IZABRANA DELA BRANE CVETKOVIĆA: "Ove zime sa tom cenom finom, grejaćemo sobe mesečinom"

AKO je neko od srpskih stvaralaca koga su krasili razni darovi i čudesna energija ostao skrajnut i zaboravljen, i to decenijama, onda je to izvesno Branislav Brana Cvetković (1875-1942).

Pozorište Brane Cvetkovića/ Foto Muzej pozorišne umetnosti

Od savremenika, po popularnosti njegovih humorističko-satiričnih dela, kod čitalačke i pozorišne publike, jedino je bio ravan njegov kum Branislav Nušić. Iz ogromnog opusa pisca, čije je razigrano delo, jedne zasmejavalo, a druge moćne ismejavalo, sada se prvi put pojavljuju izabrana dela u osam tomova u izdanju Instituta za književnost i umetnost.

Priređivač i urednik Aleksandar Pejčić načinio je podvig vredan svake hvale; uspeo je da istraži i obnaroduje sve što se moglo naći o autoru, čiji su radovi ostali rasuti po mnogobrojnim časopisima i listovima, objavljivani pod pseudonimom ili ostali u rukopisu. A uz radove za decu, Cvetković je napisao više hiljada tekstova, komedija, drama, pesama, pripovedaka, feljtona, anegdota, epigrama (više od 4.000), zagonetki, aforizama, karikatura... Kada se sve sabere, bibliografija broji oko 14.000 jedinica, i ako bi se priređivala sabrana dela, bilo bi to više od 40 tomova.

Brana Cvetković

U prvoj knjizi koja se pojavila nedavno, a uskoro će još tri, objavljeno je 377 pesama, od 2.000 napisanih i 150 tzv. raporta. Brana je negovao ljubavnu, refleksivnu i rodoljubivu liriku, ali je najveći deo svog talenta posvetio humorističko-satiričnoj poeziji. Opevao je život u Beogradu, Nišu, Požarevcu, Leskovcu, ismejavajući gradske vlasti zbog čistoće, prekopavanja ulica bez plana, rušenja kafana, ukazivao na nasilnu modernizaciju, stid od nacionalne pripadnosti, pomamu za spiritizmom.

Izuzetan je njegov doprinos političkoj poeziji u čemu je bio, ističe priređivač, dosledni naslednik Zmaja. Tematski izbor je bio izuzetno širok: od kritike predstavnika do samog vrha vlasti (kralj), mentalitetskih odlika, društveno-političkih stranputica srpskog naroda, u vidu nesloge i strančarenja, kritike pokondirenosti i stida od svog kulturnog nasleđa. Naročito je to dolazilo do izražaja u njegovim raportima, kojima je u novinama ili u pozorišnoj sceni, zasmejavao običan svet do suza, a moćnike dovodio do besa, i izazivao zavist kod mnogo manje darovitih pisaca, koji su ga ponekad nazivali "lakrdijašem".

Aleksandar Pejčić

- Raporti su bili stihovana satirična hronika beogradskog i srpskog života, kulturnih, društvenih, i naročito političkih prilika u Srbiji i Evropi. Preovladavale su teme čestih kriza vlade, učestalih izbora, sukoba političara, njihova prevrtljivost i lažljivost, cenzura štampe, mnogobrojna zaduživanja države i beogradske opštine. U raportima je pisac poetski izveštavao i o novim vestima koje su se ticale običnog čoveka, o sve većim cenama masti, mesa i drva, zaključujući: "Ove zime sa tom cenom finom/ grejaćemo sobe mesečinom".

Veliku popularnost imale su njegove parodije, posebno pesama, tada veoma cenjenog Milorada Petrovića Seljančice, od kojih su neke i danas poznate ("Jesen stiže, dunjo moja", "Igrale se delije"). U kafanskim druženjima, ovaj pesnik je često znao da se razmeće svojom popularnošću, pa je pala nesvakidašnja opklada; Brana je obećao da će gotovo svakodnevno parodirati po jednu pesmu iz zbirke "Seljančice", a napisao je čak i više. Svedok opklade bio je Radoje Domanović, a Brani je pošlo za perom da napiše više od 300 parodija.

DOKUMENT Branin "Orfeum"

Svestranu umetničku prirodu Cvetković je pokazao još kao 19-godišnji mladić, koji je na podsticaj čuvenog slikara Đorđa Krstića, upisao i završio Akademiju likovnih umetnosti u Minhenu. Njegova interesovanja bila su, međutim, na drugim stranama, pa se okrenuo pozorištu, glumeći u nekoliko putujućih družina za koje je pisao komade. Tako je u njegovom "Hajduku Brkiću", jednu od prvih uloga ostvario kasnije čuveni Dobrica Milutinović.

- Brana je ostao upamćen kao glumac izuzetnog talenta za komediju i melodramu, vešto uspevajući da pronikne u karaktere likova, da ih scenski oživi i nadogradi. Odgovarale su mu uloge palanačkih tipova, skorojevića, mangupa, prevaranata, ali i romantičnih ljubavnika i naročito zavodnika. Pritom, bio je veoma uspešan i u tumačenju ženskih uloga. Poseban uspeh imale su njegove parodije na strana dela kao što je "Artiljerija rustikana", koja je imala više od 600 izvođenja - kaže Pejčić za "Novosti".

Posle putovanja po Srbiji kao član nekoliko družina, Brana se 1899. vratio u rodni Beograd i osnovao svoj teatar, koji je dve godine kasnije dobio ime "Branino pozorište". Predstave je često davao u humanitarne svrhe, a svoje tekstove rado besplatno ustupao putujućim pozorištima. A koliko je bio popularan njegov teatar svedoči i zahtev Narodnog pozorišta, da se Brani zabrani rad kada se igraju predstave na sceni kod Trga. Cvetković je morao da popusti, njegov program je počinjao u 23 sata, ali se zabrana nije dugo održala, jer je publika nastavila da ide u njegovo umesto u nacionalno pozorište.

VENČANjE Brana i Kaja sa kumom Branislavom Nušićem

Ostao je upamćen i kao veliki protivnik fašizma i komunizma, i kao izraziti patriota. Za vreme okupacije, tokom Drugog svetskog rata, odbio je da objavljuje, a njegova supruga Kaja, glumica, nije se pojavljivala na pozorišnoj sceni. A u Prvom svetskom ratu, sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, sa suprugom, koja se ne želeći da se odalji od muža, prerušila u vojnika. Sa činom majora, na Krfu je osnovao izbegličko pozorište, sa namerom da humorom podigne moral vojnika i civila i pruži im ne samo razonodu, već i utehu u tim teškim danima. Na improvizovanoj sceni 24. februara 1916. priredio je šarolik program, a u prvom redu sedela je gotovo kompletna vlada, sa predsednikom Nikolom Pašićem i regentom Aleksandrom Karađorđevićem.

Po povratku u otadžbinu radio je kao činovnik Ministarstva prosvete, a zatim izabran za upravnika Narodnog pozorišta u Skoplju, pa u Novom Sadu, gde se bavio i režijom, scenografijom, izradom kostima, igrao razne uloge i podučavao mlade glumce. A kada se ponovo okrenuo svom pozorištu vlasti su na razne perfidne načine pokušavale da ga ometu, pa je nekoliko godina, sve do 1940, vodio sporove sa državom.

U njegovim komadima, koji su postajali sve žešći, prepoznavali su se novi bogataši, ratni profiteri, političari, a na njegovo pero naročito je bio osetljiv general Petar Živković, tadašnji predsednik vlade, inače poznat kao jedan od učesnika Majskog prevrata iz 1903. godine. Taj događaj, Brana je smatrao sramnim zločinom i u mnogim pripovetkama, pesmama, epigramima, kritikovao je i ismejavao zaverenike, žestoko osuđujući njihov "podvig". Zbog Živkovićevih tajnih agenata, koji su ga očigledno pratili, Brana je odlučio da zatvori pozorište. Na poslednjoj predstavi, po završetku programa, opraštajući se od publike, rekao je da sada nastupa "generalski orfeum", misleći na Živkovića. Ostalo je svedočanstvo da je ispraćen silnim pljeskom i aklamacijom.

- U satiričnim i polemičnim člancima težio je jedino objektivnosti i kritici, bez preterivanja, ali i bez povlašćenih, pa bili to njegovi kumovi, prijatelji, kolege ili uticajni političari. Bio je svestrano talentovan, neumorni stvaralac. Jedinstven multimedijalni umetnik. Dovoljno da bude omrznut. Dovoljno da ga namerno prećute i zaborave. Više nego dovoljno da se njegova dela, u širem izboru, pojave pred čitaocima na osamdesetogodišnjicu smrti - zaključuje Aleksandar Pejčić.

Mesi hlebac

Brana je sa suprugom živeo u skormnoj, prizemnoj kući u Hilandarskoj, koju je šaljivo opisao kao "kofer ostavljen na ulici ispred železničke stanice". Prozori su gledali na ulicu, pisao je uvek noću. Jednom prilikom tuda je prolazio jedan policijski pozornik i videvši pisca nagnutnog nad rukopisima, žandaru se nešto učinilo sumnjivo, pa ga je upitao šta radi.

Preporučujemo

Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Pulsiranje sveta

30. 08. 2022. u 11:09

Kultura

0 2

U SAMO ČETIRI TAKTA SKINULI 50 TONA: Toranj Centralne kule Starog sajmišta demontiran tokom 24 radna sata

30. 08. 2022. u 12:30

Društvo

0 0

KAKO UŠTEDETI STRUJU: Pet jednostavnih trikova - važna je samo disciplina

29. 08. 2022. u 08:13

Panorama

0 0

PET NAJLEPŠIH SRPSKIH ŽENSKIH IMENA: Vezuju nas za veru i tradiciju, a nose snažnu simboliku

28. 08. 2022. u 18:23 >> 18:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije