Društvo

OD KRITIKA, DO POHVALA: Kad penzionerke zaigraju kankan

J. DINČIĆ

31. 07. 2020. u 21:00

NjIHOVA plesna grupa zove se "Starogradska Srbija", one su Vesna, Dušica, Ružica i Mira, prve su dame koje su u našoj zemlji zaigrale čuveni francuski ples.

ОД КРИТИКА, ДО ПОХВАЛА: Кад пензионерке заиграју канкан

Foto privatna arhiva

Odlaskom u penziju počele su aktivno da se bave plesom, a njihovi nastupi su uglavnom vezani za večeri poezije. Kako bi oplemenile repertoar odlučile su da zaigraju i popularni galop u dvočetvrtinskom taktu. U početku su ih mnogi osuđivali, ali posle nastupa pobrale su samo pohvale.

- Istraživala sam različite plesove, i tako sam došla na ideju da zaigramo i kankan, međutim, kada smo to spomenule počeli su negativni komentari i opaske da se mi pridržavamo svog repertoara - priča za "Novosti" Vesna Uskoković, jedna od članica grupe "Starogradska Srbija". - Novu ideju podržao je Dragoljub Jovičić koji organizuje magične večeri poezije, muzike, plesa i performansa na kojima naša grupa nastupa, a mi smo počele da uvežbavamo koreografije.

NASTAO U 19. VEKU

PLES kan-kan, ili kako ga pojedini zovu galop u dvočetvrtinskom taktu, pojavio se u pariskom Monparnasu oko 1830. godine. Stilizovala ga je za scenu sredinom 19. veka tada čuvena plesačica Selest Mogador, a ovekovečio ga je slikar Anri de Tuluz-Lotrek. U početku za puritance bio je to skandalozan ples, a danas je zaštitni simbol čuvenih pariskih varijetea "Mulen ruža" i "Foli Beržera". Kao što je i valcer prošao put od skarednog plesa do nezaobilazne igre dvorskih balova, i kankan igra se danas i na školskim priredbama.

Uz muziku Žaka Ofenbaha, igru i prvi nastup na kojem su četiri dame odigrale kankan propratio je buran aplauz, i to uglavnom dve generacije mlađe publike, što je potvrdilo da razlika u godinama ne postoji kada je u pitanju dobra zabava.


- Iako smo pred sam nastup imale samo četiri probe, uspele smo da naučimo sve korake i pripremimo se - dodaje Vesna. - U plesu, kao i uvek u životu, dosta toga zavisi od toga kako se izvede i kako se predstavi, a mi smo uspele to da predstavimo na jedan zanimljiv i dopadljiv način.


U sastavu plesne grupe "Starogradska Srbija" osim Vesne, koja je inače lektorka u penziji, deo fantastične četvorke su i Ružica Ćalić, profesorka u penziji, Mira Vračar, koja se bavila privatnim poslovima, i Dušica Aleksov po zanimanju pravnik. Iako su se spontano okupile pre dve godine, njihova plesna grupa zasada ima bogat repertoar. Na svojim nastupima igraju kraljevo kolo, kolo kneza Mihaila, bojarku, kolo srpskih sestara, ali imaju i nastup parova, kada se igra argentinski tango i vlacer.


Trenutna situacija ih je malo omela, pa su nastupi na čekanju, ali one vredno vežbaju, šiju kostime i jedva čekaju da to predstave publici.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 14

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 61

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike
Feljton

0 2

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike

PRVU deceniju list je bio nedeljni list, a onda je usred Prvog svetskog rata, 1916, postao dnevni list i kao dnevni list je pola veka igrao ključnu ulogu u životu američkog Srpstva, naročito u godinama Drugog svetskog rata i u burnom posleratnom dobu, kada je u novoj, Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vladao crveni, revolucionarni režim.

28. 04. 2024. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna prestala da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)

ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna "prestala" da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)