IDEALI I SNOVI GENERACIJE: Dve pesme u rukopisu velikog srpskog pesnika Milutina Bojića

Vukica Strugar

25. 11. 2022. u 16:29

U NOVEMBARSKIM danima, kada se sećamo prerano preminulog pesnika Milutina Bojića (1892-1917) koji nije dočekao kraj Velikog rata, ne možemo a da ne pomislimo na to kako je imati tek 25 godina na samrtnoj postelji i biti svedok svih velikih ratnih stradanja. Ne možemo a da ne pomislimo kakve li su se misli rojile u glavama srpskih mladića koji su umirali daleko od otadžbine...

ИДЕАЛИ И СНОВИ ГЕНЕРАЦИЈЕ: Две песме у рукопису великог српског песника Милутина Бојића

Foto N. Skenderija

Ovim rečima počinje razgovor o dve manje poznate pesnikove pesme ("Zvezda" i "Misao"), koje se u rukopisu čuvaju u Biblioteci grada Beograda, bibliotekar savetnik Ljubica Ćorović.

Inače, tvorac slavne "Plave grobnice" počeo je da piše stihove u osnovnoj školi, a sa osamnaest ih već smelo štampa. Od januara 1910. nekadašnji ugledni časopis "Delo", gotovo iz sveske u svesku, objavljuje pesme maturanta tadašnje realke. Sledeće godine, mladi pesnik (sada student) "prelazi" u još značajniji "Srpski književni glasnik" čije kriterijume je određivalo ubojito pero Jovana Skerlića. Po završetku balkanskih ratova, Bojić objavljuje (1914) "Pesme", prvu zbirku izabranih stihova iz dotadašnjeg stvaralaštva, ne sluteći da je njegov ne samo umetnički nego i životni kraj, tako blizu.

- Bojić je preminuo godinu dana uoči kraja Prvog svetskog rata, u Solunu, u bolnici. Za života je objavio jednu zbirku pesama, a ove dve gotovo nepoznate pesme izašle su samo jednom, 1978, u Sabranim delima. Danas su dostupne u digitalnoj biblioteci "Milutin Bojić" koja baštini pesnikovu zaostavštinu - objašnjava Ljubica Ćorović.

Kako objašnjava naša sagovornica, dve pesme otkrivaju intimni svet veoma mladog čoveka. Pisao ih je u jeku rata, godinu-dve pre smrti, deleći ideale i osećanja sa svojom generacijom:

Jedinstven dodir sa parčetom hartije

NA pitanje kako se bibliotekar oseća u susretu sa rukopisom, naša sagovornica odgovara:

- Neobično, kao da ste tu, sa pesnikom. Reč je o parčetu hartije koje je bilo u rukama Milutina Bojića. Dodir s njim nešto je sasvim posebno. Rukopis je, sam po sebi, jedinstven. Nema kopije. Hartija je oštećena, možda je nastala i u borbi, u vreme kada su prelazili Albaniju. Inače, ove dve pesme su otkupljene posle Drugog svetskog rata i nalaze se u zbirci rukopisa Biblioteke grada Beograda. Nažalost, koleginica nije zapisala od koga je otkupila, ali je, svakako, bila velika suma za to vreme - dve hiljade dinara.

- Pesme pokazuju šta su ovi mladići mislili i zašto im nije bilo žao da poginu. Sami stihovi mnogo više govore nego što bismo mi mogli da prepričamo... Ti mladići su jedni drugima rod, a rod niko nikom nije. Ujedinjeni, svesni da se većina neće vratiti iz rata. Morate da razmišljate o čemu ti dečaci u rovovima misle, kakav je to patriotizam. Nemaju suza, svi su u zaletu i poletu. Brane svoje ognjište i svoje viđenje Srbije. I znaju da će i ostati skupa u hramu iskupljenja...

Za razliku od "Plave grobnice" one govore o mislima koje prolaze kroz glavu samog pesnika i njegovih drugova u neposrednoj blizini. Reč je o sasvim ličnom iskustvu.

Olovka i tablet

- NAPREDAK tehnike i tehnologije sve je ubrzaniji. Onaj ko je pisao na disketama, "flopi" diskovima, čak i kompakt diskovima, više ne može da ih "pročita" na novom kompjuteru. Sve nestaje kao na nekoj traci. Ako čuvate svoja dokumenta u "klaudu", preko noći mogu nestati. Ali rukopis, ne samo kao forma, daje vam veoma puno. Mnogo saznajete i o samom čoveku, jer rukopis ima veoma mnogo slojeva. I kad je čitko napisan, morate ga "raščitavati". Samim tim činom stičete bliskost sa autorom. U naše vreme možda samo najbliži znaju vaš rukopis. Sve manje ljudi koristi olovku, deca već ulaze u školu sa tabletima - kaže Ljubica Ćorović (na slici).

- U "Plavoj grobnici" Bojić posmatra jedan tužan čin, možda sa strepnjom da će se i njemu desiti. Ali, ovo je nešto što mu se trenutno događa. On opisuje mir svoje generacije, posvećenost mladih ljudi višem cilju bez strepnje od sudbine... Kada učimo istoriju, mi govorimo o nekim brojevima: poginulo je "toliko i toliko" vojnika. Ovo je prilika da pogledamo s druge strane, kako se "brojevi" osećaju. Svi ti gimnazijalci i studenti, sa svojim nadama, ljubavima, životima koji su tek počinjali. Gotovo golobradi, postigli su unutrašnji mir iz svog dubokog uverenja. O tome svedoče ove pesme. Nama je danas možda čudno, ali govorimo o 1917. godini. Individualizam je odlika našeg doba, u Velikom ratu vladalo je veliko zajedništvo. Doduše, bilo bi lepše da je bilo ispoljeno na neki životni nego na ovako tragičan način.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

POGLEDAJTE S KAKVIM LAŽOVIMA IMAMO POSLA Vučić pokazao sramnu foto-montažu koju predstavnici opozicije dele po društvenim mrežama (FOTO)

"POGLEDAJTE S KAKVIM LAŽOVIMA IMAMO POSLA" Vučić pokazao sramnu foto-montažu koju predstavnici opozicije dele po društvenim mrežama (FOTO)

- POGLEDAJTE sa kakvim bolesnim lažovima imamo posla, pogledajte, poštovani građani, čime se bave i to već 30 dana, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pokazujući javnosti foto-montažu fotografije na kojoj se on navodno grli sa Aljbinom Kurtijem, a koju je Srđan Milivojević iz DS delio na društvenim mrežama.

03. 02. 2023. u 14:22

Komentari (0)

ZVERSKI PRETUČEN: Tragična smrt našeg velikog glumca - mislili da je Rom, nisu ga prepoznali! On potom tražio da ih ne gone krivično