SRBI SU HRABRI I ČASNI LJUDI: Nil Balfur, autor knjige "Knez Pavle Karađorđević, jedna zakasnela biografija"

Boris Subašić

14. 06. 2021. u 12:13

SRBI su teško oklevetani lažima iz devedesetih godina 20. veka. To je kampanja nalik onoj vođenoj protiv kneza Pavla u vreme Drugog svetskog rata. Ovo, ekskluzivno, za "Novosti", kaže Nil Balfur, koji je uz Sali Makaj, autor izuzetne knjige "Knez Pavle Karađorđević, jedna zakasnela biografija" (na srpskom jeziku je upravo objavio "Službeni glasnik"). Ovo delo lično će danas predstavili u Beogradu, knjižari "Geca Kon", od 11 časova.

СРБИ СУ ХРАБРИ И ЧАСНИ ЉУДИ: Нил Балфур,  аутор књиге Кнез Павле Карађорђевић, једна закаснела биографија

Foto Privatna arhiva

- Smatram da je imidž Srbije, kao i Srba u Hrvatskoj i Bosni, na Zapadu ozbiljno narušen medijskim izveštajima o okrutnim ratnim zločinima, o navodnom etničkom čišćenju, koga su sprovodili politički lideri Srba u drugoj polovini 20. veka. Sramotno što je većina izveštaja zasnovana na lažima, ali fotografije izgladnelih muslimanskih zatvorenika u logorima smrti objavljene u štampi morale su da ostave dramatičan i trajan efekat. Smatram da se pojam "satanizacija Srba" više ne može primenjivati. On se sigurno ne odnosi na srpski narod koji je, prema mom mišljenju izuzetno hrabar, nezavisan i častan. Čak i pod Titovom komunističkom diktaturom, on je vodio kurs koji se razlikovao od Kremlja. Toj nezavisnosti su se uvek divili na Zapadu - smatra Balfur.

Autor biografije vladara Kraljevine Jugoslavije, uoči Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme oženjen kneginjom Jelisavetom, Pavlovom ćerkom, i imao je priliku da neposredno spozna patnje njene porodice posle progona Čerčilove administracije. Slušajući svedočanstva i istražujući arhive, otkrio da je upravo Pavle Karađorđević upozoravao Britaniju na opasnost od Hitlera i tražio vojnu pomoć i da je nije dobio. Zato je, kako kaže, pokušao da spase Jugoslaviju od razaranja očajničkim potpisivanjem Trojnog pakta.

- Tokom nekoliko poseta Londonu kasnih tridesetih, knez Pavle je pokušao da upozori politički establišment, kao i Vinston Čerčil u to vreme, da će Hitler započeti rat u centralnoj Evropi i na Balkanu, kako bi se pripremio za napad na Rusiju. Nažalost, tadašnja britanska vlada nije obraćala puno pažnje ni na njega, ni na Čerčila. Pavle se dosta razlikovao od Čerčila tako da nikad nisu postali bliski prijatelji, ali je prepoznao Čerčilovu jedinstvenu ulogu u spasavanju Evrope od užasa nacističke vladavine - nastavlja sagovornik.

Čerčil je po svaku cenu želeo da uključi Jugoslaviju u rat, radi smanjenja Hitlerovog pritiska na Englesku, a zatim je podržao uspon Josipa Broza, diktatora Jugoslavije. Prema Balfurovim rečima, knez Pavle ga, ipak, nije mrzeo, iako je Čerčil bacio na njega ljagu i s porodicom ga poslao u progonstvo u Afriku, gde je živeo u veoma teškim uslovima.

- Knez Pavle je duboko žalio što su saveznici Čerčil i Ruzvelt ostavili Jugoslaviju i ostatak Istočne Evrope u komunizmu na Jalti - tvrdi Balfur. - Međutim, shvatao je da ove dve velike demokratije, nakon pet godina rata i krize, predvođene starim i bolesnim ljudima, nisu imale stomak, politički, ekonomski, socijalno i vojno, da se suprotstave Rusiji, koju je vodio diktator spreman da, ako je potrebno, žrtvuje još 20 miliona života da bi postigao svoje ciljeve.

Kao bankar i nekada veoma uticajan engleski političar, Balfur je bio vatreni zagovornik ujedinjene Evrope i stvaranja njenog zajedničkog tržišta i monete. Doživeo je propast tog ideala i "bregzit". A na pitanje da li sada bolje razume kneza Pavla, koji je doživao propast jugoslovenskog ideala, odgovara:

- Ono što je knez Pavle najviše želeo i za šta se borio čitav život, bilo je da Evropa živi u miru i stabilnosti, kako bi civilizacija, umetnost u najširem smislu, mogla da procveta, da joj ne preti razarajući rat. Pretpostavljam da bi knez Pavle sa žaljenjem posmatrao odlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, koju je, u njenom najstarijem obliku, kao EEZ, smatrao najvećom tvorevinom 20. veka. Divio se Velikoj Britaniji kao ponosnoj i nezavisnoj zemlji i zato bi najverovatnije, nevoljno, došao do zaključka - kao i ja - da Britanci nikada ne bi naučili da prihvate vladavinu diktata službenika iz Brisela, a još manje, da se priklone volji političkih lidera u Berlinu, ili Parizu. Mislim da bi poželeo Britaniji uspeh posle "bregzita". On bi najverovatnije prihvatio da je veća verovatnoća da će EU postići svoje zadivljujuće ciljeve pune političke, ekonomske, fiskalne i pravne unije, ako je Nemačka bude čvrsto vodila sa neupitnim diplomatskom podrškom Francuske.

EVROPA KOJE NEMA

KNEZ Pavle bio je vatreni anglofil, a na njegovu ličnost najviše je uticala aristokratska evropska kultura, čiji su ideali danas istorija, naš sagovornik ističe:

- Tačno je da su aristokratske, zaista kraljevske, vrednosti i okruženje s početka 20. veka, koje su oblikovale kneza Pavla u velikoj meri nestale ili su se transformisale. Ali, apsolutnom pobedom Zapada protiv nacističkog totalitarizma, pobedom protiv vizije SSSR-a o komunizmu, kao potčinitelju duha običnih ljudi, kao i nestankom sa međunarodne scene čudovišta poput Mao Cedunga, Pola Pota i nedavno Sadama Huseina i Al kaide, u osnovi su ostale zaštićene "liberalne vrednosti" tog starog okruženja s početka 20. veka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)