ЂОКОВИЋ НИКАДА ЕМОТИВНИЈИ О СРБИЈИ: Имали смо два различита рата, ембарго...

Новости онлине

08. 03. 2021. у 12:12

НАЈБОЉИ тенисер света Новак Ђоковић оборио је рекорд по броју недеља на 1. месту на АТП листи, чиме је ушао у историју тениса по једном од најзначајнијих достигнућа.

ЂОКОВИЋ НИКАДА ЕМОТИВНИЈИ О СРБИЈИ: Имали смо два различита рата, ембарго...

Фото: АП

Ђоковић је дочекао своју 311. недељу на првом месту на АТП листи, чиме је претекао Роџера Федерера.

Новак је због историјског достигнућа посебно интересантан светским медијима, па је тако дао ексклузивни интервју за индијски НДТВ, где је причао о самом рекорду, али се присетио и шта му је све помогло да дође до тога. Новак није заборавио ни Србију, чак је и истакао да је његова земља одиграла можда и кључну улогу последњих година.

- Ово је нешто о чему сам сањао када сам био дете и почео да играм тенис, ово је нека врста признања због љубави коју имам према овом спорту. Надам се да могу да наставим да се такмичим на овом нивоу, не осећам се да је ово само мој успех, морам да нагласим подршку коју сам добио од блиских људи, породице, пријатеља, али и моје земље, која је последњих година била круцијални фактор у остварењу овог достигнућа.

- Можда још нисам потпуно свестан шта ово представља, јер сам још као мало дете са рекетом у рукама, које иде даље на следеће изазове, следећи турнир, и таква мотивација је још ту што је дивно осетити. Али у исто време, бити део историје спорта који толико волим, је привилегија, то је нешто што сам сањао и пресрећан сам овог момента.

Новак је упитан колико је тешко било у земљи као што је Србија, где није било толико ресурса, нити инфраструктуре, успети и достићи овакве тениске висине.

То питање посебно је емотивно дотакло Новака, који се присетио тешких момената, али и тренутка када је схватио да његови мечеви не значе успех само њему лично, већ и целом народу.

- Сви пролазимо кроз тешке моменте у нашем животу, моје путовање није било лако, нећу да се жалим због тога, али то ме је начинило јачим. Током деведесетих, док сам био дечак и добио први рекет, мислим да је била 1991. или 1992. година, имали смо два различита рата током деведесетих, ембарго, веома тешки моменти, одрастати у земљи која је у рату, био је изазов за моје родитеље, за мене такође, али више за родитеље, који су морали да преузму одговорност да се носе са животом породице свакодневно, са захтевима, није било лако, ја сам тражио подршку у спорту који је веома тежак, који није имао готово никакву историју и традицију последњих 10 година у то доба, то ме је учинило још "гладнијим", мотивисанијим, да направим нешто и да презентујем своју земљу кроз спорт, који прича универзални језик, да пошаљем поруку љубави и мира, страсти и радости.

- Када се вратим у 2011. када сам освојио Вимблдон и по први пут постао тениски број 1, чиме сам остварио свој сан, када сам се вратио у своју земљу, оно што сам осетио у прослави са мојим народом је нешто што ћу памтити заувек и вечито сам захвалан за то. То је био први пут да сам схватио да сваки мој успех који остварим није само за мене, већ је нешто много више од тога, да је цела нација иза мене, да слави моје успехе и жели да направим нешто добро.

(Телеграф)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)