SREĆAN SAM, IGRAM ONO ŠTO VOLIM: Glumac Filip Đurić, dobitnik Gran-prija na festivalu u Nišu

A. POPADIĆ

21. 10. 2020. u 11:16

СРЕЋАН САМ, ИГРАМ ОНО ШТО ВОЛИМ: Глумац Филип Ђурић, добитник Гран-прија на фестивалу у Нишу

Foto Grad Niš

OVA godina nije bila najbolja za filmsku industriju, ali za glumca Filipa Đurića bila je i te kako berićetna.

Na nedavno završenim Filmskim susretima u Nišu osvojio je glavno priznanje, Gran-pri "Naisa", za bravuru u filmu "Moj jutarnji smeh" Marka Đorđevića, a samo desetak dana ranije izabran je za "glumačko otkrovenje godine" na festivalu FEDIS, zahvaljujući ulozi u seriji "Grupa".

Đurić, za "Novosti", kaže da nije ni pretpostavljao da će dobiti ova priznanja, ali da mu je posebno drago što je jedno od njih za film "Moj jutarnji smeh".

- Marko, ja i cela ekipa, probali smo u tom filmu jedan malo drugačiji pristup, neobičan filmski izraz, ali nešto u šta duboko verujemo i iza čega stojimo. Lepo je kada neko drugi to prepozna i ceni, pa znate da je sve što ste radili i o čemu ste mesecima razgovarali imalo smisla.

SA PROFESORKOM U KADRU

TOKOM svoje kratke karijere Filipu su se više puta ukrstili putevi sa njegovom profesorkom Jasnom Đuričić. Bili su glumački partneri u serijama "Jesen u mojoj ulici" i "Grupa", filmu "Moj jutarnji smeh", a uskoro ćemo ih gledati zajedno u nekim novim projektima. Na pitanje da li je stroža kao profesorka ili glumačka partnerka, Đurić odgovara:

- Često smo snimali zajedno, i to je uvek privilegija. S njom je lako raditi, a, ako moram da biram, rekao bih da je stroža kao profesorka. Ali, ono što je najvažnije, podjednako je dobra i kao glumica i kao profesor.

"Moj jutarnji smeh", Foto Grad Niš

Svog junaka Dejana, momka u kasnim dvadesetim godinama, profesora na zameni, nesnađenog i seksualno neaktivnog, koji još živi sa roditeljima, Filip je uspeo da sačuva od patetike. Njegov Dejan je neko koga gledaoci "osećaju kao svoga".

- Marko i ja smo upoznali dosta ljudi sličnih Dejanu, pričali sa njima, posmatrali ih. Nažalost, u našoj zemlji ima mnogo onih koji i u tridesetim žive sa roditeljima, imaju povremene poslove, a to nije uvek njihov izbor. To je stvar i vremena i prostora, kao i društva u kom živimo - objašnjava.

Kao posebnu dragocenost ovog filma Filip izdvaja scenario Marka Đorđevića.

- I moja koleginica Ivana Vuković dobila je u Nišu nagradu, "Caricu Teodoru", a to nije nimalo slučajno, to je stvar vrhunskog scenarija. Marka su često pitali zašto je toliko dugo nastajao njegov film, ali ja mislim da je ovim dokazao da je za kvalitet potrebno vreme. Kod nas se veliki scenariji pišu za dva, tri meseca, pa se posle pitamo zašto film ili serija ne valjaju. Najveća vrednost svakog dobrog projekta trebalo bi da bude scenario.

A o nagradama koje su počele da se "gomilaju", Filip iskreno kaže:

- Podeljeni su mi utisci, nisam previše ushićen, više sam izneneđen. Jer, uloge sam uvek birao prema tome šta želim da radim, a ne šta moram. Sreća je da mi je to dosad bilo omogućeno.

Đurić kaže da će i dalje nastaviti da bira uloge, kao što je izabrao i projekte u kojima ćemo ga gledati naredne godine.

- U jednom trenutku paralelno sam radio tri serije, bilo je veoma naporno, i mislim da to neću više raditi. Neki drugi glumci mogu da balansiraju sa više projekata, ali ja ne, jednostavno, nisam posvećen poslu onoliko koliko želim. Sve ovo što se sad dešava, došlo je zato što sam birao uloge. Sada imam još više samopouzdanja da se držim toga, da budem sigurniji u svoje izbore - kaže Filip Đurić, koga uskoro očekuje i snimanje filma Miše Radivojevića o Golom otoku "Ostrvo na dnu", u kom igra glavnu ulogu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)