DA SE SAČUVA NASLEĐE PREDAKA: Popović o dokumentarnom rijaliti serijalu "Moja dedovina" na RTS 1

DA sa malo para i mnogo sloge u familiji za nekoliko dana može da se obnovi stara kuća nasleđena od predaka, pokazuje nam tim vrednih ljudi koje pratimo, petkom, u dokumentarnom rijaliti serijalu "Moja dedovina" (RTS 1, 20.50), jednoj od najgledanijih emisija Javnog medijskog servisa Srbije.

Foto Boban Mišić

Do sada je snimljeno 14 epizoda, a u poslednjih nekoliko nedelja, stiglo je oko 600 prijava gledalaca koji bi želeli da obnove svoje kuće, otkriva za "TV novosti", autor Milan Popović.

- Uslov je da svako ko se prijavi ima neku jaku priču o svojim precima ili o tome čemu će služiti dedovina posle dolaska naše ekipe. Mi ne snimamo emisije o ljudima kojima treba pomoć zato što su na socijalnoj margini, već naš tim, koji je formiran od isključivo socijalno angažovanih ljudi, želi da se u društvu nešto dogodi, posle nečega što smo uradili - ističe autor popularnih serijala "Zadnja kuća Srbija" i "60 najlepših narodnih pesama", koji je od svoje 20. godine u medijima, a uz rad je završio i Fakultet političkih nauka.

- Uspeli smo da pronađemo "žicu" za ovaj TV format, tako da je emisija vrlo brzo uspela da nađe svoju publiku i rejting nam je preko šest.

Foto Boban Mišić

Ideja za "Moju dedovinu" rodila se prošle godine, u vreme korone, kada je počela navala za odlazak na selo.

- Ljudi su bili spremni da daju 100 evra dnevno za najam vikendice, samo da se sklone iz grada. Verujem da je ogroman broj njih zažalio što je dedovinu pustio da kopni svih tih godina ili decenija, jer je u svakom našem selu petina ili četvrtina kuća u potpunom parlogu. I od toga smo krenuli, da bismo na kraju došli do priče kako bi izgledalo kada bi se to ekranizovalo, odnosno, da neko pokuša da ispravi grešku koju je sebi dozvolio sa nasleđem predaka.

Naš sagovornik naglašava da je cilj serijala da pokaže gledaocima kako sa budžetom od šest prosečnih plata i sa što više vrednih ruku, može za kratko vreme da se obnovi dedovina.

- Kada ima dovoljno ljudi, potrebno je manje novca. Želimo da gledaoci vide da sa malo para i puno sloge u familiji stara kuća može da se "podigne iz mrtvih" za četiri dana. I mislim da smo u tome uspeli i da će to kod gledalaca probuditi emocije da obiđu svoje dedovine.

Foto Boban Mišić

I kod Milana su se probudile emocije dok je snimao "Zadnju kuću Srbija", jer mu je bilo mučno da gleda kako propadaju sela u našoj zemlji. Zato, kako kaže, ima posebnu vezu sa "Mojom dedovinom".

- Mi, Balkanci, čuveni smo po snalaženju, jurimo po stovarištima, jurimo oglase, jurimo staro, jurimo novo i kad sve to, što bi rekao naš narod "zbudžimo", opet možemo da izvučemo neki benefit za svoje imanje. I mi gledamo da se sa domaćinima tako snalazimo, onako kako bi to izgledalo u realnosti. I zato ovaj serijal liči na dokumentarni rijaliti, jer ovo nije televizijska, već životna priča. Najvažnije nam je da kod gledalaca izazovemo osećaj da su neke stvari zaista moguće sa budžetom od šest prosečnih plata za četiri dana, uz pomoć kompletne rodbine.

Popović nam je otkrio i neke od priča koje nas očekuju u narednim emisijama.

- Ovog petka videćete kako je izgledalo obnavljanje dedovine potomaka solunca Jefte Jeftovića, na Gojnoj Gori iznad Gornjeg Milanovca. On je nosio srpski top na leđima preko cele Albanije, kroz Prokletije do Krfa, i na kraju je taj top završio u Francuskoj u muzeju, kao simbol upornosti. Njegovi potomci su sa nama obnovili dedinu spomen-sobu i kuću za porodične proslave, krštenja, slave... To selo zovu "selo solunaca", zato što se na osnovnoj školi nalaze table sa slikama ratnika koji su poginuli na Solunskom frontu, vrlo potresan prizor, da se naježi čovek.

Foto Boban Mišić

Tu je i priča o devojčici Saši iz Kraljeva, koja pobeđuje karcinom, mada su joj lekari rekli da nikada neće prohodati. Ali, ona je prohodala i veliki je borac i neverovatno dete. Obnovili smo joj majčinu dedovinu u Topoli, kako bi porodica bila bliža Beogradu i Novom Sadu, zbog odlazaka kod lekara. Tu sad imaju svoju kuću sa lepom sobom za nju i njenu sestru.

Jedan naš glumac koji ima autističnog sina, odlučio je da od svoje dedovine napravi dnevni boravak za decu sa autizmom u Šumadiji. Pomogli smo mu da kompletno sredi kuću i na kraju je održana predstava za više od sto klinaca sa autizmom. U selu Đurinac kod Svilajnca, snimili smo emisiju sa jednim od najboljih mladih pesnika Balkana, Stefanom Lazarevićem, zatim, epizodu o doktorki Jovani Tomić, samohranoj majci, koja se zaposlila u ambulanti u selu Rudno u Nacionalnom parku Golija, kojoj smo obnovili dedovinu za njenog dvogodišnjeg sina. Videćete i epizodu o vinskoj kući koja je izdržavala generacije u Župi, pa kuću potomaka prvog rudara na planini Rudnik, koji je tu došao pre dva i po veka...

Saznali smo i da se Milanova dedovina nalazi u Mihajlovcu kod Smedereva, ali priču o njoj nećete videti u serijalu. Pre osam godina, Popović je tamo organizovao mobu sa kolegama, kako bi svom dedi koji danas ima 85 godina pokazao da njih sedmorica, sa 700 evra, za pet dana mogu da srede jedan sprat u kući i malu kuću, pomere ogradu, zasade travu i promene izgled domaćinstva. Obećanje su ispunili, a deda se, priča nam Milan uz osmeh, i bukvalno krstio, kada je video šta su sve uradili za kratko vreme.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije