NAJTEŽE JE STIĆI DO PRVE KOŠNICE: Borika Savić iz Popovca kod Paraćina bila je među prvim ženama pčelarima još pre četvrt veka

Zorana Rašić

03. 10. 2021. u 13:30

KADA je pre četvrt veka Borika Savić iz Popovca, kod Paraćina, odlučila da gaji pčele da bi imala razlog da odlazi u prirodu, nije baš naišla na odobravanje supruga i dece. Nije odustajala.

НАЈТЕЖЕ ЈЕ СТИЋИ ДО ПРВЕ КОШНИЦЕ: Борика Савић из Поповца код Параћина била је међу првим женама пчеларима још пре четврт века

ZAHTEVNO Borika Savić, Foto Privatna arhiva

Prvu košnicu i prvo znanje dobila je od LJubiše Matića, tada najpoznatijeg pčelara u opštini. Zatim je krenula na stručna predavanja i učlanila se u pčelarsko udruženje "Grza".

Dok nije stigla do desete košnice sve je radila sama, a onda je morao da joj se pridruži suprug Budimir. Danas, on kaže da je Borika za pčelinjak "glavna". Imaju pedesetak košnica u Sisevcu i Popovcu, gde žive.

- Jesam glavna, ali bez Bude ne bih mogla ništa jer je on zadužen za fizičke poslove - sa osmehom veli Borika.

U široj njihovoj familiji niko se nikad nije bavio pčelarstvom, mada se u monografiji Stubice pominje neki Borikin predak koji je gajio pčele.

- U održavanju društava najteže su bolesti jer se odmah ne vide. U toj oblasti uvek ima novina. Treba stalno učiti. Košnicama ne prilazim bez zaštitnog odela, rukavica i dimilice, ali uvek dobijete poneki ubod. Inače, bagrem ove sezone uopšte nije obećavao, ali ga je ipak bilo i vrcali smo. Livada je još strašnije podbacila, te vrste meda gotovo da nema. Možda kilo-dva po košnici - napominje Borika.

Dodaje da meda ima za sopstvene potrebe i nešto za prodaju. Time su zadovoljni jer, ističu oboje, ova pčelinja poslastica nije im glavni izvor prihoda. I ona i suprug su penzioneri, a pčele joj, ponekad, "pojedu penziju". Prihranjivanje je neophodno kad je godina loša da bi društva preživela zimu.

Kad je o pomoći koju imaju reč, najveća je kada se okreće centrifuga. Onda se priključuju unuke i sin, ali je problem doneti pune ramove iz Sisevca do kuće. Savići imaju šestoro unuka od ćerke i sina, što je pravo bogatstvo. Borika još voli da putuje i često odlazi u banje gde med začas plane.

- Obožavam da sam tamo gde se nešto dešava jer volim da se družim. Kad sam nabavila prvu košnicu nije bilo drugih žena u Paraćinu koje su se time bavile, a sad ih ima nekoliko. Ne smatram sebe profesionalcem, ali volim rad u pčelinjaku. Pokušavam takođe i da neke obaveze prenesem sinu jer pčelarenje nije samo vrcanje meda - naglašava Savićeva.

Na pitanje šta je u pčelarenju najteže, Borika kaže da je to stići do prve košnice.

- Najteže je krenuti, a meni je za to trebalo punih deset godina. Ostala društva stvorila sam razrojavanjem. Inače, naši odbegli rojevi usrećili su mnoge jer ne boravimo u Sisevcu stalno.

TRUTOVI I RADILICE

U OBJAŠNJENJU "filozofije" košnice, od Borike saznajemo da se u ovom periodu izležu zimske pčele koje žive do proleća, a trutove radilice likvidiraju. Izbacaju ih iz košnice po lošem vremenu jer su im suvišni.

- Pametnice - veli Borika, dok Budimir vrti glavom i kaže da su pčele kao vojska.

Organizacija im je uvek besprekorna, pa im je zato i rezultat rada vrhunski.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

PRONAĐEN MRTAV: Preminuo visoki zvaničnik tajvanskog Ministarstva odbrane - vlasti najavile istragu