OSTAĆEMO USPRAVNI, MADA NAS TO SKUPO KOŠTA: Književnik Petar Sarić o kućnom pragu na Brezovici, nezaraslim i novim ranama, pretnjama i ucenama

NEPREGLEDNE kolone vojske i naroda prolazili su putem, podno Brezovice. Pored kućnog praga Petra Sarića. On je ostao.

Foto I. Marinković

Ceo carski Prizren se digao u zbeg. On je ostao. Kad su spaljeni Arhanđeli, verovao je: obnoviće se. Tako je ostao da živi i stvara podno Šar-planine i nema nameru da se, ikada, otud pomakne.

- Kosovo i Metohija su biblija naše duše, a moj kućni kosmetski prag nadvisuje Šar-planinu. Alpe. Himalaje. Sa njega vidim ceo svet - kaže nam.

*Najznačajnije nagrade za njegovu bravuroznu, pripovedačku umetnost, primio je upravo na ovom pragu s kojeg je, u delima ostavio dragocene lekcije. Šta u njima poručuje?

- Onima koji su se izgubili, poručio bih da nađu put. Da se vrate otkud su pošli i krenu stazama svojih predaka. Da pronađu nova i učvrste stara prijateljstva. Da od neprijatelja prave prijatelja. Veće pobede od te nema. Probajte, i uverićete se da ste postali pobednik koji se neće plašiti onih koje ste pobedili. Postaćete pravi, slobodni, pobednik. Ako ste Čovek, uspećete.

*Na nas se, baš ovih dana digla i "ala i vrana". Možemo li se odbraniti?

- Nije lako odupreti se silnicima. Mi smo danas jedina zemlja na Balkanu i u Evropi koja se, iako mala, još drži. Verujem da ćemo, mada nas to skupo košta, ostati uspravni. Naš čovek, da bi održao svoje dostojanstvo, svoje ime, spreman je da trpi, spreman je da plati i ono što nema cenu. Ponosan sam što pripadam takvom narodu.

Foto I. Marinković

*Sankcije Rusiji? Blokade na putu ka EU? Kojim biste vi putem?

- Na ovakva pitanja, priznajem, moj odgovor je nesiguran. Kad bih se ja pitao Srbija bi odavno bila u nekoj, konkretnoj, vezi sa Rusijom. Zašto zemlje istog jezika, pisma i vere ne bi bile više no prijatelji? Zašto?! Umesto toga, nažalost, one, krivicom moćnih, međusobno ratuju! Ali ja se nadam da će takva, nametnuta, neprijateljstva jednog dana ostati za nama. Sve što je iznuđeno, i tuđe, nije dugoveko...

*Stalno nam ispostavljaju neke spiskove čega da se odreknemo. Vi kažete: ovo što se događa sa Kosovom i Metohijom, gore je i od smrti...

- Da, da, smrt nije najgore šta nam se može dogoditi. Ovo što se i danas događa na Kosovu i Metohiji gore je od smrti. Ali i to mora proći. Kad bi toga svi bili svesni, više bi danas vodili računa kako se ponašaju. Našli bi se na mnogo kraćem putu ka urazumevanju, i izmirenju. Oni koji traže nezavisno Kosovo, to jest "međusobno priznanje", hteli bi nemoguće: da duhovno i fizički razgrade, i ponište, kolevku ponosnog i odvažnog srpskog naroda. Oni su, na vlastitom putu, zalutali. Da li će, i kad, izaći iz svog mraka, zavisi najviše od njih samih.

*Kazali ste u besedi, primajući Stankovićevu nagradu da "mesečina osvetljava sve i sve leči"... A, tamna je noć. Možda vi, na Brezovici, potajno primate tu lekovitu mesečevu svetlost?

- Ovde na Brezovici, u podnožju Ljubotena, najlepšeg šarplaninskog vrha, sve je moguće. Ljuboten, zato što ima takvo ime, može biti i zato što, otkud ga god gledaš, gledaš ga na Nebu, ima čudesnu moć. Žubori vode ne razlikuju se od ptičjeg hora. Kad odem kod brata u Obrenovac, ne mogu da spavam. Kad sam se vratio na Brezovicu, vratio se i san. Jedne vedre večeri video sam da se, pod mesečinom, kreću planinski venci. Igraju! Svetsko čudo!...

*A, šta bi veliki Bora, sad, besedio među ovolikim književnim "dikama i divama"? Kako vi vidite najezdu novih spisatelja i njihovih knjiga?

- Možda ni Bora, za života, nije bio svestan koliko je veliki pisac. I dan-danas, oni koji govore ili pišu o Bori, uvek nađu nešto što niko pre nije rekao ili zapisao. Vreme, eto, presuđuje mnogo čemu, pa i piscima. Najgore delo je ono kad o njemu nema šta da kažeš, kad ni primedbu nema na osnovu čega da izneseš. A takvih je danas previše.

*Crna Gora, vaši koreni. Šta bi, danas, zborio vladika Rade?

- Crna Gora, živa rana. Kad se odvojila od Srbije, pomislio sam da je to najgore što se među braćom moglo dogoditi. Ali ima gore od najgorega: formiraju Crnogorsku pravoslavnu crkvu! Ima i gore: ukidaju ćirilično pismo, ostalo samo na spomenicima! I, još gore: srpski jezik preimenuju u crnogorski! I, još gore: progone obespravljene Srbe! I, još gore: zavode sankcije ruskoj braći! I, još gore: priznaju nezavisnost Kosova! I, još gore: ulaze u NATO! I, još gore! I, još gore! Crnogorski oficiri, kao američki i kao albanski na Kosovu, nose višeugaone šapke! Ko se nadao da će Crnogorci posrnuti dublje od najdubljeg dna?! Ali i to će proći kad zla vremena ustupe mesto boljim. A vladika Rade, da je živ, ne bi mogao da zaveže reč. Samo bi ćutao. I, možda, poludeo.

Foto I. Marinković

*Kojoj bi vrlini Marko Miljanov dao prednost, u ovom vremenu? Čojstvu ili junaštvu?

- Čojstvu, u kome se jedino moguće odbraniti od sebe.

*U romanu "Mitrova Amerika" prorekli ste današnje seobe. Opet nam mladost odlazi. Može li Amerika ikada biti - Mitrova?

- Kako vreme prolazi, Amerika će sve manje bivati Mitrova. Onome što je Amerika (i Zapad) bila dugo, i predugo, dolazi kraj. Na čekanju je Istok. Rusija, Kina, Indija.

*Na vratima vaše kuće podno Brezovice odakle vas nisu pokrenuli ni najstrašniji pogromi i progoni, ispisana je poruka unucima: dobro došli, đedovi drugovi! Simbolika?

- Radost povratka i susreta sa đedovim ognjištem. Nezaborav. Damjan je treći, a David prvi razred. Dolaze stalno. Dan njihovog dolaska je praznik. Kad ulaze u kuću, svaki put prate ih njihova oglašavanja, pomešana sa glasnim smehom. I ja vidim kako se predmeti u kući pomeraju, čak i zidovi. U njihovom prisustvu sve oživi.

*Plaše li vas slike zla. Vidite li negde iskru pobede?

- Stvarno se ne plašim. Kao da nisam normalan. A našeg vremena, manje više, ima ponešto u svakoj mojoj prozi, a najviše u romanima "Sutra stiže Gospodar" i "Sara"... Zato je najopasnije kad previše zakasni, i mi, odvikli se od njega, postajemo laka žrtva. Ipak bez zla, ne bismo umeli da se divimo dobru. Verujem da dobro nosi prednost nad zlom; kao što ne znam kako bi svet izgledao kad bi dobro sasvim pobedilo.

ZVUCI KAMENE SVIRALE

*Vaš najnoviji roman "Klobuk", ove godine, objavila je Srpska književna zadruga. Roman je već dobio tri prestižne nagrade: "Svetozar Ćorović", "Borisav Stanković" i "Grigorije Božović". Šta je Klobuk?

- Klobuk je staro utvrđenje ("grad") podignuto u vreme Turaka na brdu iznad Trebinjske Lastve, na granici između porobljene Hercegovine i slobodne Crne Gore. Turski zapovednik "grada" bio je dizdar... Događaji povezuju Hercegovinu, Crnu Goru, Stambol, Skoplje, Metohiju. Tema je danak u krvi, a glavna ličnost Jovan (Asan), budući klobučki dizdar. Još u detinjstvu Jovan je pokazivao izuzetnu nadarenost: podigao je kamenu kućicu, nalik očevoj. Bio je, kao dečak, oglašeni pevač uz gusle, kasnije svirač na kamenoj svirali koju je (u Stambolu) sam, u potaji, napravio. Zahvaljujući Tarik-agi, učitelju čiji je miljenik bio, svirala je dospela do sultana koga su očarali kameni zvuci. U romanu se prikazuje i život tipične hercegovačke (Jovanove) porodice... Trebinjski kulturni poslenici, predvođeni prof. dr Radoslavom Miloševićem, nameravaju da, po romanu "Klobuk", snime film. Scenarista - reditelj je mladi talentovani nikšićanin Rajo Jevrić.

Preporučujemo

Kultura

1 3

TRAJNI PEČAT U ISTORIJI NAŠE KULTURE: Davidu Albahariju uručena međunarodna nagrada "Aleksandar Tišma"

24. 06. 2022. u 22:56

Kultura

0 1

MOJE PERO UVEK VODE RADOZNALOST I MAŠTA: Pisac, prevodilac Zoran Penevski povodom nagrade Zmajevih dečjih igara za dečju književnost

20. 06. 2022. u 15:56

Društvo

13 37

AROGANCIJA ZAPADNIH SILA PREMA NAMA ZASTRAŠUJE: Siniša Pavić za „Novosti“ - Svet na prekretnici, tek ćemo videti na koju će stranu otići

19. 06. 2022. u 11:00

Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Istine o svetu

14. 06. 2022. u 12:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije