KONCEPT POVRATKA AMBALAŽE BI ZNATNO SMANJIO KOLIČINU OTPADA, ALI I OTVORIO NOVA RADNA MESTA

ZAŠTITI životne sredine poslednjih godina posvećena je velika pažnja u našoj zemlji, a plan Vlade Srbije i resornog Ministarstva zaštite životne sredine je da ponovno uvedu depozitni sistem za povrat ambalaže poznat kao "sistem kaucije".

Foto: Promo

 Na osnovu sprovedenih istraživanja Centra za unapređenje životne sredine gotovo 95 odsto građana podržava uvođenje depozitnog sistema, a Ministarstvo zaštite životne sredine već je počelo konsultacije sa stručnjacima i ključnim privrednim subjektima za uvođenje ovog depozitnog sistema.

Koncept povrata ambalaže podrazumeva da potrošači pri kupovini pića plaćaju dodatni iznos za samu ambalažu koji mogu da vrate pri ponovnom odlasku u prodavnicu ili drugo mesto gde postoji mogućnost povrata novca. Tako se krajnji kupac finansijski motiviše da učestvuje u sistemu.

Foto: Promo

Sakupljanje ambalaže i refundacija depozita na prodajnim mestima može da se obavlja ručno ili putem automata u kojima se skuplja ambalaža. Uprkos tome što su automati skuplja opcija, imaju veliku prednost što mogu pomoću senzora i očitavanjem barkoda sa ambalaže da je sortiraju prema brendu, tipu materijala i boji.

Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u kaže da, iako je Ministarstvo započelo konsultativni proces u vezi sa unapređenjem sistema ambalažnog otpada, ne mora nužno da dovede do zaključka da je depozitni sistem za Srbiju najpovoljnije rešenje.

 - Rezultati bi se videli jako brzo, tako da bi priča o zaštiti životne sredine koja nekad ljudima zvuči apstraktno ili daleko, jer se suočavaju sa egzistencijalnim izazovima, bila direktno vidljiva - kaže ona. - U ovom slučaju bi im konkretno reka, jezero ili kupalište u njihovoj neposrednoj blizini bilo čisto, ne bi nailazili na otpad duž puta, pešačkih staza...

Foto: Promo

Ona se osvrnula na istraživanje koje je NALED sproveo i prema kome je utvrđeno da se ambalaže prikupljene na ovaj način mogu gotovo 100 odsto reciklirati. Ističe da brojne analize pokazuju da stanovništvo vrlo brzo prihvati ovaj sistem, pogotovu u urbanim sredinama. Sakupljeni materijal je ovde manje zaprljan od ambalaže koja je prikupljena na klasičan način iz komunalnog otpada, a to proizvođačima dozvoljava da te reciklirane boce ponovo koriste.

 - Ambalaža se vraća na mesta za prikupljanje i tom prilikom dobija se povratni depozit u određenom iznosu. U maloprodajnim objektima potrošači bi iskorišćenu ambalažu vraćali ili direktno osoblju u maloprodajnom objektu ili odlaganjem u posebne mašine namenjene povratu. Ovaj sistem podseća na "kaucijski sistem" koji smo nekada imali za staklenu ambalažu, ali se on bazirao na ugovornom odnosu proizvođača i maloprodajnog objekta, dok depozitni sistem podrazumeva sistemsko rešenje kroz osnivanje centralne depozitne organizacije koja bi bila zadužena za ukupno funkcionisanje ovog sistema – objašnjava Knežević Mitrović.

Foto: Promo

Ovaj sistem omogućava povećanje stope reciklaže i istovremeno smanjuje količinu otpada što na kraju rezultira smanjenjem efekta staklene bašte, jer se troši manje sirovine za proizvodnju nove ambalaže. Pored toga, otvara prostog za stvaranje novih radnih mesta. Prema Eunomia studiji neophodno bi bilo između 1.000 – 1.500 novih radnih mesta da bi sistem dobro funkcionisao, navodi Knežević Mitrović. Ipak, ona napominje da su ograničenja ovog sistema njegova složenost i to što utiče na veliki broj privrednih subjekata.

 - Tu govorimo o izmenama u proizvodnji ambalaže i njenom dodatnom obeležavanju i serijalizaciji, o povećanju cene proizvoda koji ulaze u depozitni sistem, o logističkim ograničenjima maloprodaje u Srbiji. To sve vuče sa sobom velika finansijska ulaganja svih u procesu i zato je bitno da se što preciznije i bolje uradi analiza trenutnog stanja i predvide sve okolnosti - kaže ona.

Foto: Promo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije