POGLED ISKOSA - Put oko dana za 80 svetova

Dejan Đorić

19. 10. 2021. u 17:51

SLIKA Budimira Dimitrijevića Bude (Beograd, 1971) koja ima naziv "Put oko sveta" seća na roman Žila Verna "Put oko sveta za 80 dana".

ПОГЛЕД ИСКОСА - Пут око дана за 80 светова

"Ključ za rešenje svih problema"

U verziji naglašenog iracionalizma njegovog slikarstva fantastike to bi mogao da bude i "Put oko dana za 80 svetova". Uporedo sa brodom i kapetanom na palubi putuje i jedna velika riba, ali lebdeći u vazduhu. Ovde svakako nije reč o analizi jedne slike, već o upućivanju na slikarski metod ovog umetnika koji, između ostalog, podrazumeva i nadrealističku jukstapoziciju, čuveni susret kišobrana i šivaće mašine iz nadrealističke teorije, ukrštanje suprotstavljenih predmeta, likova, figura, pojava i energija. To je i ona Dimitrijeviću još bliža "magija ekstrema", koju je u teoriji grupe Mediala definisao Miro Glavurtić. Druga duhovna oružja kojima se služi naš slikar su paradoks i nezlobivi humor.

Možda je sve na slikama ovog majstora samo izraz čežnje za putovanjem, ali onim beskrajnim, unutrašnjim, preletanje sopstvenog imaginarnog pejzaža u brišućem letu, putovanja u nedođiju, gde otkriva kornjače koje nose čitave gradove na leđnom oklopu i bikove-motorcikle. Pejzaž koji se otkriva ovom putniku nikada nije infernalan, već diskretan ali, paradoksalno, iracionalan. Fantastično kod njega nije u divljim izmenama nesuzdržane, razuzdane mašte, već u susretu racionalnog i iracionalnog. Slikar je psihonaut koji u zanosu otkriva samo jedan profil na slici, iznad koga lebdi stari ključ.

Prava umetnost uvek je tajna, njena priroda je mistična. Za dobro zasnovano fantastično slikarstvo nije potrebna estetika monstruoznog, dovoljni su jedan lik i ključ koji lebdi iznad njegove glave. Dimitrijević traži nesaznatljivo ali i najluđa fantastika ne može izbeći dodir sa realnošću, kao što je za svaku iracionalnu sliku osim racionalnog znanja potrebno zrno ludosti. Možda je ta ludost koja prožima celu istoriju imaginarne umetnosti samo ogledalo božanske mudrosti.

Buda je jedan od poslednjih velikih, samorodnih srpskih slikara mašte, koji su se pojavili nakon u tom smislu sjajnih devedesetih godina prošlog veka. Posle njega dolaze epigoni, ma koliko se trudili da slikaju na velikim platnima. Dimitrijevićev format slike je kamerni, intiman, tajnovit a ne kočoperan. On baje nad svojim sličicama kao dobri duh, njegova fantastika metodski je zasnovana na drevnom načelu preobražaja, toliko prisutnog u magiji kao i bajci. Možda sve to kod njega nije ni fantastika već širi opseg mitskog u umetnosti, međutim, po nečemu se on u tom miljeu začudnih slikara posebno izdvaja. Dok drugi stvaraju opasne, mračne, pesimističke svetove crnila i nihilizma, što je lakši put u sferi iracionalnog, Buda je svoj kosmos potpuno lišio zla, a da nije infantilan niti spada u niži fantazi žanr.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)