"РУВАРАЦ" ЗА РАД О ПРОШЛОСТИ БАНАТА: У седишту Матице српске уручено признање за књигу из области историје др Јелени Илић Мандић

Ј. СИМИЋ

06. 07. 2021. у 21:57

НАГРАДА "Иларион Руварац" за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје, коју је пре шест година на иницијативу председника проф. др Драгана Станића установила Матица српска у Новом Саду, додељена је др Јелени Илић Мандић за књигу "Банатска војна крајина (1764-1800)" у издању Историјског института у Београду.

РУВАРАЦ ЗА РАД О ПРОШЛОСТИ БАНАТА: У седишту Матице српске уручено признање за књигу из области историје др Јелени Илић Мандић

Фото Н. Карлић

Образлажући одлуку жирија, у уторак у Свечаној сали Матице српске, његова председница проф. др Мира Радојевић истакла је да је тема Банатске војне крајине до сада било готово потпуна непознаница у домаћој историографији.

Књига награђене ауторке је проширена докторска дисертација, одбрањена 2014. године под менторством проф. др Војина Дабића, који је и изван Србије важио за једног од најбољих познавалаца историје Војне крајине и историје Срба у раном новом веку.

Рецензент овог издања проф. др Бранко Бешлин подсетио је да је постојање Војне крајине утиснуло снажан печат не само једном важном раздобљу у прошлости српског народа него и целог југоистока Европе.

- Она није представљала само добро обезбеђену граничну линију Хабзбуршке царевине према Османској него је обухватала шире подручје које се простирало од Јадранског мора до Буковине. Представљала је "касарну под отвореним небом", државу у држави - рекао је Бешлин.

Јелена Илић Мандић казала је да је у свом истраживању користила необјављену грађу из Историјског архива Београда, Архива САНУ у Сремским Карловцима, Рукописног одељења Матице српске, Аустријске националне библиотеке и различитих фондова Аустријског државног архива у Бечу. Њу је ова тема привукла управо зато што се веома мали број истраживача бави историјом 18. века.

Да награда припадне Јелени Илић Мандић одлучио је еминентни жири у саставу: Мира Радојевић, Драган Богетић, научни саветник, Бранко Бешлин, Смиља Марјановић-Душанић и Љубодраг Ристић, виши научни сарадник. Иако је у ужи избор ушло десетак књига одлучено је - једногласно.

СРБИ И РУМУНИ

ОБЛАСТ Банатска војна крајина је у периоду од 1764. до 1800. године обухватала око 160 насеља у јужном Банату (данас српски и румунски Банат) у којем је на крају 18. века живело око 120.000 људи, већином Срба и Румуна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)