DRAGIN PEČAT VASKRSAO IZ ODŽAKA: Istorijskom muzeju Srbije Miroslav Mlinar poklonio vredan dar vezan za poslednju kraljicu loze Obrenović

OD SVEGA što je imala kraljica Draga Obrenović, do pre godinu dana, Istorijski muzej Srbije čuvao je samo dva njena pisamca sa kovertom, a onda je na aukciji kupljen njen vredan monogram, urađen u jednoj juvelirnici u Beogradu, neposredno pred Majski prevrat, a otkupili smo iz Švajcarske i kompletnu dokumentaciju njene sestre Ane Lunjevice.

Foto Privatna arhiva

Kao kruna svega, nedavno me je pozvala ministarka kulture Maja Gojković, da mi saopšti kako će Miroslav Mlinar, pokloniti muzeju i pečat kraljice Drage!

Ovo, za "Novosti", otkriva Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije (IMS), u čijoj kancelariji je juče, Mlinar, javnosti poznat kao politički aktivista, sportski radnik (trenutno potpredsedik ženskog fudbalskog kluba Crvena zvezda), ali i veliki humanista koji je, rizikujući svoj život, spasavao radnike RTS iz bombardovane zgrade u Aberdarevoj, kao i stradalnike poplava u Obrenovcu, potpisao ugovor o poklonu pečata u obliku ženske figure, izrađenog kod bečkih zlatara i optočenog dragim kamenčićima.

- Za postojanje ovoga pečata nismo ni znali - nastavlja Bojićeva, koja je, kako priča, odmah posle sastanka sa ministarkom pozvala darodavca.

Foto M. Anđela

- Pečat će ući u zbirku insignija našeg muzeja. Tu se nalaze kruna, plašt, žezlo i kopča, Petra Prvog Karađorđevića i nakit Obrenovića. Na budućoj stalnoj postavci u zgradi Stare železničke stanice, dobiće reprezentativno mesto uz Dragin monogram, koga ona nije stigla da dobije za života, od svoga supruga, koji je bio naručilac.

I Draga i Aleksandar, stradali su od zaverenika "Crne ruke", pre nego što je uspeo da joj uruči dar. Kao u nekom uzbudljivom romanu, i pronalaženje ovog Draginog pečata, upućuje na pripadnike organizacije, koji su 1903, u noći između 28. maja i 29. maja (po starom kalendaru), svrgli dinastiju Obrenović, svirepim ubistvom kraljevskog para.

Foto M. Anđela

Ali, za darodavca mesto na kome ga je pronašao, lično je višestruko simbolično, jer je upravo pred pasažem Zadužbine Nikole Spasića, kada se slučajno zatekao u Beogradu, na utakmici Crvene zvezde, kao mladić, sada već davne 1989, tu sreo akademika Jovana Raškovića, koji ga je pozvao na osnivački skup SDS... Kada je prošao rat u Hrvatskoj, u kome je izgubio 11 članova familije, Mlinar je emigrirao u Australiju, pa odlučio da se vrati u Srbiju, u prvim danima NATO bombardovanja, sa jedanaestogodišnjim sinom i još nerođenom ćerkom.

Foto M. Anđela

Po okončanju agresije, sa zavidnim imetkom stečenim u inostranstvu, odlučio je da se upusti u gradnju tržnog centra, u Knez Mihailovoj, danas poznatog kao "Milenijum", za koga je uradio i enterijerski projekat.

- Pronašao sam tu podrumski prostor, koji se nalazio ispod samog objekta zadužbine sa čuvenim pasažom, gde je nekada bio prvi trgovinski centar u jugoistočnoj Evropi, nazvan "Grand bazar", delo francuskih arhitekata - priseća se Mlinar.

- U donjem delu su se nalazile najbolje zanatlije, koje su radile za Spasića, a u gornjem su bile njihove momačke sobe, jer nije ugovorom dozvoljavano da majstori budu oženjeni.

Sve te priče saznao je od komšije Ljubiše Đorđevića, vlasnika kompanije "Stilski nameštaj Đorđević", koji je tu rođen, i od svog oca uz zanat nasledio i predanja iz ovog dela Beograda. A mnoge još priče potiču od Gruje pedikira, tašnera Zorana, krojača Mitketa... Prema jednoj od njih u tom krugu sobu je imao i konjički major u kraljevoj vojski Antonije Antić, mlad i lep oficir, sa brčićima, koji je bio jedan od učesnika Majskog prevrata.

- Tu su se okupljali zaverenici, ali pre svih Dragutin Dimitrijević Apis, koji je sa njim bio intiman, kao i budući general Petar Živković, za kojeg se smatra da mu je i on bio ljubavnik - nastavlja Mlinar.

Foto M. Anđela

Dodaje da postoje i pretpostavke da je Živković čak tokom Solunskog procesa svedočio protiv Apisa, kako bi ga se rešio kao rivala. Prema rečima našeg sagovornika, Antić se, da bi napredovao u službi i dobio beneficije, i oženio sestričinom Apisa i sa njom dobio dvoje dece. Interesantno je, i da Antonije, nije želeo da potpiše pristupnicu Crnoj ruci, iako je bio sa njima do kraja.

Kada je, u tim podrumskim prostorijama, počelo raščišćavanje otpada taloženog ceo jedan vek, iz nečeg nalik odžaku ispao je smotuljak od jagnjeće kože, u kome se pored dva noža i nekih već raspalih dokumenata i fotografija, našlo i nešto što liči na šahovsku figuru. Oprao je zagoneti predmet i zadivila ga je njegova delikatnost i lepota:

u podnožju je imao ćirilični monogram "D", ispod prefinjeno urađene ženske figurine.

Ispostavilo se da je smotuljak ispao upravo iz rupe u zidu koja je vodila do momačke sobe Antonija Antića...

Miroslav Mlinar i Dušica Bojić, Foto M. Anđela

Uoči pandemije korone Mlinar je oboleo od tumora, priča nam, i tako oslabljeni organizam, posle operacije, napao je onda virus, ozbiljno mu ugrizivši život.

- Dovezli su me u bolnicu na Bežanijskoj kosi, sa izlivom krvi u mozak, bez svesti, bez funkcije 80 odsto pluća, bez funkcije jetre i sa upalom srčanog mišića, i kako je rekla doktorka Marija Zdravković, direktorka, nisu znali kako sam uspeo da preživim - kaže Mlinar, koji je prvi poziv posle izlaska iz šok-sobe dobio od predsednika Aleksandra Vučića, koji se lično, kao čovek, založio da ga spasu.

U znak zahvalnosti, želeo je da upravo njemu, preko svog prijatelja advokata Vladimira Đukanovića, pokloni Dragin pečat. Dobio je, međutim, objašnjenje da predsednik ne može da primi takav dar, već da bi trebalo da se obrati Ministarstvu kulture, kako bi mu se našlo mesto u muzeju.

- Za moga ovozemaljskog života ne bih mogao da izmaštam da ovaj pečat dospe na bolje mesto i u sigurnije ruke od Istorijskog muzeja Srbije - zaključuje Mlinar.

KRALjICE U ISTORIJSKOM MUZEJU

PRE više od deset godina Branko Stojanović, poklonio je IMS, sve predmete vezane za kraljicu Nataliju Obrenović, koje je tokom čitavog života kupovao. Imamo i deo imovine kraljice Marije, kupili smo njen portret, a kod nas je i sve što je Jelena Karađorđević donela sa sobom - otkriva Dušica Bojić.

- Predmeti vezani za kraljicu Dragu dopunjeni su i ostavštinom njene sestre Ane Lunjevice. Ona je sredinom sedamdesetih poklonila portrete dede Nikole i babe Đurđije, koje je uradio Marko Murat, a sada je u muzej stigla prvorazredna arhivska građa, gde su fotografije, knjige, albumi, dnevnici njene druge sestre Jelene Petrović, dokumenta, sve što se nalazilo u njenoj sobi, u staračkom domu u kome je provela svoje poslednje dane.

Ministarka kulture Maja Gojković predložila da se eksponat nađe u Istorijskom muzeju Srbije

ISTORIJSKOM MUZEJU SRBIJE I SVEST POJEDINCA ČUVA KULTURNO NASLEĐE

KADA sam dobila informaciju o nameri gospodina Mlinara da ovaj pečat od neprocenjive kulturne i istorijske vrednosti želi da pokloni nekom od naših muzeja, predložila sam da to bude Istorijski muzej Srbije - ističe za "Novosti", ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.

Foto Z. Jovanović

Kako kaže, izuzetno je obradovana potpisivanjem ugovora o poklonu ličnog pečata kraljice Drage Obrenović između direktorke Istorijskog muzeja Srbije Dušice Bojić i Miroslava Mlinara, doborotvora i zadužbinara.

- Ovaj čin svedoči o važnosti zaštite našeg kulturnog nasleđa koja je jedan od prioriteta Ministarstva kultre i Vlade Srbije, i potvrđuje da saradnjom sa institucijama kulture i kroz aktivno učešće građana možemo sačuvati naše nacionalno blago. Svest pojedinca o sopstvenoj istoriji važan je preduslov za prepoznavanje kulturnog nasleđa i njegovo čuvanje. Istorijska, umetnička i materijalna vrednost predmeta koji je dat na čuvanje Istorijskom muzeju zaista je velika, a na ovaj način se kulturno blago trajno čuva i čini dostupnim za široku javnost. Verujem da ćemo u budućnosti uspešnom saradnjom države i građana doprineti bogatstvu muzejskih riznica i sačuvati kulturno nasleđe za generacije koje dolaze.

Preporučujemo

Kultura

0 0

ISTORIJSKI MUZEJ PROSLAVLjA 59. ROĐENDAN: Danas besplatan ulaz za posetioce

20. 02. 2022. u 08:57

Kultura

0 1

SIMONIDI VEĆ ŠIJU HALjINU: Projekti za rekonstrukciju buduće zgrade Istorijskog muzeja Srbije biće gotovi do aprila, a radovi počinju u julu

08. 02. 2022. u 14:26

Kultura

0 0

PROMOCIJA DELA GRADIMIRA NIKOLIĆA U ISTORIJSKOM MUZEJU: Knjiga o majoru Vojislavu Tankosiću

13. 12. 2021. u 18:23

Kultura

0 0

VIOLINSKI KONCERT U ISTORIJSKOM MUZEJU: Studentkinje izvode dela Bruha i Šnitke

03. 12. 2021. u 12:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije