OD BOLA NE ZNAŠ NI GDE TE VIŠE UDARAJU: Potresno svedočenje zarobljeniika iz zagrebačkog logora "Rakitje"

S. J. M.

09. 12. 2022. u 21:00

LISICAMA nam vežu ruke na leđima i onda tuku palicama i šutiraju čizmama svuda po telu, ne biraju gde će udariti.

ОД БОЛА НЕ ЗНАШ НИ ГДЕ ТЕ ВИШЕ УДАРАЈУ: Потресно сведочење заробљениика из загребачког логора Ракитје

Foto: EPA

Kad te vrate u sobu ne možeš da legneš. Najviše me je tukao Branko Albanac, imao je taj naglasak kad priča, a ostalim ne znam imena, niti nadimke.

Ovo je danas na suđenju u odsustvu Branku Tuniću hrvatskom državljaninu i tada pripadniku "Zengi", optuženom za ratne zločine u zagrebačkom logoru "Rakitje", u Posebnom odelenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu ispričao oštećeni Ž. L. (51). On je bio zarobljenik u tom logoru od 14. do 31. septembra 1991. godine, gde je prema optužnici čuvar Tunić ubio zarobljenog vojnika JNA Marka Utržana (20) iz Kikinde i još 16 mučio.

Ž. L. je ispričao da su zarobljene vojnike razdvojili po nacionalnoj osnovi i Srbe stavili u jednu spavaonicu, u kojoj ih je bilo 30 ili 40. Obeležili su ih kao četnike i onda je počela tortura.

- Malo-malo išli smo na čišćenje podruma, a to je značilo ići na batinjanje - kazao je Ž. L. - Mene su čuvari pet puta vodili na prebijanje. Nekada su vodili jednog po jednog, a nekada po dvojicu ili trojicu. Tukli su nas toliko da više ništa ne osećaš. Skidali nam cipele i tukli po tabanima. Od bola više ne znaš, ni gde te je udario. Jednom su me četvorica udarala istovremeno palicama i šutirali cipelama. Posle mi je krv curila iz ušiju, pa su me vodili kod lekara. Ja sam se u "Rakitju" bio ohladio, pomirio sa sudbinom, šta bude bude. Povukao sam se u sebe, ćutao i trpio.

On je ispričao da je vojsku služio u Ljubljani, a da su ih u martu 1991. godine prebacili u Prečec, gde je bilo skladište oružja, koje su čuvali. U septembru su ih opkolile hrvatske "Zenge" i oficiri su predali kasarnu.

Foto: Privatna arhiva

Ubijeni Marko Utržan

- Bilo je 35 vojnika i pet oficira. Rekli su nam da ćemo biti pušteni kućama i odveli su nas u Rakitje, gde je bio neki sabirni centar i mnogo hrvatskih vojnika u različitim uniformama - ispričao je Ž. L. - Bili smo na spratu u jednoj sobi nas 30 do 40, a pored je bila još jedna isto puna. Bili smo zaključani, a ispred vrata je stojao stražar. Čuvale su nas "Zenge". Podrum u kojem su nas prebijali imao je dve sobe i nije imao prozore. Bilo nam je zabranjeno da pričamo o mučenju, ali kad se vratiš, svi vide kakav si i da ne možeš da hodaš.

Oštećeni kaže da je među čuvarima bio jedan Željko iz Bosne i on je bio korektan.

SINA NAZVAO PO MARKU

P. S. je kazao da je Marko Utržan bio divan, vedar i veseo dečko, ponosan momak, koji je uvek imao osmeh na licu i da ga nikada neće zaboraviti. Rekao je i da je sinu dao ime po njemu i tada se rasplakao u sudnici.

- Posle Markovog ubistva on mi je rekao "mali, ti si bio sledeći, ali zahvali meni što si živ". Kazao mi je da je Branko bio krenuo po mene, ali ga je on smirio i odveo zapovedniku - priča Ž. L. - Rekao mi je i da je posle ubistva Marka Branko sklonjen odatle.

Ž. L. je kazao i da je Hasan Durić Musliman iz Cazina, koji je kod njih u jedinici bio kerovođa, rekao čuvarima u Rakitju da Srbi pevaju četničke pesme, a da nikakvog srbovanja i pevanja takvih pesama nije bilo.

- Nadam se pravdi i da će svi ti čuvari iz logora da odgovaraju za zločine koje su činili. Nakon Markovog ubistva svi smo prebačeni autobusom u logor u Selskoj ulici, gde nas nisu tukli. Ostali smo do 8. novembra, kada su nas razmenili na mostu u Bosanskom Šamcu. Bili smo prva tura koja je razmenjena. U zarobljenišvu sam bio 58 dana - kazao je oštećeni.

Grobnica u Kikindi, Foto privatna arhiva

Grob Marka Utržana

Ž. L. je naveo da mu je usled tog batinjanja u logoru oštećen sluh i da od tada slabije čuje, a danas nosi slušni aparat. Kazao je da nije mogao da sastavi pet sati sna i da je imao strahove i drhtavice. Na pokazanim fotografijama u sudnici prepoznao je Branka Tunića, kao stražara koji ga je najviše tukao.

U sudu je danas saslušan i oštećeni P. S. (50), koji je ispričao da su ga dva puta tukli. Prvi put kad su ih odveli u menzu prišao mu je hrvatski vojnik i počeo da ga šutira nogama, jer je kao bio malo izvan reda, a onda ga udarao po glavi leđima i vratu.

PRETUKLI I OCA

Ž. L. je ispričao da mu je otac čuo da je zarobljen i iz Srbije je preko Bosne došao u Zagreb.

- Ušao je u taksi i tražio da ga odveze u Crveni krst i tu je pogrešio, jer nije rekao križ i taksista je odmah znao da je Srbin. Odvezao ga je u polcijsku stanicu, gde su oca ispitivali i pretukli. Onda su ga pustili i on se vratio kući.

- Drugi put su Branko i još jedan stražar, koji je bio iz Bosne, u podrum odveli mene i Marka - priča P. S. - Čim smo ušli Branko me počeo udarati palicom po glavi i vratu i šutirao po nogama, ali ga je taj Bosanac nekako smirio. Onda je Branko počeo da udara Marka po glavi, koji je pao, a on ga je onda odvukao u drugu prostoriju i iznutra sam čuo jauke. Vratili su me u spavaonicu, a sutradan na večeri mi je prišao taj Bosanac, koji je bio dobar prema nama i tiho i nekako tužno rekao da je Marko nastradao, da vodimo računa i budemo tihi da i mi ne nastradamo. Rekao mi je da ga je Branko ubio. On je inače bio najagresivniji, oličenje zla i mržnje.

P. S. kaže da često sanja ta dešavanja iz logora i da i danas pije lekove, koje su mu prepisali psihijatri. Zbog prebijanja oštećeni su mu vratni pršljenovi.

- Gledao sam da nekako vremenom potisnem sve to što mi se desilo, da se okrenem životu, ali psihički problemi su ostali - kazao je P. S.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

MUKE S NOSOM: LJudi su buljili u mene, deca zapitkivala (FOTO)

MUKE S NOSOM: Ljudi su buljili u mene, deca zapitkivala (FOTO)

KONRADO Estrada, građevinski radnik i žitelj Njujorka, bio je prinuđen da nosi masku za lice i pre pandemije. Ovom pedesetogodišnjaku nos je bio toliko deformisan da posle nekog vremena više nije mogao normalno da diše, niti da jede. Da situacija bude još gora, izgledalo je kao da ima mali penis na glavi.

01. 02. 2023. u 09:39

Komentari (0)

SOČNO TELEĆE PEČENJE U RERNI: Po receptu najiskusnijih kuvara - tajna je u brašnu