ANTIBIOGRAM MOŽE DA ZAVEDE I LEKARA: Da li je u propisivanju antibiotika uvek neophodno ispitati uzrok infekcije

I. Kovačić

13. 07. 2021. u 13:58

IAKO su u upotrebi već više od osam decenija, lekarima i dalje nije lako da propišu odgovarajući antibiotik i primene ga u optimalnoj dozi.

АНТИБИОГРАМ МОЖЕ ДА ЗАВЕДЕ И ЛЕКАРА: Да ли је у прописивању антибиотика увек неопходно испитати узрок инфекције

FOTO: Depositphotos

Od velike pomoći im je antibiogram, ali često nisu u prilici da se njime posluže, pa antibiotik određuju na osnovu iskustva. Mnogi pacijenti, međutim, veruju da bez antibiograma doktori ne mogu da daju dobru terapiju, pa čak i odbijaju da piju lek koji im lekar da na osnovu svojih znanja iz prakse.

Profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu, kaže da se najbolji rezultati dobijaju kombinovanjem antibiograma i iskustva lekara. U tom slučaju, kako kaže, rezultati lečenja će biti najbolji, a neželjena dejstva najmanja:

- Izveštaj o osetljivosti bakterija izolovanih iz organizma bolesnika poznatiji kao antibiogram, jeste od ogromne koristi za lečenje, ali može i da "zavede" i prouzrokuje više štete nego koristi. Jer, pitanje je da li je izolovana bakterija uzročnik infekcije bolesnika, ili je to samo mikroorganizam koji je prisutan u organizmu, ali ne izaziva infekciju. Naime, naše telo je na površini kože i mnogih sluzokoža prekriveno desetinama hiljada bakterija, koje uglavnom vode poreklo iz debelog creva. Ako se prilikom uzimanja uzorka za mikrobiološku analizu u njemu nađu ove bakterije, i ispita njihova osetljivost, primena antibiotika na osnovu takvog antibiograma bi bila greška, jer pacijentu lek ne bi pomogao, a dobila bi se samo eventualna neželjena dejstva. Dakle, pravi uzorak za analizu treba da bude uzet sa mesta infekcije, tamo gde postoji gnoj ili gde se bakterije nikako ne bi smele naći, kao što je krv. Pa čak i tada može da se desi da, ako tehnika uzimanja uzorka nije besprekorna, u njega dospeju bakterije sa površine tela koje nisu uzročnici infekcije.

UZIMANJE
"NA SVOJU RUKU"

PREMA našim zakonima, antibiotike sme da propiše samo lekar, ali se nažalost često dešava da pacijenti sami uspevaju nezakonito da ih pribave.

- Verovatnoća da će u takvoj situaciji, kada sam pacijent bira antibiotik, nastati greška sa manjim ili većim štetnim posledicama je veća od 95 odsto - kaže profesor Slobodan Janković, farmakolog. - Narodski rečeno, uzimanje antibiotika "na svoju ruku" je ludost.

U prilog tvrdnje da antibiogram nije ključan u propisivanju antibiotske terapije profesor Janković napominje da njega može da tumači samo lekar, a ne pacijent:

- Tumačenje antibiograma je posebna veština koja zahteva i procenu verovatnoće da je izolovana bakterija stvarno uzročnik infekcije, kao i procenu koji antibiotik će najviše pomoći bolesniku. Najveštiji u tim procenama su lekari specijalisti infektivnih bolesti i kliničke farmakologije.

Kada pacijent ima jasne znake infekcije, kao što su povišena temperatura, ubrzani puls i disanje, povećan broj leukocita, povišen prokalcitonin u krvi, nema vremena za antibiogram, jer antibiotik treba odmah da se primeni.

- Tada lekari biraju lek na osnovu iskustva o najverovatnijim uzročnicima neke infekcije - kaže prof. Janković. - To je empirijska procena, zasnovana na prethodnim saznanjima i iskustvima. Prilikom izbora antibiotika se, takođe, uzimaju u obzir i hronična oboljenja pacijenta, drugi lekovi koje uzima, da li je alergičan na lekove i koje antibiotike je koristio u prošlosti. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)