ОД "МЕТРОПОЛИТЕНА" И "КОВЕНТ ГАРДЕНА", ДО "КОЛАРЦА”: Светска оперска звезда Давид Бижић у родном Београду после 10 година

Ана ПОПАДИЋ

13. 04. 2021. у 16:17

СРПСКИ баритон Давид Бижић редован је гост у најпознатијим оперским кућама - "Метрополитену", "Ковент гардену", Бечкој државној опери, Париској опери...

ОД МЕТРОПОЛИТЕНА И КОВЕНТ ГАРДЕНА, ДО КОЛАРЦА”: Светска оперска звезда Давид Бижић у родном Београду после 10 година

Фото: Matilde Fasso

До његовог родног Београда годинама стижу вести о његовим наступима и успесима широм света, али домаћа публика није имала прилику да га чује целу деценију. Неправда је делимично исправљена пре десетак дана, када је Бижић наступио на Коларцу са колегиницом Тамаром Рађеновић и пијанистом Ђорђем Нешићем.

* Разговор, за "Новости", са овим српским, а светским баритоном почињемо питањем зашто га толико дуго није било на сцени у родној Србији?

- Моје будуће сезоне се знају по неколико година унапред. Овде се понекад не зна ни неколико недеља унапред. Наравно, причам о времену када није постојала пандемија. Неколико пута сам се нудио националном театру да дођем и наступам док сам у посети Београду, али су они или неозбиљно мењали датуме или су чак отказивали у последњем тренутку као да је то нешто најнормалније. У Њујорку у Метрополитен опери сам својевремено певао "Боеме", одатле планирао да дођем у Београд на две недеље и да у том периоду у националном театру урадим пробе и гостујем једну представу "Боема". Само недељу дана пре наступа су ми отказали због неких несхватљивих разлога, па сам ту представу провео у публици дајући подршку својој младој колегиници којој је те вечери био деби. Наравно, увек сам рад да дођем када ме позову, ако је нешто занимљиво.

* После година путовања, гостовања, непрекидних наступа... да ли вам је протекла година била "шок" ?

Фото: Јаков Симовић

"Amore per sempre" на Коларцу

- Шок је био само један од стадијума моје патње. Прошао сам кроз цели процес. У почетку је била неверица и обамрлост, затим чежња и љутња које су пратили очај и летаргија. После тога је наступила нада, нова светла фаза, у којој ме данас затичете, где не само што знам него и видим позитиван учинак вакцинације на решење ове кризе. Слободно време проводим са својом породицом, а био сам и врло креативан. Бавио сам се видеографијом и фотографијом, радио сам са својим студентима певања преко интернета, певао онлајн концерте, снимио са Рамбом Амадеусом песму Corona Party, у сарадњи са Уницефом. Песма пропагира вакцинацију и директно се обраћа људима који не чувају себе, па самим тим и друге у доба короне.

* Како се уметник прилагоди певању за виртуелну публику?

- Са Ирском националном опером сам се јурио скоро годину дана за време пандемије. Имали смо уговор за представе по Ирској, али су отказане. Онда су понудили снимање филма са њиховом филмском екипом, као играни филм са живим певањем. И то су отказали, док на крају нису решили да снимамо комерцијални ЦД за познату издавачку кућу. Готово нестварно је било свирати и певати са маскама, осим у моменту када је право снимање. Али, и то смо научили. Последњег дана дошли смо лепо обучени и целе "Боеме" отпевали уживо за публику на интернету. Преко 10.000 карата је било продато. Људи су гладни живог квалитетног звука. Музичари и певачи су гладни и жељни публике и платформе где могу да себе изразе како најбоље знају. Осећај живог извођења је увек исти. Неке куће су важније и веће од других али ми смо увек на истој сцени и имамо најбитнију ствар испред себе, нашу публику.

Фото. давид Каплан

Tekst potpisa

* Са улогом Марчела у "Боемима" наступали сте у најпознатијим оперским кућама. Да ли је то ваша најдража улога?

- Волим изазовне улоге, где има пуно да се глуми и пева. Пре неколико година сам певао свог првог Оњегина и схватио напокон на својој кожи шта значи цело вече јурити кроз агонију, ниске страсти и љубавне тегобе, све време у високој лаги. Желео само још таквог осећаја и полако се пребацио на белканто оперу, Белинија и Доницетија. Сада управо спремам првог великог Вердија, "Травијату". Марчело ми јесте једна од омиљених улога у којој се осећам као код куће, али такође и Моцартов Фигаро, Лепорело и Дон Ђовани. Жеља ми је да сваку улогу отпевам што више пута у различитим продукцијама, са различитим диригентима. Тек тада могу да знам и осећам улогу на прави начин. А онда почиње прави посао како да тај лик кога глумим буде свеж, искрен, спонтан и да увек звучи као да га певам по први пут. Репетиција легимитизује а спонтаност оживљава. Наћи средину је пун погодак.

* Попут вас, Жељко Лучић, Зоран Тодоровић, Милијана Николић... наступају у највећим оперским кућама. Да ли је за велику каријеру, ипак, неопходно отићи из Србије?

Фото: Приватна архива

Са Пласидом Домингом

- Оно што се тражи и гледа није географија него квалитет. Од мене и мојих колега тражи се професионалност и музикалност, али и креативност и поузданост. У мору нових технологија и друштвених медија јако је тешко изаћи на аудицију и свидети се агенту или директору куће. А најтеже је бити поново позван на исто место. Велика разлика између "њихових", који год то били, и "наших", који знају ко су, јесте професионализам, припремљеност улоге на менталном и техничком нивоу, спремност да се све остави на сцени, конекција душе и тела. Знам да Милијана, Жељко, Зоран и ја излазимо свако вече на сцену као да нам је то последњи пут, дајемо увек свој максимум. Када се појаве певачи којима је излазак на сцену тек једна од тривијалних ставки тог дана, уморни, неспремни, такве људе одмах видимо и ми и публика и знамо да не припадају у овој уметности. Тишина публике је далеко јача порука од аплауза. Млади певачи у нашој земљи могу и желе далеко више него што им се пружа.

Фото: Приватна архива

УГАШЕНЕ ОПЕРСКЕ КУЋЕ

* У ВАШЕМ распореду за наредну сезону већ је букиран "Метрополитен". Којим се још наступима радујете?

- Оперска уметност се готово цела угасила преко ноћи. Угашени су оркестри, хорови, певачке трупе и слободни оперски уметници као што сам ја, али и сценски радници, костимографи, техничари... Хиљаде људи у свакој оперској кући су остављени на милост Бахусу и Аполону. Наравно, сви верују да ће се живи наступи вратити са масовнијом имунизацијом становништва. Погледајте Израел, који је отворио врата свим живим уметностима. Људи су се вратили у позоришта, концерте, ноћне клубове. Радујем се што су већ почели кастинзи за следеће сезоне. "Метрополитен" долази на ред 2022. године са Пучинијевом "Мадам Батерфлај".

Фото: Приватна архива

Са Ричардом Гиром

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

ДВЕ особе су погинуле, а пет се води као нестало када су се два брода сударила на Дунаву, код мађарског града Вероце, око 50 километара северно од Будимпеште, саопштила је данас полиција.

19. 05. 2024. у 12:04

Коментари (1)

НЕВЕРОВАТНО! Жељко Обрадовић о циркусу који следи, 0:6 против Сферопулоса, инциденту Нанели - Лазаревић...