KINEZI ŠMINKAJU LEPOTANA: Most na Đurđevića Tari trajaće dugo zahvaljujući pomoći iz daleka

Milutin Sekulović

10. 01. 2021. u 08:12

КИНЕЗИ ШМИНКАЈУ  ЛЕПОТАНА: Мост на Ђурђевића Тари трајаће дуго захваљујући помоћи из далека

Foto arhiva

ČUVENU arhitektonsko-turističku atrakciju, jedno od znamenja Crne Gore, most na Đurđevića Tari, koji se uzdiže nad kanjonom istoimene biserne reke, uskoro će početi da živi novi život, zahvaljujući pomoći Kine i njene vlade.

Za spas lepotana, koga je portal "Brajd sajd" svrstao među 20 najlepših u svetu, a britanski magazin "Tajms" uvrstio u 10 atrakcija koje treba posetiti, i predanja koja se o njemu prenose, biće izdvojeno oko 7,1 milion evra!

- Od 2017. godine između predstavnika Vlade Crne Gore i Vlade Kine potpisano je više sporazuma u vezi sa realizacijom ovog projekta, dok potpisani ugovor o donaciji sredstava predstavlja akt koji je osnova za početak konkretnih aktivnosti na terenu, na način koji treba da osigura bezbednost, potpunost, dugotrajnost i funkcionalnost objekta, u okviru postojećih gabarita, ne narušavajući priznate kulturološke vrednosti mosta, kao jednog od simbola prepoznavanja Crne Gore - saopštili su iz Ministarstva saobraćaja i pomorstva.

AKCIJA Most je porušen u maju 1942., Foto arhiva

KINEZI su se obavezali da silne pare ulože u izradu glavnog projekta rekonstrukcije i izvođenje konkretnih radova rekonstrukcije na mostu.

- Crnogorska strana će na sebe preuzeti obaveze na izradi elaborata procene uticaja na životnu sredinu, na pripremi prolaza za saobraćaj i postavljanju vodovodnih, kanalizacionih, elektroenergetskih i komunikacionih instalacija, eksproprijaciji, u prikupljanju relevantnih podataka, obezbeđenju revizije, nadzoru i tehničkom prijemu.

SNIMAN KULTNI FILM "MOST"

PRIČA o sudbini mosta zabeležena je u kultnom filmu Hajrudina Krvavca, "Most", iz 1969. godine. Takođe, sedamdesetih godina prošlog veka, proslavljeni američki glumac Harison Ford snimao je kadrove ratnog filma "Sila sa Navarona" u Đurđevića Tari.

Izrada glavnog projekta bi trebalo da traje oko šest meseci od dana potpisivanja ugovora, dok će se datum početka i period izgradnje utvrditi u dopunskoj dokumentaciji koju će strane potpisati nakon odabira glavnog izvođača - odredbe su akta koji je sa Kinezima potpisala sada već bivša Vlada Crne Gore, godinama "uviđajući" da most doslovno propada i postaje sve opasniji za učesnike u saobraćaju, od kojih malo ko prođe da ne zastane i odnese sa sobom nekoliko fotografija lepotana koji se pružio između sela Budečevica i Trešnjica, na putu Pljevlja - Žabljak, koji je zahvaljujući nizu događaja odavno ušao u legendu, kasnije u novine i literaturu, filmove..., ali, ključni detalji o konstruktoru, gradnji mosta i onome koji je bio prinuđen da njegov deo poruši, ostali su dugo nepoznati javnosti.

AMBIJENT Harison Ford iz ratnog filma "Sila sa Navarona" , Foto arhiva

DUGO vremena u narodu je kružila priča da je most delo Lazara Jaukovića, koji ga je i porušio, zbog čega je streljan. Ipak, reč je o delu inženjera Mijata S. Trojanovića, jednog od najvećih građevinskih stručnjaka Kraljevine Jugoslavije, koji je u vreme rušenja mosta bio u nemačkom logoru. Kasnije, kada je živ stigao do domovine, projektant Mijat Trojanović postao je profesor Univerziteta u Beogradu.

SPOMENIK

Foto arhiva

GODINU dana posle oslobođenja, most čiju je gradnju finansirala Kraljevina Jugoslavija je popravljen.

Pored njega je postavljen spomenik hrabrom Lazaru Jaukoviću, koji je "u toku Treće neprijateljske ofanzive, po naređenju VŠ NOV i PO Jugoslavije" porušio most i to - glavom platio.

Most je postao prava turistička atrakcija i meta teleobjektiva, zahvaljujući kojima "putuje" širom sveta noseći sa sobom i legendu o "tvorcu koji je bio prisiljen da sruši svoje najlepše delo".

NJegova ideja da mostom dugim koliko je dana u godini, 365 metara, sa pet lukova, na visini od 170 metara iznad plahe lepotice Tare, "preskoči" kanjon "suze Evrope", jedan od dva najpoznatija u svetu, naišla je na skepsu, ali i podsmehe u laičkoj javnosti. Jer, znalo se, za gradnju mosta trebalo je podići najveću drvenu skelu na svetu, visoku 144 metra i raspona 116 metara! Kako je bilo onima koji su te 1937. godine poboli prve grede i ukucali prve eksere u njih, krećući u pravi podvig, može se samo pretpostavljati...

AUTENTIČNO Bata Živojinović u filmu  "Most" (1969), Foto arhiva

U predvečerje Drugog svetskog rata, sredinom novembra 1940. godine, Trojanović je imao razloga za ponos. Most na Đurđevića Tari konačno je završen. Gizdavi lepotan, u pet lukova, od kojih najveći ima raspon od 116 metara, natkrilio je kanjon na raskrsnici puteva koji vode ka Mojkovcu, Žabljaku i Pljevljima.

MOST nije nikada svečano otvoren. Usledio je rat, okupacija. Tačno 17. aprila 1941. godine, prvi tenkovi okupatora prešli su preko mosta. Počele su pogibije i stradanja...

U maju 1942. godine, Italijani i četnici su iz Pljevalja prodirali ka Durmitoru, području koje su kontrolisali partizani. Uvidevši da su u teškoj situaciji, Tito, deo svih decenijskih legendi, kako se priča, doneo je odluku da se most sruši, ali tako da bi se kasnije mogao popraviti i koristiti. Moša Pijade, koji je tada boravio na području Žabljaka i komandovao partizanskim jedinicima, poverio je taj zadatak inženjeru Lazaru Jaukoviću. Naređenje - izvršenje. Partijski i vojnički zadatak obavljen je u zoru 6. maja, rušenjem najmanjeg luka na mostu, onog na levoj obali kanjona Tare.

Nepuna tri meseca kasnije, inženjer Jauković je dospeo u ruke četnika. Na Ilindan, 2. avgusta, oni su ga doveli do samog mosta i tu ga streljali. Skoro na istom mestu gde su Turci davno pogubili Joksima Jaukovića, Lazarevog prapradedu, koji je u Pošćenju, u blizini Šavnika, pokušao da likvidira zloglasnog Smail-agu Čengića, u čemu nije uspeo.

POSLE rušenja mosta i streljanja Lazara Jaukovića, kroz narod je krenula priča o njemu kao projektantu mosta, koji je svoje "čedo" morao da "ubije". Priča je stigla i do Mijata Trojanovića, koji se već nalazio u logoru. Profesor Trojanović iz poštovanja prema inženjeru Lazaru Jaukoviću nikada nije to demantovao. Kao što to biva, priča je vremenom prerasla u legendu, zabeleženu i na filmu. Don Deland, danski pisac, ovu legendu uzeo je za temu svog romana "Zemlja iza Božjih leđa". U njemu je Lazar Jauković dobio ime Vuk Crnojević.

Foto arhiva

Putnici koji preko mosta "tutnje", gotovo i da ne znaju za neobičnu priču o nastanku i novom rušenju mosta kome će život produžiti Kinezi, pošto je Crna Gora imala "preča posla", tako da je ova istorijska atrakcija koja krije nesvakidašnju priču o "rođenju" i privremenooj "smrti", posle 80 godina, stavljena na brigu onima koji znaju da cene i tuđe vrednosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Darko Korać

10.01.2021. 17:45

Pisac knjige "Zemlja iza božjih leđa", koja se pominje u tekstu, inače rođen u Holandiji, napisao je ovu knjigu pod pseudonimom A. den Doolaard (na holandskom: doolaard = lavirint). Dakle, ne "Don Deland", kako je pogrešno napisano u tekstu! Inače, pravo ime pisca A. den Doolaarda bilo je Cornelis Johannes George (Bob) Spoelstra jr.