina priča za sebe. Na samu kafu utiče barista, mlin, serviser i još mnogo faktora. Trebalo bi svakodnevno učiti o kafi, a pre nekoliko godina sam u tome pomogao kafopijama kada sam izdao svoju knjigu o njoj. Za početak bi trebalo da nauče šta su kafe standardi, a onda da traže po ukusu “svoju” kafu. Život je mnogo kratak da bismo pili loše kafe…

Šta sada planirate i čime su vam misli zaokupljene?

- Ideja mi je da se sa Beograđanima i turistima družim u galeriji uz dobru kafu, da posle izložbi u Podgorici, Sarajevu, Zagrebu, Milanu promovišem slike u SAD, Japanu i na Bliskom istoku. Sanjam da napravim jedinstveni kafe mural u jednom od tržnih centara u Beogradu i da na taj način oči celog sveta tog dana budu okrenute ka nama.

Ginisov rekorder

Postavili ste Ginisov rekord u broju pripremljenih espreso kafa u 24 sata, kako je to izgledalo?

- Taj rekord je nastao iz kolektivnog ludila kafe zanesenjaka i želje da Beograd stavim na kafe mapu sveta povodom Svetskog dana kafe. Spremao sam espreso više od 24 časa, napravio za to vreme 2276 šoljica kafe i ušao ponosno u istoriju kafe sveta. Plan je bio da rekord oborim u Kini ali nas je kovid sprečio, no, spremaju se neki novi kafe rekordi.

Na kakvom mestu i u kojoj zemlji ste popili najbolju kafu do sada, a koja (u kom momentu) ispijena šoljica ima najveću vrednost u vašem srcu?

- Ljubav mi je pokretač i svakog dana pijem fantastične kafe sa prijateljima i zahvalan sam Bogu na tome. Najveću vrednost imaju kafe koje neću moći da “repriziram”, popijene sa pokojnim prijateljima i ljudima koji su, iz mnogih razloga, otišli iz mog života.

Šta doživljavate kao svoj životni poziv?

- Sebe doživljavam kao kafe zanesenjaka, koji živi svoj san otvorenih očiju sa dobrom dozom kofeina u sebi. Dao sam sebi priliku da se bavim najlepšim poslom na svetu i da u isto vreme slikam espresom i edukujem ljude o kafi. Bavim se kafom na još nekoliko nivoa, a posebno ću biti srećan kada pred dame stavim espreso kozmetiku i kada u mom Beogradu otvorim Muzej kafe. Tada ću znati da sam uradio nešto stvarno veliko i važno…

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

STRAŠNO FINALE: Novak Đoković izgubio u finalu Vimbldona, Karlos Alakraz je (p)ostao šampion - i to kako!