Društvo

IZNENAĐUĆE OTKRIĆE: Na aukciji u Londonu pojavili se bakarni novčići - dokaz da prvi srpski novac potiče iz 11. veka?

Спутњик

10. 01. 2022. u 16:24

U nauci je zvanično prihvaćeno da je prvi srpski vladar koji je kovao novac bio je kralj Stefan Radoslav (1288-1233), sin kralja Stefana Prvovenčanog i unuk župana Stefana Nemanje. Međutim, novo otkriće arheologa iz Srbije moglo bi da pokaže da su Srbi kovali novac dva veka pre toga.

ИЗНЕНАЂУЋЕ ОТКРИЋЕ: На аукцији у Лондону појавили се бакарни новчићи - доказ да први српски новац потиче из 11. века?

Foto: Pixabay

Prvi srpski kovani novac možda potiče iz 11. veka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom radu arheologa-numizmatičara Raška Ramadanskog iz Gradskog muzeja u Bečeju.

Do otkrića ovog bakarnog srednjovekovnog novca, koji bi mogao da baci potpuno novo svetlo na istoriju izdavanja novca u Srbiji, došlo je na aukciji londonske kuće Roma Numismatics Ltd. Radi se o kovanici koja ima vizantijske stilske karakteristike sa istaknutim natpisom na latinskom. Autor naučnog rada je iz natpisa saznao da je ime emitenta ovog novca Vladimir, piše portal Sve o arheologiji.

Kovani novčić je od bakra ili legure bakra, otkovan na ravnoj ploči ili rondeli. Njegov prečnik iznosi 2 centimetra, a težina mu je 2,59 grama. Na aversu se nalazi poprsje vladara okrunjenog i u odori, koji drži šar i žezlo. Na reversu se nalazi motiv upisanog jednokrakog ili grčkog krsta oko kojeg je kružni natpis BLADIMIRVS, kao latinski oblik slovenskog ličnog imena Vladimir.

Ramadanski dalje u svom radu ističe da istorija poznaje još dva slovenska Vladimira. Jedan je bugarski, a drugi ruski. Međutim, obojica su koristili ćirilični opis na svojim kovanicama sa kraljevskim referencama, a bugarski vladar je bio protiv hrišćanstva. Onda ostaje da se ova kovanica pripiše srpskom vladaru.

Knez ili kralj Jovan Vladimir bio bi taj srpski vladar, vladar Duklje iz ranog 11. veka (1000-1016). Ovaj srpski knez ili arhont (u pojedinim izvorima kralj), na presto je stupio mlad, kao naslednik oca Petrislava.

Jovan Vladimir je potencijalno kovao prve srpske novčiće i prvi je Srbin koji je postao svetac u katoličkoj crkvi i prvi svetac u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Upravljao je kneževinom Dukljom, koja je zauzimala prostor oko Skadarskog jezera, doline reke Zete i morskog zaleđa od Bojane do Boke Kotorske, sa sedištem najverovatnijeg kod Svača. Njegova značajna zadužbina je trobrodna bazilika posvećena Sv. Trojici ili Sv. Bogorodici u Elbasanu.

S obzirom da se za početak srpskog, ali i bugarskog novčarstva do sada smešta u prve decenije 13. veka, onda je jasno zašto je značajan ovaj novac. Ramadanski u svom radu zaključuje: „Konačno, potkrepi li se ova interpretacija novim, dodatnim nalazima, to će ujedno predstavljati i pravu prekretnicu – prvi novac nekog srpskog i južno-slovenskog vladara uopšte“.

BONUS VIDEO: 

GDE JE SRPSKO BLAGO: Kakva je sudbina hiljada rukopisa, relikvija, ikona, umetničkih dela...

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KADA SU CVETALE LAŽI: Moć propagande u našem dobu - Laž se proširi svetom pre nego što istina ustane iz kreveta

KADA SU CVETALE LAŽI: Moć propagande u našem dobu - Laž se proširi svetom pre nego što istina ustane iz kreveta