IMALI SMO VIŠE VERE U VREME VARIOLE VERE: Mladen Kovačević o filmu "Još jedno proleće" koji otvara Beldoks

MEDICINSKI triler o jugoslovenskoj epidemiji velikih boginja, "Još jedno proleće" Mladena Kovačevića, otvoriće u sredu (19.30) u Domu omladine 16. Beldoks festival.

Iz film "Još jedno proleće" / Foto "Horopter" produkcija

Biće to srpska premijera dokumentarnog filma koji je svetsku festivalsku turneju počeo prošlog leta u Karlovim Varima, a nastavio u Roterdamu, Lisabonu, Barseloni...

Kao najsmrtonosnija bolest u istoriji koja je ubila skoro 500 miliona ljudi samo u 20. veku, velike boginje su i jedini smrtonosni virus koji je čovek iskorenio. Jugoslovenska epidemija te 1972. ujedinila je čitav svet, a i danas se pamti kao jedno od najstrašnijih i najinspirativnijih poglavlja.

Iz filma "Još jedno proleće" / Foto "Horopter" produkcija

- Ideja za "Još jedno proleće" rodila se za vreme korone. Planirao sam snimanje drugog filma, ali je on logistički bio komplikovan, trebalo je da se snima u nekoliko zemalja, a kada je počela pandemija, to je bilo neizvodljivo. Ali, nije samo to dovelo do filma. Kad se dogodila pandemija, nekako su mnoge teme delovale banalno, životi su nam se okrenuli naglavačke, pa sam razmišljao o temi koja bi bila relevantna za taj trenutak i tako smo došli do epidemije variole vere - kaže, za "Novosti", reditelj i scenarista Mladen Kovačević.

Epidemiolog Zoran Radovanović bio je deo glavnog tima koji je radio na suzbijanju epidemije velikih boginja, njegova knjiga "Variola vera" bila je glavni izvor za istoimeni film Gorana Markovića, pa je, objašnjava Kovačević, izbor Radovanovića kao naratora bio logičan.

Mladen Kovačević / Foto Privatna arhiva

- To se desilo odmah posle njegovog diplomiranja. Radovanović je pre toga išao na put u Indiju, o čemu govori i u filmu, i tada je, 1968, zbog putovanja vakcinisan protiv variole. Kako ta vakcina zvanično štiti tokom tri godine, a epidemija u Jugoslaviji se dogodila dve godine i osam meseci kasnije, on je zbog puta u Indiju bio zaštićen i mogao je odmah da se uključi u borbu protiv epidemije.

Zapisana u analima svetske medicine kao jedan od najboljih primera borbe protiv epidemije neke zarazne bolesti, te 1972. u samo nekoliko nedelja u Jugoslaviji je vakcinisano 18 miliona ljudi, podseća Kovačević.

- Razlog tog neverovatnog odziva nije bilo samo to što je vakcina obavezna, jer mnoge su obavezne i danas, pa ljudi izvrdavaju sistem, nego to što su ljudi verovali državi, verovali su da su njene odluke za opšte dobro.

Reditelj kaže da je u jednom trenutku postojala ideja da se ova priča poveže sa aktuelnim slikama pandemije, pa su čak snimili nekoliko dana u životu profesora Radovanovića za vreme korone, ali...

- Kako je pandemija odmicala i ostavljala sve veći trag na nas, delovalo je da su takve scene suvišne, da publika svakako "Još jedno proleće" gleda kroz iskustvo pandemije. A, iskreno, nisam ni želeo da pravim paralele između kovida i variole vere, jer su to dve vrlo različite bolesti, različite vakcine i dva pristupa. Te 1972. godine vakcina protiv velikih boginja bila je u upotrebi više od sto godina, bila je dokazano efikasna, doduše sa brojnim nuspojavama, mnogo većim od ovih savremenih vakcina. Ali, ipak, to je vakcina koja je štitila od teške bolesti od koje umire svaki peti pacijent.

Tokom trajanja epidemije velikih boginja nije bilo društvenih mreža, ali su do građana stizale proverene informacije i na vreme.

- Priča o samoj bolesti i epidemiološkim merama prepuštena je stručnjacima. Često se pominje taj podatak da tokom epidemije Josip Broz Tito nije imao nijedno javno obraćanje. Kad se gledaju arhivi iz tog vremena, vidi se da su na dileme građana odgovarali samo oni koji su bili stručni za to, te nije bilo prostora za dezinformacije.

Gledajući film o velikim boginjama, gledalac neminovno poredi ponašanje društva u dva različita vremena.

- Stvari sada funkcionišu mnogo drugačije, ne samo u Srbiji nego u celom svetu. Ljudi danas ne veruju državi, a po mom mišljenju, za to stanje nepoverenja mnogo su odgovornije institucije nego pojedinci. Prosečan građanin sumnja u svaku odluku države i onda dovodi i nauku i vrlo lako proverljive činjenice u pitanje. Ljudi istinu traže na nekom drugom mestu, najčešće na društvenim mrežama, gde sve te sumnje poprime nekontrolisane oblike. Ironija je da mnogi veruju auto-mehaničaru ili vodoinstalateru, ne propituju i ne mešaju se u njihove odluke, a nemaju poverenja u mišljenje lekara, već o tome imaju svoje "dijagnoze" - zaključuje Kovačević.

U PLANU FILM O SEVERNOJ KOREJI

KOVAČEVIĆ trenutno montira film pod radnim naslovom "Počeci raja", a u pripremi je film "Korio".

- Taj film bi trebalo da se snima u Severnoj Koreji. Zasnovan je na dnevnicima dve devojčice iz Jugoslavije koje su 1987. išle da posete oca koji je radio u Severnoj Koreji i veoma je lična, intimna priča - najavljuje Kovačević.

Preporučujemo

Kultura

0 0

MUZIČKA DEŠAVANjA KOJA SU OBELEŽILA POČETAK DECEMBRA: Od kamernog zvuka do razbarušenog nadahnuća

29. 12. 2025. u 10:02

Kultura

0 0

KRAJ JEDNE ERE: Preminuo član kultne grupe The Cure

26. 12. 2025. u 20:19

Kultura

0 0

NOVOGODIŠNjA ČAROLIJA UZ CIRQUE DU SOLEIL: 20 odsto popusta na predstavu „OVO“

26. 12. 2025. u 12:45

TV Novosti

0 0

LOLA RADAKOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": U Novu godinu ulazim sa strašću, žarom i zanosom, a posao ne radim, živim ga (FOTO)

26. 12. 2025. u 12:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije