SA SEKOM SAM U „BRAKU“ OD 1970: Petar Božović o liku u seriji "Tri muškarca i tetka" (Prva TV) i neraskidivoj vezi sa Jelisavetom Sablić

JELENA BANJANIN

20. 02. 2021. u 10:38

JEDNOG od glumačkih bardova sa prostora bivše Jugoslavije, Petra Božovića, gledaćemo u novoj humorističkoj seriji "Tri muškarca i tetka" od 21. februara, na Prvoj. Svakog dana, osim ponedeljka, od 20.00, u 150 epizoda pratićemo dogodovštine neobične porodice i zamršene odnose njenih članova.

СА СЕКОМ САМ У „БРАКУ“ ОД 1970: Петар Божовић о лику у серији Три мушкарца и тетка (Прва ТВ) и нераскидивој вези са Јелисаветом Саблић

Foto Marko Arsić/Innovative Production

Tetka Milka (Jelisaveta Seka Sablić), kao nekadašnja uspešna direktorka Dafiment banke, glavni je finasijer svih hirova sestrića Joviše (Milan Vasić) i LJubiše (Marko Janketić). Milkino bogatstvo probaće da preuzmu sestra Živka (Svetlana Ceca Bojković) i misteriozni Puniša, zvani Ćećo, u tumačenju Petra Božovića. Ispod gustih obrva i brade, crvene ili plave beretke, bademantila ili šarenih svilenih marama, krije se stari radnik državne bezbednosti, koji svoju ulogu u službi predstavlja mnogo većom nego što je bila. Mutan tip, sklon laganju, fantaziji i mahinacijama.

- On je Puniša Perović, a Ćećo mu može biti partizansko ime, možda je literarno, možda iz detinjstva. Ko zna? Svi naši revolucionari su imali neko ime: Korčagin, Stari, Plavi, Tito ili Španac - objašnjava u razgovoru za "TV novosti" Petar Božović.

* Dobar deo karijere posvetili ste poetskim koncertima, monodramama i dramskim ulogama. Zbog čega ste izabrali ovu rolu i čime je ona izabrala vas?

- Samom pričom koja je pitka i ima lagani humor. Ali sam se i uželeo posla jer nas je korona sve zatvorila u četiri zida, a ja nisam navikao da ne radim. Ovo mi je došlo kao izlaz iz klaustrofobične situacije.

* Šta vas je privuklo priči humorističke serije "Tri muškarca i tetka"?

- Komedija karaktera i situacija, što znači da su mogućnosti veoma dobre. Komedija karaktera je izazov za glumce, a komedija situacije izazov za reditelje. Pa ko šta ponese. Na setu smo se ponekad trudili da malo popravimo pisce, koji ne mogu baš sve da prate. Ko će svaki lik i njegovu sudbinu da isprati u svim situacijama? Imajući to u vidu, svaku scenu doteramo sa rediteljem Pavlom Vučkovićem da ne ostane nedorečena i da ne bude publici dosadna. Svako umetničko delo, pogotovo scensko, bilo pozorišno, filmsko ili televizijsko, može sve sem da bude dosadno. Mislim da je to govorio Borislav Mihajlović Mihiz. Često ga citiramo, ali neka.

Foto Marko Arsić/Innovative Production

* Kako biste opisali profil ličnosti koji igrate?

- Jednom rečju, savremen čovek, potreban ovoj zemlji. On je uspeo i heroj je našeg doba. Mog junaka ne možete da uhvatite ni za glavu ni za rep. Pojavljuje se iznenada. Isto tako nestaje. Izmišlja. Navodno piše. Voli da citira NJegoša i klasike. Ima nekoliko žena i ne zna koliko ima dece. Od onih je ljudi koji drže predavanja drugima povišenim tonom ili poluubedljivo, namrštena čela. Rekao bi čovek da mu nijedna nije lažna, a ne znate šta je istina a šta laž. U stvari, on liči na mnoge figure našeg doba. Da li je radio u bivšem režimu ili ne? Postoje tragovi, ali... Ovo je već državna tajna, a arhivi još nisu otvoreni. (smeh) NJegova putovanja bila su kukavički beg od neke žene ili nekog braka, a predstavlja ih kao politički progon. Kako serija odmiče, rašće taj minhauzenski duh. Puniši je sve veoma lako. Nema baš toliko problema, sem u priči. Na kraju krajeva, sve može da bude istina i najveća laž. Zanimljivo je, u svakom slučaju.

* Kakva je Punišina uloga u životu sestrića Joviše i LJubiše, kao i sestara Milke i Živke?

- To je za sada porodična tajna, pa bih ostavio gledaocima da je otkriju. One Punišu optužuju da je Jovišin otac, a čak se ne zna da li je taj sin Milkin ili Živkin. Moj junak se u Srbiji pojavljuje sa ćerkom sa Kube, ali je predstavlja kao prevodioca njegovih nezaboravnih dela. On je čovek koji je valjda od početka života počeo da piše memoare. (smeh) To je jedan od onih naših likova koji nosi svoju spomeničku bistu ispred sebe. On i kaže u nekom trenutku "kad neće niko da priča o tebi, a ti za života ispričaj sve najlepše o sebi".

* Ćećo se posle mnogo godina vratio u Srbiju. Zašto? Šta se iza toga krije?

- Mislim da su i velike sile umešale prste, i da su međunarodni odnosi dosta uticali na njegovu odluku da se vrati u Srbiju i jedno vreme se primiri kako bi opet krenuo stazama kojima je, zadojen od malena, krenuo na put slobode i pravde. (smeh)

* Vaš junak je i bivši ljubavnik tetke Milke, koju igra Jelisaveta Seka Sablić. Kako vam je bilo u kadru sa "kraljicom komedije"?

- Sa Sekom sam u braku od 1970, kada sam došao u Atelje 212. U tom braku, koji se zove pozorište, nema razvoda. Samo u pozorištu i crkvi važi "zajedno do kraja života".

SRBIJA I ENGLEZI KOJI LOŠE GOVORE SRPSKI

* U ČEMU ovih dana uživate i čime se inspirišete?

- Ovih dana baš nemam velikih inspiracija. U slobodnom vremenu razmišljam o tome hoće li ikad budžet za kulturu u Srbiji biti bar tri odsto i da li će ikad Beograd napraviti operu, kao što su svi veliki gradovi i kulture. Beograd je po operskoj i baletskoj tradiciji zaslužio da se ne gušimo u zdanju nasleđenom od kneza Mihaila Obrenovića. Stalno napredujemo svuda u kulturi, a ovde smo baš u zaostatku. Ne merim se samo sa svetom, već mislim da smo u zaostatku sami za sobom i našom tradicijom. Imamo se na koga i osloniti, imamo uzore i sve, ali je sve zarobljeno. Kultura je marginalizovana i dobija nove kostime, nova značenja, a naš nesrećni jezik više nije ni srpski ni engleski. Stalno ponavljam kako u Srbiji žive Englezi koji loše govore srpski. Ako izgubimo jezik i pismo, to više nije problem pojedinca nego svih nas.

* Sa kime vam je još bilo zadovoljstvo da podelite radost glumačke igre?

- Sa neodoljivom i prelepom Svetlanom Bojković. Bilo mi je zanimljivo i sa malim Atanasijem, jer je detetu to veliki izazov. Ovde sam bio u prilici da glumim sa meni nepoznatim, mlađim glumcima, što je i normalno jer sam čovek prošlog milenijuma. Mladi nadiru i ne možete sve da ih ispratite, ali ima veoma zanimljivih pojava.

* Jedan od sestrića, Joviša, majstor je za kompjutere, a veoma je nespretan sa ženama. Ima li leka za ljubavne boljke?

- Kako da nema, samo se krije u nekoj vakcini koja još nije pronađena.

* Prošle godine snimili ste za RTS monodramu "Reče mi jedan čoek". Da li pripremate neki novi poetski recital?

- Spremam "Posvetu prahu oca Srbije" Matije Bećkovića, i taj ću recital objaviti kao kompakt-disk. Matija je sjajno, nadahnuto pisao. Na početni NJegošev stih "Da svagda mi dragi..." iz "Luče mikrokozme" nadovezao je više od trideset novih izraza, reči, slika... Neverovatan dug svi imamo prema NJegošu. Pored mene učestvuje i Milovan Mića Danojlić, koji je napisao nadahnuti predgovor. Snimio sam nekoliko citata iz tog dela, a zamolio sam i Matiju da odrecituje još tri-četiri svoje pesme.

Foto Marko Arsić/Innovative Production

* Pomenuli ste da i vaš junak iz serije citira NJegoša.

- Insistirao sam da se baš NJegoš citira. Zamislio sam da ga zamotamo u oblandu komedije i da ga se ljudi sete. NJegoš je postao najveći izgnanik u sopstvenom narodu, a kako je krenulo, postaće i nepoznanica. Ipak, neće ta luča ugasnuti nikako. Stari slikar, Mađar Geza Šetet, napravio je strip "Gorski vijenac". Tako se to radi i predstavlja deci. Hoće da uradi i "Luču mikrokozmu". Mladim muzičarima iz Novog Sada dao sam dramatizaciju "Luče", koja je gotov libreto za operu i balet, a radio sam je sa Prvim beogradskim pevačkim društvom.

* Kao po stihu Vita Nikolića "zaustavite planetu", Zemlja je zaustavljena zarazom. Hoćemo li biti ponovo životno bezbrižni?

- Ne mogu ni da zamislim život bez brige. Kod Dantea Aligijerija u "Božanstvenoj komediji" najzanimljiviji je pakao, a tamo su predstavljeni veliki ljudi sa velikim brigama i svetlim idejama. Što kažu, put do pakla vodi preko ideala. Raj mi je kod Dantea najdosadniji, deluje mi baš penzionerski. Život podrazumeva stalnu borbu i savlađivanje teškoća. Put ka Bogu posut je iskušenjima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)