KULTNO MESTO GRADA: Šest decenija Salona Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

V. STRUGAR

23. 07. 2021. u 10:37

OTVARANJEM izložbe "Grupni portret: šezdeset godina Salona Muzeja savremene umetnosti", večeras će se na adresi Pariska 14 obeležiti značajni jubilej u istoriji naše umetnosti.

КУЛТНО МЕСТО ГРАДА: Шест деценија Салона Музеја савремене уметности у Београду

Foto promo

Salon je četiri godine pre otvaranja Muzeja počeo sa radom, postajući prva beogradska galerija koja je imala svoj stalni program, pravilnik i koncepciju.

- Svečano je otvoren 11. maja 1961. godine izložbom uglednog slikara, akademika i profesora Likovne akademije, Nedeljka Gvozdenovića, jedinog člana beogradske slikarske grupe "Šestorica" koji nije imao atelje sa stanom u Pariskoj 14. Ostali članovi (Ivan Tabaković, Stojan Aralica, Predrag Peđa Milosavljević, Ivan Radović i Milenko Šerban) tu su živeli sa porodicama i imali prostrane, namenski građene ateljee sa izvanrednim prirodnim osvetljenjem i pogledom na Kalemegdan, Ušće, Novi Beograd, Zemun, vojvođansku ravnicu - podseća Irena Subotić, nekadašnja kustoskinja MSU. - Činjenica da su stanari Pariske ulice 14 bili ugledni slikari u punoj stvaralačkoj snazi, priznati u stručnim krugovima i omiljeni u građanskom, a pojedini i u političkom establišmentu, imala je određenog uticaja na neposredan status Salona kao isturenog kulturnog punkta Beograda. Na izvestan način to se odnosilo i na izložbe organizovane u Salonu.

Kako podseća Irena Subotić, svaki od članova "Šestorice" izlagali su za života u toj galeriji. U prvoj godini bila je ostvarena vrlo izbalansirana jugoslovenska koncepcija:

- Prva sezona završena je izložbom tapiserija Milice Zorić, što takođe nije bio slučajan izbor. Ona je bila supruga visokog partijskog funkcionera, bivšeg ministra kulture Federativne Jugoslavije Rodoljuba Čolakovića. NJih dvoje su pripremali legat Modernoj galeriji, koji se sastojao od zgrade na Dedinju i umetničkih predmeta, što će i biti realizovano dve godine kasnije.

U sledećoj sezoni izlagao je Dušan DŽamonja, zatim trojica mladih beogradskih umetnika (Svetozar Samurović, Branko Protić i Radomir Damnjanović Damnjan), što je opravdalo tvrdnju da je "izlagačka praksa Salona oduvek bila okrenuta ka mlađim umetnicima i najaktuelnijim umetničkim tendencijama, kao i predstavljanju renomiranih inostranih umetnika."

- Posebnu ulogu Salon Moderne galerije odigrao je priređujući dve izložbe umetnika koji niz godina nisu bili prisutni na domaćoj umetničkoj sceni zbog ambivalentnog statusa, pošto su još početkom pedesetih godina napustili Jugoslaviju i karijeru gradili u Parizu. Obe izložbe, Milorada Bate Mihajlovića i Petra Omčikusa, značile su povratak umetnika, njihovu rehabilitaciju i uključivanje u jugoslovenski kulturni prostor, što je omogućilo da se postepeno i drugi stvaraoci iz inostranstva priključe našoj kulturi i tako eliminiše politička stigma iz njihovih biografija - dragoceno je podsećanje Irene Subotić.

Foto promo

Takođe, kako svedoči nekadašnja kustoskinja MSU, izložba novih skulptura Olge Jevrić (1965) značila je veliki povratak umetnice, posle pedesetih godina i međunarodne reputacije koju je stekla, potvrdu snage njene kreativnosti i otvaranje puteva savremenih tendencija u ovoj disciplini. Sa promenom naziva Moderne galerije u Muzej savremene umetnosti te iste godine, Salon je dobio još određeniji profil i veći značaj: kao agilna galerija koja dopunjuje i aktualizuje delatnost muzejske ustanove, prihvatajući širi dijapazon izložbi u skladu sa prostornim mogućnostima.

U jubilarnoj postavci, pred Beograđanima će se naći umetnici čija se dela nalaze u zbirci MSU, a koji su izlagali tokom proteklih decenija u Salonu MSU: Miodrag B. Protić, Nedeljko Gvozdenović, Miodrag Mića Popović, Dušan Otašević, Milo Milunović, Nedeljko Neša Paripović, Grupa OHO, Zoran Popović, Katalin Ladik, Viktor Macarol...

U planu je i objavljivanje monografije o Salonu Muzeja savremene umetnosti.

Foto promo

MODERNA GALERIJA

ARHITEKTA Miroslav Mirko Jovanović (1924-2003) s velikom pažnjom projektovao je i nadgledao izgradnju Pariske 14, u periodu između 1956. i 1960. godine. Osmišljavajući salonski prostor, imao je na umu da je zgrada namenjena istaknutim kulturnim poslenicima i da je to prva moderno koncipirana galerija, u koju su bile uprte oči ne samo stručnjaka i umetnika Beograda već i cele zemlje.

DO SEPTEMBRA

IZLOŽBU će otvoriti Marijana Kolarić, direktorka MSU, Irina Subotić, profesor emeritus i nekadašnja kustoskinja MSU i Una Popović, kustoskinja izložbe. Posetioci je mogu pogledati do 6. septembra ove godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)