ФЕЉТОН - БОШЊАЦИ ПУЦАЛИ И НА БАДЊАК: Хирург Миодраг Лазић био је хроничар страдања српске деце

Драган Вујичић и Иван Миладиновић

05. 05. 2021. у 18:00

БРОЈНИ међународни посматрачи добро су примјетили провокативну и издајничку природу акција Армије БиХ.

ФЕЉТОН - БОШЊАЦИ ПУЦАЛИ И НА БАДЊАК: Хирург Миодраг Лазић  био је хроничар  страдања српске деце

Фото из извештаја Независне међународне комисије

Шеф мисије Унпрофора Јасуши Акаши напоменуо је: "У главном граду Сарајеву, заповједник снага УН у Босни, генерал Франсис Брикмон (Белгијанац) и генерал Луис Макензи (Канађанин) свједочили су како снаге босанске владе извршавају артиљеријске нападе на подручја босанских Срба, доносећи своје топове, минобацаче и тенкове у близину болница, школа и објеката УН. Тако дјелујући, испровоцирали су противнапад Срба на ове објекте и успјели да изазову мишљење свјетске јавности о нехуманој природи свог противника. У ратној 'магли' увијек постоји збрка и кривица, и правна и морална одговорност између зараћених страна постаје прилично опасна (Akashi, 2007, стр. 110)."

Завршни извјештај експертске комисије Уједињених нација, основане у складу са Резолуцијом 780 (1992) Савјета безбједности УН, приказује зараћене стране на подручју Сарајева као "снаге опкољавања" и "одбрамбене снаге", и описује "систематско гранатирање одређених циљева и обрасце насумичних гранатирања од стране опсадних снага". (UN Security Council, 1994c, Annex IV, стр.13-14).

ИЗВЈЕШТАЈ се прећутно уздржава од описивања гранатирања "дефанзивних снага". Међутим, реалност је била да су обје зараћене стране биле укључене у борбене операције, а артиљерија и снајперска ватра били су главни дио њихових свакодневних борбених активности. Из војне перспективе, типични обрасци артиљеријског дејства зараћених страна били су припремна артиљеријска ватра, противнапади на припремну артиљеријску ватру, прикривна ватра, одбрамбена ватра, сузбијајућа ватра против унапријед одабраних мета...

Српска насеља на мети

ПРЕМА извјештајима команде Сарајевско-романијског корпуса, артиљерија 1. корпуса АРБиХ често је неселективно пуцала по српским цивилним насељима без икаквог изазивања са српске стране. На примјер, 23. децембра 1992. Команда Сарајевско-романијског корпуса извијестила је да су тог дана непријатељске снаге неселективно испалиле 110 артиљеријских метака на Хаџиће, 60 метака на Илиџу, 50 на Рајловац, 120 на Вогошћу и 70 метака на Илијаш. Као резултат тога три цивила су убијена, а четири рањена.

Гранатирање је такође проузроковало значајну материјалну штету.

Упркос чињеници да је у првој години рата Војска Републике Српске уживала значајну ватрену моћ, артиљерија 1. корпуса АРБиХ била је способна за обављање ватрених мисија и имала је довољан ниво наоружања, организације и стручности. Бројни документи у посједу Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске пружају довољно доказа о активностима гранатирања артиљерије и минобацача 1. корпуса.

На примјер, 2. децембра 1992. године, војни посматрачи Уједињених нација (УНМО) "регистровали су 134 испаљења која су долазила из правца Предсједништва, док је 110 испаљења забиљежено са положаја Срба". Дана 6. децембра 1992. године регистровано је 136 напада на српску страну. Дана 8. децембра 1992. године регистрована су 443 дејства на подручја и положаје под контролом ВРС. Дана 20. децембра 1992. године забиљежено је 158 дејстава која су долазила на положаје АРБиХ, док су 533 дејства забиљежена на подручјима и положајима које држи ВРС. У децембру 1992. артиљерија 1. корпуса АРБиХ свакодневно је испаљивала преко 100 граната.

ПОСМАТРАЧИ УН (УНМО) у свом извјештају од 24. децембра 1992. године су забиљежили: "Релативно миран дан са 14 артиљеријских дејстава која долазе на страну Предсједништва, а 82 дејства долазе на српску страну. Укупна дејства забиљежена су на позицијама Срба - 3, са мјеста предсједништва - 14. Промјена у нагласку је евидентна када Предсједништво доминира у размјени високоексплозивне ватре. Невјероватно је да се ови људи убијају на Бадњак! Чак се и ИРА заустави да предахне!"

Артиљеријска ватра АРБиХ била је посебно циљана, али и неселективна и случајна. Један од разлога који стоји иза ове појаве био је уопште низак ниво војне обуке особља АРБиХ и недостатак квалификованих службеника. Генерал АРБиХ Јован Дивјак коментарисао је способности неких заповједника АРБиХ:

"ГОДИНУ и по, пет командира јединица у Старом граду били су људи који нису провели дан у војној школи. Ово двоје нису ни служили у војсци, јер су били ментално заостали. Али Алија им је вјеровао више него професионалним официрима (Stojaković, 2003)."

Након 31. августа 1993, када је између Армије БиХ и ВРС на сарајевском фронту договорено примирје, артиљерија 1. корпуса АРБиХ неселективно је испалила 53 артиљеријска пројектила на Добрињу, 101 хитац на Грбавицу, 41 дејство на Лукавицу, 44 артиљеријска напада на Војковиће, 250 дејстава према Рајловцу, 280 према Вогошћи,135 према Илиџи, 179 према Хаџићима, 108 према Илијашу. За вријеме наводног примирја, 1. корпус АРБиХ је испалио 1.426 граната, убивши 24 и ранивши 62 цивила. Неселективно и насумично гранатирање АРБиХ положаја ВРС и насеља Сарајева под контролом Републике Српске резултирало је бројним цивилним жртвама.

СРПСКИ хирург Миодраг Лазић, недавно преминуо од ковида, радио је у болници "Жица" у Блажују. Његова књига "Дневник ратног хирурга" садржи детаље о гранатирању болнице и патњама цивилних пацијената рањених артиљеријским гранатама АРБиХ: 27. новембра 1992. - 25 цивила рањених у гранатирању на Илиџи; 2. децембра 1992. - гранатирање Илиџе, Хаџића, Рајловца, Вогошће - рањене су многе особе, међу њима двије дјевојчице од три и шест година; 7. децембра 1992. - гранатирање болнице, фрагмент гранате погодио је дјевојчицу стару петнаест година; 13. децембра 1992. гранатирање болнице, у непосредној близини је експлодирало једанаест граната; 31. децембра 1992. у Хаџићима је рањено дванаесторо дјеце; Јануар 1993. - петоро дјеце у Илијашу повријеђено је гранатирањем, међу којима је и дјевојчица стара седам година; 22. марта 1993. - интензивно гранатирање Илиџе, убијено је пет цивила; 19. априла 1993. - четворо дјеце рањено је гранатом у Отесу, убијен је један дјечак стар једанаест година; 31. маја 1993. - гранатирање Илиџе, Рајловца, двоје дјеце је убијено; 17. јула 1993. - гранатирање болнице; 13. маја 1994. - мајка и кћерка тешко су рањене гранатама; 17. новембра 1994. - тешко гранатирање, два цивилна радника рањена су 100 метара од болнице; 16. маја - Муслимани нападају положаје ВРС са намјером да пресијеку пут ка Палама, тешко гранатирање Илиџе; 24. маја 1995. - граната је погодила спортску дворану, рањено је осам дјевојчица, од којих су двије веома тешко рањене; дјечак стар тринаест година убијен гранатом у Вогошћи; 1. јула 1995. - пет цивила рањено је гранатирањем у Хаџићима; 3. јула 1995. - у Хаџићима је убијено двоје дјеце, од шест и дванаест година (Лазић, 2020). Подаци из дневника хирурга Миодрага Лазића односе се само на једну од неколико српских болница на подручју Сарајева.

Пред Независном међународном комисијом за истраживање страдања Срба у Сарајеву Душан Шеховац је изјавио: "Као официр и као људско биће морам да кажем, ниједан војни командант АРБиХ није довољно поштовао Женевске конвенције. У Сарајеву су бошњачке снаге смјестиле оружје око цивилних објеката, болница и школа и дјеловале усмјерено према српској територији."

СУТРА: Прва жртва амерички новинар

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)