Kultura

JOANIKIJE NA ČELU NJEGOŠEVOG ODBORA: U Matici srpskoj obeleženo 175 godina "Gorskog vijenca" i dve godine od upokojenja Amfilohija

J. SIMIĆ

03. 11. 2022. u 07:05

KAO što je prirodan red nalagao da na tronu u Cetinju nasledi upokojenog arhiepiskopa Amfilohija, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije II juče je u Matici srpskoj u Novom Sadu izabran za predsednika Njegoševog odbora na čijem čelu je njegov prethodnik Amfilohije bio od 2009. do 2020. godine.

ЈОАНИКИЈЕ НА ЧЕЛУ ЊЕГОШЕВОГ ОДБОРА: У Матици српској обележено 175 година Горског вијенца и две године од упокојења Амфилохија

Izbor mitropolita Joanikija za predsednika Odbora upriličen je neposredno uoči svečanosti povodom 175 godina "Gorskog vijenca" i sećanja na blaženopočivšeg Amfilohija (Donja Morača, 1938 - Podgorica, 2020).

U prepunoj Svečanoj sali Matice srpske i u prisustvu mnogobrojnih uglednika među kojima i vladika bačkog dr Irineja i sremskog Vasilija, mitropolit Joanikije zahvalio se na izboru za predsednika Njegoševog odbora "iako su mogli da izaberu mnogo boljeg" i obećao da će dati sve od sebe kako bi dostojno odgovorio toj uzvišenoj dužnosti.

- Njegoš je ostavio duboki trag kao vladika, gospodar i pesnik. Nadišao svoje vreme, ostavši svevremen, a nama danas savremen. Ovo vreme karakteriše i to što smo se iznova vratili Njegošu, što smo osetili da je njegovo delo danas možda aktuelnije nego u nekim prošlim vremenima. On je veličina našeg srpskog roda i jezika, onaj koji objedinjuje naš narod - besedio je mitropolit o autoru "Gorskog vijenca", vrhunskog dramskog epa kojeg su mnogi velikani nazvali narodnom biblijom.

O blaženopočivšem Amfilohiju, njegov naslednik je kazao da je potekao iz klasične srpske patrijarhalne porodice, te da je bio čovek velikih, vaseljenskih razmera duha, talenata, brojnih dela i obrazovanja širokog od Beograda, pa preko Berna, Rima i do Atine.

- Svuda gde je službovao ostavio je dubok trag, a najveće delo ostavio je u Crnoj Gori gde je tokom tri decenije obnovio veru i sabrao narod, vratio Crnu Goru samoj sebi, a bila se poprilično otuđila, skoro da se bila odrekla sebe i krenula neprirodnim putem. To je naročito pokazalo rušenje lovćenske kapele što je bio apokaliptički znak jer Lovćen sa Njegoševim grobom i kapelom bio je svetionik ne samo Crnoj Gori, nego kako je Sveti vladika Nikolaj govorio, i celom Srpstvu - rekao je mitropolit Joanikije.

Potpredsednik Njegoševog odbora i najdraži prijatelj mitropolita Amfilohija, akademik Matija Bećković, rekao je da se najveće priznanje mitropolitu desilo u času njegove smrti kada su nebo i Sveti Luka odlučili da ga pozovu u lučinske dane kad i Svetog Petra Cetinjskog i Petra Drugog lovćenskog tajnovidca. Tako je nebo sastavilo tri monaha, tri Hristova vojnika u tri jerarha.

- Svetog Luku slave svi Rovčani i Župljani, a svi toponimi tamo se zovu - Lukavica, Lukovo, Lukanje čelo... Mislim da to nije dovoljno uočeno ni ispitano i da nije slučajno najznamenitija u manastiru Morači, nedaleko od mesta rođenja mitropolita Amfilohija, upravo ikona Svetog Luke. Ko je to mogao naslutiti da će nebo i Sveti Luka potvrditi Amfilohijev život? To priznanje nije došlo od nekog žirija protekcijom, to je stiglo sa nebesa - rekao je Bećković navodeći da niko više neće ići pod Ostrog a da prvo ne ode u Saborni hram u Podgorici gde počiva mitropolit Amfilohije.

Akademik Miro Vuksanović, prvi put javno, kazivao je svoj tekst sročen na dan upokojenja mitropolita, koji je 25 godina bio bogoslovski profesor, dva puta dekan sa dva doktorata, teološki pisac i mislilac, tumač jevanđelskih i ostalih svetih knjiga, pesnik i čovek koji je imao šta da kaže i nije mario kome će se dopasti.

- Uspeo je da obnovi, podigne i osvešta više od 600 svetih mesta, kapela, crkava i manastira i dva hrama kakvo pravoslavlje nema - onaj u domorju i onaj u podgoričkoj ravnici svima za susret s Bogom, sebi za večni počinak. Pred njim su se ispovedali najčuveniji srpski zatočenici, haški i spuški, i oni čija su imena mala a grehovi veliki. Čitao je opelo sirotima i tajkunima, Danilu Kišu, Miodragu Bulatoviću, Jovanki Broz i četničkom vojvodi Bojoviću, pesniku Momiru Vojvodiću, učenima i nepismenima u selima gde su dok služba traje galamili i praznili pivske flaše, besedio na veseljima i na sahrani goraždanske dece - rekao je Vuksanović.

O "Gorskom vijencu" govorio je i prof. dr Goran Maksimović, a akademik Jasmina Grković Mejdžor predstavila je četvrti po redu Njegošev zbornik.

NEPREBOLNA RANA NA LOVĆENU

PREDSEDNIK Matice srpske prof. dr Dragan Stanić kazao je da smo sa mitropolitom Amfilohijem i sa njegovom sabraćom jeromonasima a docnije i jerarsima, doživeli veliku duhovnu obnovu Srpske pravoslavne crkve i naroda.

- U mitropolitovoj duši ostala je neprebolna rana o kojoj je govorio da se Gospodu moli da ga ostavi u životu dok ne vrati Njegoševu kapelu Lovćen. Biće da je taj zadatak odbrane Njegoševog testamentarnog zaveta namenjen nekom od mitropolitovih naslednika - kazao je Stanić.