FELJTON - NAGOVEŠTAJI IZ ZAGREBA O NEIZVESNOJ BUDUĆNOSTI: U Srbiji je preko pola miliona dece ostalo bez hranitelja

Диктатура краља Александра Светозар Прибићевић Прибићевић устаје против режима у Југославији из следећих разлога: „ Ми се нисмо борили против Аустро- Угарске да би у новој држави били мање слободни. Ми нисмо тежили уједињењу да би смо у новој држави постали робови.“ . Народ је диктатуром изгубио слободу говора, штампе, удруживаља, слободу збора па чак и слободу кретања, а за узврат није добио скоро ништа. Привредна и финансијска ситуација у земљи је била врло лоша. Држава је каснила са отплатом кредита, плате чиновника су касниле, а сељаци који су чинили 70-80% становништва су живели у крајњем сиромаштву. Терор према политичким странкама је окончан тако што је краљ основао своју странку ,,Југословенска радикално-сељачкадемократија” и дао јој монопол у политичком животу. То је била једина политичка странка која је службено постојала у земљи, јер су све остале странке биле забрањене. Уредба о странкама је прописивала, да ако се жели основати странка, било је потребно министру унутрашњих послова изложити програм и од њега добити дозволу. Краљевска странка никада није одржала своју оснивачку скупштину, нити је формирала програм. Њен циљ јебио да извршава краљеве наредбе. Ни један од присталица режима није био спреман на жртву, јер уз режим није био нико из уверења већ из личних интереса. Краљ се уз помоћ оваквих присталица, војске и полиције борио против демократије, заборављајући да том борбом руши саме темеље југословенске државе. Срби, Хрвати и Словенци се нису ујединили са Краљевином Србијом да би увећали моћ краља, него да би тај уједињени југословенски народ добио слободу, културни и економски развој. ...