ЧАБА СИЛАЂИ: Сад је наука моја страст

С. Крстовић

12. 05. 2022. у 13:18

ЈОШ није ставио тачку на своју богату каријеру. Али, Чаба Силађи, један од наших најбољих пливача већ се припрема за дане када буде изашао из базена.

ЧАБА СИЛАЂИ: Сад је наука моја страст

Фото архива ВН

Прошле године, по завршетку Олимпијских игара у Токију, није рекао само "да" својој изабраници Андреи, већ је уписао и докторске студије на Пољопривредном факултету у Земуну.

- Још нисам завршио каријеру. Мислим да би сваки спортиста требало добро да размисли када ће то да изговори. У мом окружењу је било много колега, баш у пливању, а и сећам се и неких српских спортиста који су рекли крај, па су се враћали. Тако да ја желим да крај буде заиста крај. Можда се сада постепено удаљавам из професионалног спорта и усмеравам свој живот и амбиције у научне воде - прича за "Спортски додатак Новости" Силађи.

Чаба се ових дана припрема за државно првенство, али признаје да нема амбицију да иде на велика такмичења...

- После ОИ у Токију имао сам једну дужу пасивну паузу и за то време сам се бавио стварима с којима нисам могао да се сусрећем у току професионалне каријере. И све то је резултирало да дубље уђем у свет науке, да упишем докторске студије на смеру прехрамбене технологија. Осећам велику страст, уживам док учим. И полако стичем искуство у мојој струци - истиче Силађи.

Чаба подсећа да се у августу прошле године оженио Андреом, да су планирали да посао пронађе у Мађарској, да је постојала могућност да то и оствари, али су му помало неочекивано отворила врата у Београду.

- Већ сам на другом семестру докторских студија. Све то изискује доста времена и енергије, тако да могу рећи да је спорт мало у позадини, али није елиминисан - каже српски рекордер на 50 и 100 м прсно.

Силађи признаје да сада више обраћа пажњу на исхрану него пре:

- Никако не смем нагло да престанем да се бавим спортом, а трудим се и да се умерено храним. За разлику од претходног периода када сам увек био у калоријском дефициту, јер сам се трошио, сада заиста пазим и људи који ме виђају на базену, кажу да се ништа нисам променио - примећује Силађи.

Чаба је увек више подсећао на манекена, није био набилдован као, на пример, светски рекордер Британац Пити.

- Увек сам има проблем са мишићном масом. Таква ми је генетика, тако ми је и отац грађен, који је у својим шездесетим годинама "сув" као грана. Врло ретко сам пребацивао 80 килограма, сада имам 79, 80 кг. Е, то како је Пити грађен је друга прича. Мада смо ми пливачи у Србији препуштени сами себи, немамо тим људи који би се бавили тим стварима, тако да можемо само да се молимо да нам дође пливач који ће бити такве грађе да му неће требати пуно помоћи - истиче Силађи.

 

Чаба је заједно са Иваном Ленђером био један од најбољих светских пливача у јуниорској конкуренцији. Освајали су европска, светска злата, сребра. Али нису били трофејни у сениорској конкуренцији.

- Укидање оних суперкостима утицало је на наш развој, почели смо да заостајемо, јер је од тада пливач морао много више да обраћа пажњу на техничке детаље. Не могу да кривим било ког тренера, али чињеница је да смо због тога заостали за светом - признаје Силађи.

Чаба наглашава да је дуго стагнирао, све док 2013. није почео да ради са Себастијаном Хиглом, прво у Академији Милорада Чавића у Крагујевцу, а потом у Панчеву.

- Нађин брат је са мном направио нешто по мени дотад невиђено у Србији, да зрелом пливачу, који има 24 године промени технику и доведе га до финала на ЕП и на СП 2015. Могу да кажем да је за мене то била револуција и захваљујући томе сам продужио каријеру - каже Силађи.

Чаба је познат и као велики борац, који се никад не предаје. Наглашава да је одувек осећао страст према пливању... После Дејана Пејиновића и Себастијана Хигла тренер му је био и Игор Беретић.

- Дуго сам са Себастијаном радио "један на један", а то доведе до засићења пливача и тренера, јер фали тај социјални део. Новосадска Војводина је имала доста пливача, гладних успеха, мотивисали су и мене, тако да је и рад са Беретићем давао резултате. Али, када су многи отишли тренинзи су постајали све напорнији - прича Силађи.

Онда је уследила 2020, година Ковида одлагања Игара, реновирања базена на "Спенсу" и прелазак у Београд.

 

- Рад је постајао све тежи, далеко смо од својих, тензије расту. Желео сам да се у 30. пензионишем, али сам због померања Игара за годину дана морао све да одложим. Није ништа како је планирано, а ми спортисти волимо рутину... И могу вам рећи да је мучењу дошао крај када сам отпливао трку у Токију - истиче Силађи.

Чаба је учествовао на четири ОИ, од Пекинга 2008. до Токија 2021. и наглашава да је због тога веома поносан. Истиче да је упознао велики број сјајних људи, стекао пријатеље, да је обишао свет:

- Сматрам да то много утиче на човекову перцепцију живота, културу, понашања, па чак и на београдском асфлату, примећујемо разне ликове, који нажалост нису имали прилику да пређу границу и мислим да се то види. Сматрам да путовање оплемењује људе и едукује их у неком смислу које не може у школи да се учи. Веома сам захвалан, што сам имао прилику да представљам своју земљу и увек сам се трудио да је представим у најлепшем светлу.

Силађи подсећа и да је често подизао глас због лоших услова како би се изборио да млађи пливачи не трпе:

- Због тога су ме прозивали градоначелници, министри. А ја сам то радио без икакве лоше намера да упирем прст у било кога ко је на власти у том тренутку. Мени сада то више не треба у животу, нека се они који цео радни век посветили пливању боре, нека галаме. А ја сам увек спреман да им помогнем. Јер, хвала Богу, имамо сјајне кадете, јуниоре коју могу да нас надмаше. Не бих волео да се заврши само на јуниорским резултатима, него да траје бар десет година.

СВАДБА ЗА ЈЕДАН ДАН

ЧАБА и Андреа су упловили у брачне воде у августу прошле године. Прво су у Бечеју организовали црквено венчање за најближе, а потом други део за пријатеље. Планирали су у једној кућици на салашу када су изненада ушли у цајтнот.

- Мени су 24 сата пред друго свадбено весеље рекли да морају да нам откажу закуп куће, јер су се због лошег времена аутомобили гостију од претходног дана заглавили у блату. А ми смо организовали све, и матичарку, и декорацију, и кетеринг, и музику. Имали смо једно поподне да се реорганизујемо. Можете замислите како се моја будућа супруга осећала. Морали смо да се преместимо у Београд, пребацили смо декорацију и музичаре, а нешто смо отказали. И ту долазимо да правних проблема, што се тиче капаре и слично. Срећом, свадба је протекла фантастично. Било је динамично и сада је доживљавамо као једну суперпричу - са осмехом се сећа Силађи.

Фото архива ВН

 

БАЗЕН МИСАОНА ИМЕНИЦА

КАО сваки млади Бечејац, Чаба је прво почео да тренира ватерполо. После се пребацио на пливање, али му је дуго требало да се опроба у олимпијском базену. То му, ипак, није сметало да суверено влада у прсном стилу.

- Затворени олимпијски базен је за мене дуго био мисаона именица. У ствари, то је врло тешка тема, што се тиче српског пливања. Базени су есенција овог спорта. Јако ми је жао када чујем да се гради пливалиште димензија 33 са 25 метара и не видим проблем што не може да се продужи за још 17 метара. Радује ме то што се у Футогу гради затворени олимпијски базен, што је коначно завршено реновирање базена у "Спенсу" и мислим да ће Нови Сад бити озбиљан центар водених спортова - каже Силађи.

МАЂАРСКИ И СРПСКИ

СИЛАЂИ је поред матерњег језика, мађарског, српски савладао још као дете када се у улици у којој је живео са родитељима играо са Србима и Хрватима.

- У суштини српски сам научио непосредно после мађарског. По причи мојих родитеља док сам се играо са вршњацима, ако нисам знао неку реч, трчао сам кући како би их питао шта нешто значи. Они ми кажу и наставим да се играм. Школовао сам се на мађарском, али у музичкој школу, професорка ми је била Српкиња. У седмој години сам почео да идем на базен, где су ме тренирали и Мађари и Срби. Бечеј је мешовита средина, мислим да је била сјајна симбиоза два језика, који ми се сада у животу исплатила. Супруга и ја имамо визију да и наша деца од малена уче оба језика и тако буду богатија - каже Силађи.

ОДРЕКАО СЕ ХАРМОНИКЕ

- ВОЛИМ музику, имам слуха. Међутим, у музичкој школи сам се први пут сусрео са одустајањем. То је било велико искуство за мене, јер школа траје шест година. Свирао сам хармонику, а после треће године мења се величина хармонике, са мале од 80 басова прелази се на већу од 120. То је била велика инвестиција за моје родитеље, хармоника је коштала 500 марака и они су ме питали да ли желим или не. Рекао сам, наравно, да хоћу. Али, после годину дана није ми се свидело, одустао сам и поред молбе родитеља да издржим још две године. То је била велика лекција, да се не одустаје, ако се нешто започне - присећа се Силађи.

"ТВИТЕР" ОМИЉЕН

- МОЈА омиљена друштвена мрежа је "Твитер". Некако сам се ту пронашао, имам осећај да су ме људи прихватили и да ме већина готиви. Углавном добијам позитивне коментаре, трудим се да не исказујем личен ствове што се тиче спорта, полтике. Углавном је све кроз шалу - наглашава Силађи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма "Париз 2024"

РАТ у Украјини, односно "Специјална војна операција" како то Русија назива, још једном је у први план избацио и спорт. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" изнедриле су "додатак" који је прилично шокирао Русе.

27. 04. 2024. у 17:47

Коментари (0)

ЛЕГЕНДА КОШАРКЕ ШОКИРАЛА ЕВРОПУ: Ево снимка на коме краде парфеме у Београду (ВИДЕО)