BOL JE UVEK - DRUGAČIJI: Mihailo Lađevac s Novog Zelanda stigao u rodni Beograd da izvede predstavu "Sve što vidim"

NEKADAŠNjI glumac Narodnog pozorišta Mihailo Lađevac, koji već godinama živi i radi na Novom Zelandu, pravo sa engleske turneje dolazi u rodni Beograd: na sceni "Raša Plaović" nacionalnog teatra, sa trupom "CPG Kolektiv", večeras izvodi predstavu "Sve što vidim".

foto: M.Goldsman

Publika nije zaboravila njegovog Meluzova ("Talenti i obožavaoci"), Jovana ("Pokondirena tikva"), Potkoljosina ("Ženidba"), Klevena ( "Nezvani gost"), Trepljeva ("Galeb") Batića ("Laža i paralaža"), Filipa Trnavca ("Putujuće pozorište Šopalović") i druge uloge koje su mu donele niz prestižnih nagrada. Ali život ga je odveo u ovu daleku ostrvsku zemlju na obali Tihog okeana. Danas tamo predaje na dva fakulteta, sprema doktorat i - planira da se vrati u Srbiju.

U međuvremenu, rešio je da u bivšem matičnom teatru odigra crnohumorni komad, inspirisan stvarnim događajem u vreme lokdauna na Novom Zelandu, a zajednički ga je osmislio sa Sian Parker i Lorom Hohi koja potpisuje i režiju.

- Samo nedelju dana posle venčanja, mojoj bivšoj studentkinji je iznenada preminuo suprug. Ostala je sama sa trogodišnjim sinom... Bila je zatvorena u kući zbog korone, a svoju nesreću podelila je sa Lorom Hohi i sa mnom - otkriva Lađevac u razgovoru za "Novosti". - Odlučili smo da preko "zuma" razgovaramo o tome kako se čovek nosi sa velikim bolom. U početku smo samo hteli da pomognemo Sian, ali je na kraju nastala cela predstava u kojoj igra glavnu ulogu. Probe smo nastavili u pozorištu, kasnije smo ubacili i plesača koji igra duha njenog preminulog muža.

U raspletu ove priče, naš glumac (u ulozi Džona) susreće se s glavnom junakinjom (Najom) na groblju, na koje je došao da poseti humku svoje davno preminulo supruge. Iako pripadaju različitim generacijama, "udaljenim jedna od druge više od tri decenije", među njima se rađa posebno prijateljstvo:

- Bol je uvek ličan i drugačiji. U predstavi "Sve što vidim", dok se dvoje junaka preispituje kako se nositi sa nesrećom i suočiti sa smrću, zapravo, jedno drugo uče kako da žive - objašnjava Lađevac, koji je gostovao u Beogradu i pre pet godina sa gluvonemim kolegom, izvodeći predstavu "Solun - Salonik", posvećenu srpskom i novozelađenskom vojniku koji se susreću 1917. u Solunu. - Inače, radim i sa kompanijom "Umetnost jednakih glasova" , odnosno s gluvonemim kolegama koji u Velikoj Britaniji i SAD imaju svoje škole glume. Izvodili smo predstave na znakovnom jeziku, bez prevoda, ali je mogao da ih prati svaki gledalac u sali. Za taj projekat dobili smo nagradu novozelandske vlade.

Naš sagovornik diplomirao je glumu na FDU u Beogradu i član nacionalnog teatra bio pune dve decenije:

- Srbiju i Narodno pozorište u njoj uvek doživljavam kao svoju kuću. Naravno, imam nameru da se vratim. Motiv da odem bio je, pre svega, doktorat, a kad ga završim, dolazim u Beograd. Trenutno predajem na Vajkato univerzitetu u Hamiltonu i univerzitetu u Oklandu, predmete Uvod u pozorište i Uloga tela u fizičkom teatru. Divno je iskustvo, ipak, u mom pamćenju je još živo sećanje na 1997. i prvu ulogu u Narodnom, "Tartifa" s rediteljskim potpisom Lasla Babarcija. S velikim nestrpljenjem i uzbuđenjem iščekujem da ponovo zaigram na staroj sceni...

Sa istim uzbuđenjem priseća se i kako je ušao u svet glume. Za buduću profesiju "kriva" je predstava "Učene žene" u režiji Jagoša Markovića, u Narodnom 1991. godine.

- Bili su martovski nemiri, nervoza se osećala u vazduhu. Publika namrgođena, puna napetosti. A onda se podigla zavesa i, u roku od jedne sekunde, nastala je radost u gledalištu! Imao sam petnaestak godina i pomislio kako bih ja želeo da tako mogu, u trenutku, nekom da ulepšam život bar za ta dva sata, do ponovnog suočavanja sa stvarnošću. Taj osećaj i danas me vodi. Otišao sam krišom, potpuno nepripremljen, na prijemni i pao kod profesora Vlade Jevtovića. Drugi put, na moju sreću, položio sam kod divnog profesora Bajčetića i iz zahvalnosti mu posvetio magistarski rad "Profesor Predrag Bajčetić - život i metod" , kasnije štampan u renomiranom britanskom pozorišnom časopisu Theatre, Dance and Performance.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije