I ŠESTI PRST KRALJICE ANE KREIRAO MODU: Vladari i vladarke, ali i krojači, kroz vekove uticali na odevanje, "izmišljali" frizure, odeću, obuću

NAČIN života, društvene okolnosti i, naravno, materijalne mogućnosti - oduvek su uslovljavali modu. I vremenom oslobađale telo i njegovu seksualnost, do današnje potpune "slobode", često obojene vulgarnošću. Kroz istoriju, tačnije od 11. veka, francuska moda bila je dominantna, tek povremeno prepuštajući prvenstvo drugim evropskim zemljama.

Foto: Vikipedija

 Moda je predstavljala i statusni simbol, a kroz epohe određivali su je i usmeravali vladari, istaknute ličnosti svoga doba, krojači i dizajneri. Diktirali su ne samo kroj i aktuelne boje već i obuću, frizure, pa i detalje u odevanju. Današnjim rečnikom rečeno, kompletan aksesoar. Na istoriju mode (kako to u svojoj knjizi "Scenski kostim" beleži i naša ugledna kostimografkinja Milanka Berberović) uticale su, pre svih, krunisane glave. Prva od šest supruga zloglasnog Henrija VIII, Katarina Aragonska, uvela je u englesku modu nošenje somotskih šešira, širokih podsuknji i ukrasne crne čipke. Njegova druga žena Ana Bolen rođena je sa defektom (šest prstiju), pa je zbog toga nosila široke rukave obrubljene krznom: ono što je za nju bilo prikrivanje nedostataka, ubrzo je postalo trend.

Crno-belu kombinaciju (i danas omiljenu kod mnogih pripadnica nežnijeg pola) prva je ponela i ostala joj verna vojvotkinja Dijana od Poatjea (miljenica francuskog kralja Anrija II), a bledo lice i obrve u obliku luka Elizabete Stjuart postale su must have za sve savremenice. Ostalo je zabeleženo i da je s engleskim kraljem Čarlsom Drugim počelo nošenje prsluka i žaketa, dok je čipkane maramice uvela u upotrebu francuska kraljica Marija Antoaneta, brišući suze na putu od Austrije do Francuske...

Da su pak Italijani od davnina bili ponosni na svoj ukus i stil, smatrajući se superiornim u odnosu na ostatak sveta, svedoči deo knjige "Dvorjanin" pisca iz 16. veka Baltazara Kastiljone: - Ideal nošnje dvorjanina jeste da ne pada u oči, da ne bude suviše široka kao nekada francuska, niti odveć uzana kao nemačka, nego da se drži italijanske ravnoteže, koja i jednu i drugu popravlja i ublažava. Crna odela su lepša nego druga, a kad nisu crna, treba da su tamne boje. To važi za svakodnevno odelo, dok uz oružje i rat, ili svečanosti, pristaju svetlije boje i šarenilo...

Foto: Vikipedija

I koliko god se kroz vreme posvećivala pažnja odevanju, menjali su se i brade, brkovi, posebno frizure: uvek različitih dužina i oblika, boja i ukrasa, ispravljene ili kovrdžave. Stari Egipćani brijali su glave i pokrivali ih perikama od crne vune, među prvima u istoriju upotrebljavali su šminku i ukrašavali nokte. Za razliku od njih, Rimljanke su bojile prirodnu kosu, dok su njihove frizure "oblikovale" kape i šešire. Francuski kralj Luj XIV uveo je u modu frizirane perike iz sasvim praktičnog i banalnog razloga - da prikrije ćelavost. Kada gledamo slike i filmove inspirisane tim periodom, ne slutimo da su perike bile namirisane, puderisane brašnom i kredom, izrađene od konjske ili kozje dlake koja se pričvršćivala na platno i kovrdžala. I tako sve do 18. veka, kada je prošla moda perika, a zamenili je umeci kojima se oblikovala frizura, pa u nju dodavali ukrasi u obliku cveća ili ptica.

Opet su najmaštovitiji bili Francuzi. Jedna dama je o svojoj umešnosti ostavila i pisani trag: - Pokušala sam da sačinim frizuru koja je neobavezna, ali moderna. Nekoliko malih bočica, koje su bile ravnog oblika, obavila sam kosom i napunila vodom. U njih sam stavila cveće. Nije uvek uspevalo, ali kad jeste, bilo je vrlo lepo. Efekat proleća na glavi usred snega bio je očaravajući. Vladari su suvereno diktirali modu do kraja 19. stoleća, kada štafetu preuzimaju čuveni krojači i modni dizajneri - Leroa, Vort, Poare, Patu, Šanel. I u 20. stoleću (kao i ovom) francuska moda je u samom vrhu, ali se i iz drugih metropola lansiraju različiti modni stilovi. Pored Pjera Kardena, Iva Sen Lorana, s velikim respetkom pominju se Versaće, Armani, Dona Karan, nedavno preminula Vivijan Vestvud...

Foto: Profimedia

Svi ovi bardovi mode uneli su u nju osobenu inventivnost i lični pečat, pa ipak, prošla vremena večita su inspiracija. Tako se, s vremena na vreme, na modnu pistu vraćaju providni materijali koji su se nosili u staroj Grčkoj, ili haljine sa visokim strukom po kojima je bila prepoznatljiva Napoleonova supruga Žozefina.

I u novije vreme, članovi kraljevskih porodica postaju modne ikone. Danas je gotovo neprikosnoven stajling princeze od Velsa Kejt Midlton, baš kao što je pre nje modna ikona bila njena tragično stradala svekrva, ledi Dajana. Kao i nekada, nove forme često zanemaruju udobnost i funkcionalnost, a sve se više usavršavaju i jeftiniji veštački materijali umesto prirodnih, skupljih i kvalitetnijih. I dok se moda "diktira", stil je odraz ličnog ukusa pojedinca. Ponekad proizilazi iz mode, ali nije podložan trendovima.

Uostalom, kada je Simon de Bovoar, govoreći o ženskim pravima i slobodama, izgovorila onu čuvenu rečenicu, sigurno je mislila i na modu. Jer i sama, svojim delom i odelom, svedočila je da se "žena ne rađa, žena se postaje". 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije