POGLED ISKOSA: Hakmanova zvezda
18. 01. 2023. u 15:43
U TOKU je u beogradskom Narodnom muzeju retrospektiva dela Koste Hakmana (1899-1961), slikara i profesora Likovne akademije u Beogradu.
Foto: Milica Hakman
Mada nagrađen Zlatnom medaljom na Svetskoj izložbi u Parizu 1937, posle smrti bio je zanemaren. U nemačkom logoru u Drugom svetskom ratu proganjan i mučen zbog rodoljublja, na Likovnoj akademiji pao je u nemilost jer je usamljeno ustao protiv profesora komunista. Milica Hakman, umetnikova ćerka, istoričarka umetnosti, velikim zalaganjem uspela je da slikara otrgne od laganog zaborava. Jubilarnih pola veka od smrti obeležila je novosadska Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, a zatim je objavljena velika monografija.
Slikar je rođen u Bosanskoj Krupi i isticao se darom za jezike i crtanje, kao i nacionalnom samosvešću koju je stekao u roditeljskom domu. Kao mnogi ugledni bosanski intelektualci sarađivao je sa "Mladom Bosnom" pa je posle ubistva austrougarskog prestolonaslednika 1915. godine, premda petnaesetogodišnjak, bio uhapšen i poslat na devet meseci robije. Od tada započinju njegove selidbe, putovanja, stranstvovanja, život pun uzbuđenja i opasnosti.
Gimnaziju je završio u Sarajevu, a Todor Švrakić, njegov profesor crtanja i praški đak, podstakao ga je da studira u Pragu kod Vlahe Bukovca kod koga je studirao i Milan Konjović. Hakman se deklarisao kao "Srbin pravoslavne vere", a između 1919. i 1923. godine u Pragu, jednom od vodećih likovnih centara, studiralo je preko stotinu đaka sa Balkana. Nastava je bila stroga pa on kao i Konjović ubrzo napušta slikanje po starim pravilima akademskog realizma. Procenio je da će studije uspešnije nastaviti u Beču, neformalna nastava mu je odgovarala. Susret sa Marselom Šnajderom, studentom filozofije, bio je presudan za treći pokušaj studiranja, ovog puta u Krakovu. Poljska likovna akademija bila je naprednija od bečke i praške, analiza slike zasnivala se ne samo na postimpresionizmu već i na kubizmu, futurizmu i ekspresionizmu. Vredno je radio, ovladavši pravilima sezanizma i plenerizma pa je na završnom ispitu dobio nagrade za pejzaž i akt. U Beogradu je imao prvu samostalnu izložbu 1925, prodao veći broj slika, sredio materijalno stanje i ispunio davnu želju da otputuje u Pariz, gde je ostao četiri godine.
Meštrović ga je 1930. na čelu Hrvatskog društva umjetnosti uvrstio u reprezentativni izbor jugoslovenske selekcije za izložbu u Londonu. Hakman je tada bio jedan od najvažnijih srpskih slikara. Na Svetskoj izložbi umetnosti i tehnike u Parizu 1937. godine u veoma jakoj konkurenciji dobio je Zlatnu medalju, u Rimu je bila otkupljena njegova slika za Nacionalnu galeriju moderne umetnosti, a njegove slike krase i italijanski parlament. Bio je profesor crtanja u gimnaziji, a potom na Odseku za arhitekturu Tehničkog fakulteta. Vanredni profesor beogradske Akademije likovnih umetnosti postao je 1940. godine. To su osnovni elementi uspona Hakmanove zvezde.
Preporučujemo
GDE SU NESTALI DIVNI SNOVI: Luka Tripković, slikar i pisac, o izložbi na Kolarcu
18. 01. 2023. u 15:10
HITNO JE: Srpski reditelj se bori za život - mora na transplantaciju, glumci mole za pomoć
17. 01. 2023. u 14:38 >> 14:57
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
O ČEMU SU RAZGOVARALI PUTIN I SI? Ceo svet priča o ukrajinskom mirovnom planu, a sada se oglasio Kremlj
PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin nije razgovarao sa liderom Kine Si Đinpingom o ukrajinskom mirovnom planu, već su razmenili mišljenja o kineskoj inicijativi za rešavanje konflikta u Ukrajini, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
22. 03. 2023. u 11:16
ŠOJGU: Municija s uranijumom narušiće zdravlje ukrajinskih vojnika, kao na KiM 1999. godine
RUSKI ministar odbrane Sergej Šojgu upozorio je danas da će municija sa osiromašenim uranijumom, koju Velika Britanija planira da pošalje Ukrajini, ozbiljno negativno uticati na zdravlje ukrajinskih vojnika koji je budu koristili, kao što je to bio slučaj sa vojnicima NATO-a na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
22. 03. 2023. u 09:08
ČKALjINA MRAČNA STRANA: Imao "crnu listu" - zbog njega su glumci ostajali bez uloga
MIODRAG Petrović Čkalja bio je jedan od najuspešnijih komičara na prostorima bivše Jugoslavije, glumac čiji je humor bio lek za dušu.
18. 03. 2023. u 20:03
Pročitajte više
ŠOJGU: Municija s uranijumom narušiće zdravlje ukrajinskih vojnika, kao na KiM 1999. godine
RUSKI ministar odbrane Sergej Šojgu upozorio je danas da će municija sa osiromašenim uranijumom, koju Velika Britanija planira da pošalje Ukrajini, ozbiljno negativno uticati na zdravlje ukrajinskih vojnika koji je budu koristili, kao što je to bio slučaj sa vojnicima NATO-a na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
22. 03. 2023. u 09:08
"SRBIJU INTERESUJE SAMO KADA ĆE MIR" Vučić: Nekada je ta reč bila najpopularnija u svetu, a sada niko ne sme da je izgovori
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da Srbija želi mir i nada se miru i da bi Srbija volela da rat u Ukrajini stane istog sekunda.
21. 03. 2023. u 14:40 >> 14:30
O ČEMU SU RAZGOVARALI PUTIN I SI? Ceo svet priča o ukrajinskom mirovnom planu, a sada se oglasio Kremlj
PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin nije razgovarao sa liderom Kine Si Đinpingom o ukrajinskom mirovnom planu, već su razmenili mišljenja o kineskoj inicijativi za rešavanje konflikta u Ukrajini, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
22. 03. 2023. u 11:16
ZA KURTIJEVU MRŽNjU PREMA VUČIĆU NEMA NI LEKA NI DOKTORA: Reakcija Petkovića nakon Aljbinove provokacije na Tviteru
DIREKTOR Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković poručio je Aljbinu Kurtiju da za njegovu mržnju prema Aleksandru Vučiću nema ni leka ni doktora.
21. 03. 2023. u 19:57 >> 20:31
Najnovije iz rubrike
ČUVAR BAŠTINE- MILUTIN DEDIĆ: Omaž slikaru, piscu, putopiscu u Kulturnom klubu „4SE marina“
TRI hiljade crteža, zapisa, skica i skoro isto toliko slika izvedenih u različitim tehnikam, ostalo je iza Milutina Dedića (Šibenik 1935.- Beograd 2021.) slikara, istoričara umetnosti, publiciste, pisca, putopisca, dogogodišnjeg saradnika „Večernjih novosti“, u čiju ćast će, u nedelju 26. marta, u 12 časova, u Kulturnom klubu „4SE marina“ biti otvorena izložba „Slikar kulturne baštine” .
22. 03. 2023. u 11:26
O HEROINAMA UMETNOSI U DOMU VOJSKE: Autorsko predavanje profesorke Milanke Todić
JEDNA od autorki projekta „Heroine moderne umetnosti, vizuelno nasleđe u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog“, kao i tekstova u katalogu, prof. dr Milanka Todić, održaće u subotu, 25. marta u 12 časova, autorsko predavanje u Domu vojske Srbije, gde trenutno gostuje ova izložba.
22. 03. 2023. u 11:18
BAZDULJ O VEZI ANDRIĆA I STANKOVIĆA: Otvoreni četvrti "Borini književni dani"
GOSTOVANjEM pisca, esejiste i novinara Muharema Bazdulja, u utorak uveče su počeli četvrti po redu "Borini književni dani".
21. 03. 2023. u 21:11
ČAČAK PRVA NACIONALNA PRESTONICA KULTURE: U gradu na Moravi spektakl sa više od 100 izvođača, umetnika, pevača, glumaca... (VIDEO)
OD večeras je Čačak i zvanično Prva nacionalna prestonica kulture.
21. 03. 2023. u 20:42
HABSBURŠKI DIPLOMATA IPEN INSPIRISAO I NATO: Knjiga "Stara Raška" otkriva kreatora balkanskih granica
POLITIKA podele Balkana koju su Habzburzi zacrtali posle Berlinskog kongresa nastavljena je posle pada Berlinskog zida, otkriva knjiga "Stara Raška" austrougarskog diplomate Teodora Ipena u prevodu Velibora Buhe, koju je objavio "Službeni glasnik". Ovo delo objavljeno 1892. kao popularni putopis je najširoj evropskoj publici prezentovalo pseudo-istorijske konstrukcije o Albancima kao prastanovnicima Balkana, Srbima kao slovenskim došljacima i uzurpatorima, kao i fraze o "velikosrpskom šovinizmu" koja je u celom 20. veku korišćena za napad na Srbiju i otimanje njene teritorije, sve do NATO agresije.
21. 03. 2023. u 18:11
Komentari (0)