Kultura

MOĆ NEŽNE RUKE: Kamen uzvraća svojom lepotom, snagom i prirodnošću

M. Kralj

26. 06. 2021. u 13:24

KAMEN je jedan od najtežih materijala za obradu, potrebne su godine proučavanja, kao i duži vremenski period za izradu umetničke forme u ovom materijalu.

МОЋ НЕЖНЕ РУКЕ: Камен узвраћа својом лепотом, снагом и природношћу

Foto Privatna arhiva

Ovo tvrdi Tatjana Karavelić, mlada vajarka, čija se izložba "Polihromija u kamenu", u Galeriji RTS Kluba, u Hilandarskoj ulici, koja je izazvala veliko interesovanje publike, zatvara danas. Reč je o postavci koju čini više od 20 skulptura, nastalih tokom četvorogodišnjih doktorskih studija na Fakultetu primenjenih umetnosti.

Autorka koja je na FPU, na predmetu vajanje, od 2017. godine saradnik u nastavi, oprobala se, kako kaže, u različitim materijalima, savremenim i tradicionalnim.

- Kamen poseduje određene karakterističnosti kao što su kompaktnost i otpornost u različitim uslovima, pa su skulpture od kamena zahvalne i u smislu trajanja u bilo kom prostoru - nastavlja sagovornica, za koju je rad u kamenu bio podsticajan i kao korespondencija sa starim majstorima ali i duhom tradicionalnosti. - Na kraju, kamen uzvraća svojom lepotom, snagom i prirodnošću, a ono najvažnije sa aspekta vajarke, uslovljava posebno tumačenje forme u skulpturi i njen konačan izgled.

Foto Privatna arhiva

Dela koja je predstavila, nastala su od kamenja različitih svojstava, tekstura i boja, odnosno, kako umetnica objašnjava "temelje se na višebojnim potencijalima unutar trodimenzionalne forme, putem sklapanja, usecanja, stapanja, spajanja i preklapanja različitih vrsta stena u zasebne apstraktne, asocijativne, skulptorske celine":

- Svaka stena za sebe poseduje sopstvenu višebojnost, u vezi sa tim, izvedeni su radovi putem integrisanja prirodnih materijala, tačnije stena različitih geneza. Kroz istoriju umetnosti polihromija je zastupljena u drugačijim principima komponovanja, dok se u ovoj izložbenoj celini može naslutiti suprotan smer izražavanja. U skulptorskoj praksi, boja nema prioritet u odnosu na tumačenu formu. Međutim, u ovoj postavci pokušaj je da boja doprinese dinamičnosti i komplementarnosti forme zarad jedinstvenog skulptorskog izraza.

Izvedene u najčvršćem materijalu, skulpture Tatjane Karavelić, ipak, deluju mistično, gotovo, prozračno, što nameće pitanje, da li se i u vajarstvu može govoriti o "ženskom rukopisu":

Skulpture izvedene rukom vajarke deluju senzibilnije i nežnije - smatra sagovornica. - Likovni jezik je pročišćeniji i uglavnom je svedenije kretanje forme. Verujem da je neophodno da umetnice neguju estetiku koja im je prirodom data.

Foto Privatna arhiva

Velike vajarke koje su stvarale na našoj likovnoj sceni u drugoj polovini 20. veka, na različite načine su uticale na nju:

- Angelina Gatalica mi je važna zbog istrajnosti u skulpturama od kamena, ali i lepoti u tumačenju forme, a Olga Jančić je na neki način simbol ženske skulpture koje su uglavnom sferičnog sadržaja, ali i vrlo intimne. Olga Jevrić je doprinela snažnim i radikalnim stvaralaštvom u skulpturi, dok se kod Ane Bešlić se uočava radoznalost i slobodna korelacija ideje i materijalizacije u skladu sa modernom skulpturom. Sve ove vajarke su karakteristični primeri "ženskog rukopisa", ali i veliki uzori za nas mlade umetnice - zaključuje Tatjana Karavelić.

ASOCIJACIJA NA VEČNOST

KAMEN, kao tradicionalni materijal, se koristi od praistorije pa do danas, shodno tome, ovaj materijal je deo kolektivnog pamćenja ali je i asocijacija na večnost - ističe vajarka. - Svakako da je i kamen već unapred odredio ulogu u skulpturi, ali najveći značaj poseduje početna ideja... Zapravo, realizovane ideje i kamen deluju zajednički i neodvojivo.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove
Društvo

0 5

Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove

Možete li da zamislite lepotu svakodnevice koja počinje na obali Save do koje stižete laganom šetnjom kroz jedinstvenu luksuznu pešačku zonu, a završava se ispijanjem vina na vašoj prostranoj terasi s pogledom na reku ili u vrhunskom restoranu do kog stižete peške? U istom danu ste s lakoćom obavili posao, odradili trening, uživali u kupovini novih komada garderobe najluksuznijih brendova u neposrednom komšiluku, a stigli ste i da sa decom provedete vreme u zelenilu, jer se sve što vam treba nalazi nadohvat ruke.

14. 05. 2024. u 10:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

O HOBITU, UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga O vremenu i vodi
Kultura

0 0

O "HOBITU", UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga "O vremenu i vodi"

ANDRI Snajer Magnason jedan je od najpoznatijih islandskih pisaca, scenarista, pisaca za decu, boraca za životnu sredinu, ugrožene vrste i glečere, i bivši predsednički kandidat. Njegov deda po majci, Bjern Torbjarnarson, bio je jedan od najpoznatijih njujorških hirurga, koji je operisao poslednjeg iranskog šaha Rezu Pahlavija, Openhajmera, ali i pop-art umetnika Endija Vorhola, koji je ubrzo umro, pa se Torbjarnarsonovo ime povlačilo po naslovnim stranama.

16. 05. 2024. u 15:41

NASTAVAK GLADIJATORA- IZ PUSTINJE: Novosti na licu mesta, u marokanskom studiju Atlas gde je Ridli Skot snimio drugi deo svog spektakla
Kultura

0 2

NASTAVAK "GLADIJATORA"- IZ PUSTINJE: "Novosti" na licu mesta, u marokanskom studiju "Atlas" gde je Ridli Skot snimio drugi deo svog spektakla

KADA na jesen budete gledali drugi deo "Gladijatora", neke od nas ćete prepoznati među statistima, priča mladi berberin Hasan, odeven u dželabu i sa maramom boje indiga oko vrata, provodeći turiste kroz Ait Ben Hadou, kroz uzane ulice utvrđenja (ksara) sa građevinama od nabijene zemlje, ćerpiča, glinenih cigala i drveta, koje je kao primer takozvane peščane arhitekture Maroka, dospelo na Uneskovu Listu svetske baštine u Africi.

16. 05. 2024. u 15:36

Politika
Tenis
Fudbal
KO JE ROBERT FICO: Čovek koji prkosi NATO-u i neće da prizna tzv. Kosovo

KO JE ROBERT FICO: Čovek koji prkosi NATO-u i neće da prizna tzv. "Kosovo"