ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛИ НА ЧЕЛУ МАСПОКА: У Загребу су веровали да могу да прескоче време

Мирко Стаменковић

24. 10. 2021. у 18:00

СА ове временске дистанце тешко је поверовати колико су поједини људи умели да прикрију своје стварно опредељење. Мику Трипала сам познавао из спортских форума. Са Фрањом Туђманом сам био у управи Тениског клуба "Партизан", Иван Шибл ми је био једно време директор у "Борби". Волео је да дође код нас у спортску рубрику и најчешће смо ћаскали о балеринама из Народног позоришта у Београду.

ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛИ НА ЧЕЛУ МАСПОКА: У Загребу су веровали да могу да прескоче време

Насловна - четвртак 25. мај 1972. године / Фото архива "Новости"

Није нам падало на памет да је такав Шибл уопште могао да се нађе међу "најтврђим хрватским националистима". Или нисмо имали слуха, или нам неки документи нису били доступни, тек промакло нам је да се оно што је "Хрватско прољеће" пропагирало могло наслутити још непосредно после ослобођења од немачких окупатора. Штета што се тада нисмо сећали макар онога што је још било свеже. Требало је враћати се у прве године после Другог светског рата. Данас је јасно да су корени Маспока почели да се разгранавају у тадашњој Комунистичкој партији Хрватске, универзитетским седиштима, Католичкој цркви, Академији знаности, Матици исељеника, као и међу онима који су осуђивали, наравно не јавно, истрагу против Андрије Хебранга која је довела до његове смрти.

СИГНАЛИ су постојали, али односи унутар република били су у то време "табу тема". Заправо, били смо наивни и необавештени. Тек ту и тамо би "новинарски нерв" прорадио, али опет уз много опрезности и самоконтроле.

Када су ми јавили да недељник који су издавале "Новости" на насловној страни има Вицу Вукова, више сам био љут на колегу који је уређивао "Сусрете" него што сам помислио да је Брозово присуство том концерту свесно режирано.

Тек када сам видео прву страну, на којој Броз из првог реда аплаудира Вици Вукову, певачу промотеру Маспока у Хрватској, схватио сам да се, ипак, иза свега нешто крије.

И рекао сам: донесите цео тираж тог недељника у моју канцеларију и он не иде на тржиште. Решио сам да бацимо комплетан тираж.

ГРАФИЧАРИ су решили проблем на бољи начин - као и увек када им препустимо да они траже решење, а не да им ми намећемо наше. За кратко време су променили само корице, убацили остало, сада без Вице Вукова на насловној страни, и недељник је отишао на киоске.

Тај детаљ с насловном страном "Сусрета" инспирисао ме је да од наше загребачке редакције тражим објашњење зашто и ми немамо свог фото-репортера.

Речено ми је - ниједан фото-репортер није добио акредитацију да снима митинге по Загорју са трибине, осим фото-репортера Танјуга и "Вјесника".

"Борба" је имала свог фото-репортера, искусног и великог мајстора Николу Бибића, акредитованог у председниковом кабинету. Он је увек имао своје место на трибинама. Рекао сам му: "Пакуј се и прати Броза по Загорју."

КАДА се вратио с пута, Бибић ми је показао оригиналне негативе. Свуда, без обзира на град, слично - у првом реду исти транспаренти, исте пароле, малтене исте особе држе их у рукама, а позади, после неколико редова - људи се мирно шетају улицом.

Јасно је да је Броз требало да стекне утисак како је и ово по обичају "величанствени дочек".

Нема случајности ни у слици да Броз буде на концерту када пева Вице Вуков. А када је ту - у првом реду, нормално је и да аплаудира.

Почели смо да "трагамо за скривеним стазама" Маспока.

Рекао сам Бибићу да направи три копије негатива - једну за нашу архиву, другу да чува негде код себе, а једну сам послао у Маршалат, и то без икаквог објашњења. Наравно, послао сам и фотографије панораме скупа.

Тихи рат на тему да има нешто "тајно што се збива између хрватског руководства и Маспока" зачела је, заправо, "Борба", чланцима Милоша Жанка.

ДАКЛЕ, почело је са Десетом седницом ЦК СК Хрватске. Једини високи функционер Хрватске који је тада указивао на националистичко-шовинистичке пориве и у партијским форумима у тој републици био је др Милош Жанко. Супротставио се челним људима, а учинио је то још крајем 1969. године, у својим чланцима у листу "Борба". На Десетој седници ЦК СКХ, јануара 1970. године, сменили су га са свих политичких и државних функција.

У том сукобу умало није "платио главом" Слободан Глумац. Имао је веома непријатан разговор са др Владимиром Бакарићем. Јер, "Борба" је у неколико бројева пренела Жанкове ставове о ширењу "национализма у партији".

Да ли су у Маспоку стварно веровали да могу прескочити време у коме живимо? Да је могуће вратити се неким старим временима или можда доскочити у неку нереалну будућност? Дуго смо били у заблуди. "Новости" су се определиле да "време и догађаје" прате кроз поштено и доследно извештавање, без коментара, али довољно мудро и ненаметљиво да би ико могао да нам стави неку непосредну замерку.

ЗАХВАЉУЈУЋИ томе што нико није непосредно нападао Маспок десило се оно што смо и претпостављали - дигли су главу довољно високо да је то било видљиво свима у СФРЈ. Једино нас је изненадило што су међу њима два генерала, што ме је определило да и "Новости" поклоне више простора тој појави.

Реч је, наравно, о Ивану Шиблу и Фрањи Туђману. Ко је иоле нешто знао о политици није могао да буде слеп на чињеницу да су у Хрватској на челу они који су се у партизанима борили за једну другачију Хрватску.

Реч је о зачетку истинског рушења темеља на којима је почивала социјалистичка Југославија. Федерална, а не конфедерална. Држава више народа, још више народности и етничких целина, али удружених у државу једнаких права. У државу која се трудила да постане социјално одговорна.

У ВРЕМЕ Маспока "Новости" умало нису настрадале због поверења у људе које претходно нисмо добро упознали.аиме, када смо већ имали латинично издање, на предлог Жарка Божића, одговорног уредника латиничног издања, примили смо Станка Пекеча, не распитујући се због чега је морао да напусти место шефа кабинета Душана Драгосавца, секретара ЦК СК Хрватске.

"Нагазна мина" је била у Пекечевом коментару у коме се наводи да се додели трећег ордена народног хероја Брозу противи једна мала борачка организација из неке хрватске забити. Нисам био далеко од помисли - ко ли га је на то наговорио?!

Тада сам чврсто веровао да управо на примеру једне републике у којој се већ био распламсао национализам "Вечерње новости" морају да се докажу и у томе да, поред ћирилице, своје издање штампају и латиницом...

ТИТОВА УПОЗОРЕЊА

НЕ могу рећи да Броз није упозоравао, не само медије већ и највише републичке руководиоце, да се ману међусобног препуцавања. Никезић је у томе био крајње осетљив. Никада нико на седницама ЦК СК Србије није злоупотребљавао говорницу. Вели Дева, тада председник Покрајинског комитета Косова и Метохије, једном је директно тражио да ЦК СК Србије, пре седнице проширеног Председништва ЦК СКЈ, закључи да "признајемо да смо грешили" - не наводећи ниједан пример.Одговорио сам му на седници ЦК СК Србије: "Нека свако свог овна приложи на жртвеник, а не да ми примамо туђе грешке на сопствену савест."

СУТРА: ЛАТИНИЦА ИЗ ЛИЧНОГ ПРКОСА

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)