ISPOVEST Maja Todorović Iskjerdo: Ni u knjigama nije bilo takve ljubavi kao moje i Miloševe

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

01. 08. 2021. u 15:00

ISCRPEO sam svu vokalnu sposobnost da nastavim sa objašnjenjima, opisima i simulativnom deskripcijom u pokušajima da sebi objasnim fenomen u vezi sa jednim natprirodnim bićem kao što je devojčica Amazonka, Maja Iskjerdo.

ИСПОВЕСТ Маја Тодоровић Искјердо: Ни у књигама није било такве љубави као моје и Милошеве

Privatna arhiva

Ta pojava ženskog roda, koja se primećuje po raznim delovima planete, i koju ja već izvesno vreme iz daljine, a od pre godinu dana iz neposredne blizine, imam privilegiju, čast i zadovoljstvo da posmatram, liči na ženu, na zver i na biće sa drugog sveta, što dovodi u veliku zabunu sve one koji bi želeli da je bliže ili bolje upoznaju. Neću da kažem da sam se svesno koncentrisao na izučavanje te neverovatne pojave, ali nezavisno od mog budnog razmišljanja o njoj, ta žena (ako se o ženi može govoriti), svakog časa me upućuje na osećaj prisustva zveri, crnog pantera, pa zatim deteta, pa natprirodnog bića, a sve to zamršeno u spoljni oblik žene.

Tako je, u jednom od mnogobrojnih svojih pisama ženi koju je voleo u svojim poznim danima, o njoj u trećem licu, pisao čuveni srpski slikar Miloš Šobajić, koji je proletos preminuo od korone. Deo ove intimne prepiske otkrila nam je upravo Maja Iskjerdo.

- Miloš je voleo da mi piše pisma bez obzira na to što smo živeli zajedno - kaže za "Novosti" Miloševa supruga. - Ima ih mnogo. Nisu pisana rukom, već mejlom, od kuće. Sedeli bismo jedno pored drugog, pisao bi ih i slao. Sedi pored mene, pas pored nas, a on piše. Sentimentalna duša. Smeo je sve da mi kaže, ali je imao potrebu da to ostane zabeleženo kao pisana reč.

Ono pismo, sa početka, nastavlja se ovako:

"Takvo njeno stanje, koje direktno bije po svim delovima mog tela, vidim i osećam svakog časa na mojoj koži. To sam biće verovatno u snu zatekao (jer na javi ne može da postoji), na obali džungle i reke Amazon, kako stoji u svom prirodnom ambijentu i gleda u reku, a ja sam joj se tiho i brzo približio čamcem i otrgnuo od njenog prebivališta, bez ikakvog otpora s njene strane!? Nisam se slučajno zatekao u situaciji otmičara, jer sam poslednjih deset godina uporno pokušavao da je nađem, opsednut njenom pojavom od momenta kad sam je prvi put video na fakultetu. Prvi put pre više od deset godina sam je sreo, a oteo je iz Amazonije nedavno. Upravo tada je i počelo moje zadivljujuće čuđenje Majom."

Maja nam prepričava prvi susret:

- Upoznali smo se 2006. godine. Živela sam do tada u Španiji, gde sam otišla na poslediplomske studije arhitekture. Usput sam studirala i psihologiju. Otac mi se razboleo, vratila sam se zbog njega, a moj ostanak u Beogradu se odužio. Tada se baš otvorio Fakultet za umetnost i dizajn pri Megatrend univerzitetu. Kad me je video, Miloš je pomislio je da sam došla da se upišem na studije! Već sutradan su mi saopštili datum od kada počinjem da radim. Ostala sam bez teksta. Otvorili su dva nova predmeta za mene. Od samog početka sam osetila zaštitnički instinkt s Miloševe strane. Ali, ništa tu nije bilo ljubavno.

Nekoliko meseci posle smrti Miloševe prve supruge Lotos, negde u zimu 2011, slikar je otvorio srce.

- Bilo je hladno, novembar ili decembar. Pozvao me je na večeru. Mislila sam da je reč o dogovoru za saradnju sa Univerzitetom u Jerusalimu. Otišli smo u Klub knjižvnika. Uhvatio me je za ruku i izjavio mi ljubav! Iskren, otvoren i direktan, kakav je oduvek bio. Delovao je kao veliko dete. Osećala sam fantastičnu bliskost s njim, ali ipak je on bio dekan na fakultetu na kom sam bila zaposlena. I dalje smo persirali jedno drugome.

U međuvremenu je Miloš imao još jedan brak, ali Maja mu je, izgleda, bila suđena.

- Trebalo je da se vratim u Amazoniju 2016. Napuštam fakultet, ali umesto u Amazoniji, sa Milošem završavam u grčkoj Lefkadi. Bilo je to mistično putovanje. Izgubili smo se. U regionu Kozani ulazimo u selo u kome postoje crkva, kafana, nekoliko kućica i arheološko nalazište. Oko nas se prostire žitno polje. Osećam da je to početak naše intimne veze. Plakali smo. Emocije su bile isuviše jake.

Sa Milošem je, kaže, bilo mnogo mističnih iskustava.

- Nekoliko dana posle njegove smrti, pred sahranu, u našem stanu se otkačila slika Marije Magdalene koju je naslikao s mojim likom. Pala je i srušila televizor. Ostala je rupa u zidu. I to na dan kada je po hrišćanskom predanju Marija Magdalena otišla na Hristov grob, gde se pojavljuje anđeo koji joj kaže da ne plače i da ga ne traži tu, jer je vaskrsao. To je prvi moj portret koji je naslikao - kaže Maja Iskjerdo, koja danas radi kao redovni profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta "Union - Nikola Tesla".

 

Privatna arhiva

NJena majka Silvija je svojevremeno dobila stipendiju jugoslovenske vlade za poslediplomske studije u Beogradu. Tu je upoznala Majinog oca Tiosava i ostala. Deo amazonskih Indijanaca u svom biću Šobajićeva supruga je uvek isticala. Deda-stric joj je bio poznati latinoamerički pisac, Fransisko Iskjerdo Rios, a svojim knjigama takođe je govorio o šamanizmu i travarstvu.

Od onog grčkog sela i 16. jula 2016, Maja i Miloš više se nisu razdvajali. Trebalo je da se venčaju 3. jula 2017, ali je preminula Majina baba u Peruu, pa su se zvanično venčali 31. avgusta 2017. U Beogradu. A crkveno venčanje je bilo planirano ovog juna, posle otvaranja obnovljenog Doma kulture u Gračanici! Posthumne izložbe je bilo, ali, nažalost, ne i venčanja.

- Duhovno smo hteli da ovekovečimo našu vezu. Nažalost, korona nas je zauvek razdvojila. Hteli smo da se venčamo i u Amazoniji. Govorili smo da ćemo se venčati hiljadu puta. Ostaće neostvareno naših milion planova.

Vratila se Maja Iskjerdo i na najbolnije trenutke, neposredno pred Milošev odlazak.

- Lekar je rekao da ne deluje sve toliko strašno, ali da bi iz predostrožnosti, i njegovih godina, ipak trebalo da ode u bolnicu. I ja sam počela da osećam simptome. Razbolela sam se tri dana posle njega. Zagrlili smo se kao nikad do tada. I to je bio poslednji put da sam ga videla. Čovek u takvim trenucima to sebi ne želi da prizna, ali sve izgleda konačno. U međuvremenu sam i ja otišla u bolnicu. Nisu nam dozvolili da budemo u istoj sobi. Prebacili su ga kasnije na intenzivnu negu. Zamolila sam da mi bar preko stakla u skafanderu dopuste da ga vidim još jednom. Najpre su pristali, ali su u poslednjem trenutku, ipak, odustali.

Sada je, kaže, ostala velika praznina.

- Sa Milošem sam doživela najveću ljubav u životu. Pokazivao je apsolutnu, bezuslovnu ljubav. Mislila sam ranije da je to mit, da to ne postoji. Prihvatao me je apsolutno takvu kakva jesam, sa svim mojim manama i vrlinama. U jednom trenu sam izgubila i muža, i ljubav, i oca, i prijatelja, i brata. Zaista mi je bio sve. Jer, uz takvu ljubav dobijaš sve.

Privatna arhiva

MUZIKA OD BOGA

NAJČEŠĆE smo zajedno slušali džez. Pored toga, latinoameričku i klasičnu muziku. U poslednje vreme je slušao i staru tradicionalnu srpsku muziku. Govorio je da rana srednjovekovna srpska muzika dolazi od Svevišnjeg. Imali smo i naše večeri, kada smo plesali. Poslednji put smo plesali uz afričke bubnjeve.

PANTA

NAŠ pas Panta, crni ruski terijer, obožavao je Miloša. Kad je Miloš preminuo, nije jeo celog dana. Osetio je da se nešto dešava. Imali smo gotovo ljudski odnos s njim. Panta je mali pametnjaković, koji sve razume. Uvek smo se pitali kako je jedna tako divna i nežna duša, privržena i puna razumevanja, završila kod nas.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)