СВИ ХЕРОЈИ СЛЕПОГ ГУСЛАРА: Стево Ћосовић о књизи "Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића"

О људима и догађајима из Првог српског устанка народни певач Филип Вишњић испевао је 12 песама, највише о бојиштима у Мачви и Подрињу, где је и сам боравио пошто је 1809. прешао из Босне у Србију.

"Први српски устанак "сликара Вељка Станојевића

У том јединственом песничком низу слепи гуслар је поменуо 88 српских личности и 41 име из турског табора. Све њих, према јуначким и људским заслугама, представио је Стево Ћосовић у књизи "Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића", у издању "Света књиге".

Ослонци и оријентири аутору су били поред Вука, Ранкеа, Проте Матеје и Симе Милутиновића Сарајлије, Вишњићевих савременика, српски историчари од ауторитета, врсни зналци народног песништва, историјске хронике, документа и казивања.

- Уз свако име, односно, за сваку личност, где год је то било могуће, у књизи су дати биографски подаци и историјске чињенице. Тако су овде, на једном месту, познати и мање знани устаници, скрајнуте и заборављене личности, ратници, мегданџије, обични људи из народа - каже Ћосовић за "Новости".

Двојица најопеванијих су Стојан Чупић и Лука Лазаревић, први се помиње у осам, а други у седам песама. Целе песме посвећене су петорици јунака, Милошу Поцерцу, Л. Лазаревићу, С. Чупићу, Игњатију Бјелићу и кнезу Иви Кнежевићу.

- По војничким логорима око Дрине, певач се дружио са устаницима, упознао војводе, истакнуте борце, капетане, кнезове, буљубаше, харамбаше, барјактаре, свештенике, калуђере, обичан свет. Доста сазнања имао је и о турским првацима до којих је дошао на својим ранијим гусларским путовањима Босном - вели Ћосовић. - О једнима је слушао шта се прича, а друге је сусретао по друмовима и хамовима. Лично је учествовао у појединим драматичним догађајима, као 1810. у Лозници, где је затекао како силна турска војска држи град у опсади 12 дана.

На занимљив начин у књизи су осветљене стазе и богазе знаменитих јунака Зеке Буљубаше, Карађорђа, Васе Чарапића, Илије Бирчанина, Лазара Мутапа, Јакова Ненадовића... а међу мање познатим личностима је Бакал Милосав, који је са сабљом у руци, у боју на Лозници, разгонио турску ордију и храбрио саборце да издрже, позивајући их да се понашају "ко` су с` старе војводе владале". Савременици су забележили да је међу старешинама у нахији шабачкој био "један неописив јунак". Пореклом из Херцеговине, право име му је Трифуновић, а устанак га је затекао у Шапцу где је радио као бакалин. Отуда и надимак по коме је једино и познат. Тај човек високог раста, лепог стаса и добре нарави умро је у Шапцу 1823, када су му, кажу, биле 53 године.

Млади хајдук Раде Банцетић из чувене дружине Зеке Буљубаше, остао је упамћен као изузетан стрелац, али и по залагању да се поштују војничка правила и да се заробљени Турци живи и здрави спроведу у Шабац. Тиме му је, истиче Ћосовић, припало часно место међу ратницима који по човечности представљају врлине витешког морала. О јунаштву Михаила Глумца, рођеног 1760. у тамнавском селу Каменица, препричавала су се чуда. У најжешће борбе је улазио без страха и враћао се из борбе неокрзнут. Учествовао је у свим важнијим бојевима, а погинуо случајно 1810. непажњом неког српског тобџије.

Колубарски оборкнез Никола Грбовић био је познат не само као борац већ и као вешт преговарач са Турцима, заједно са Јаковом Ненадовићем. Приликом заузимања Београда, крајем 1806, предводио је својих хиљаду Колубараца, али се тада и разболео и умро у родном селу Мратишићу. У заслуге му је приписана и темељна обнова манастира Крчмар 1793. у коме је животопис урадио Петар Николић, потоњи војвода Молер.

Међу првих десет дахијских жртава био је Хаџи-Рувим, рођен око 1754. у селу Бабина Лука, срез ваљевски. Био је архимандрит манастира Боговађе, знао је више језика, бавио се дуборезом и краснописом и важио за најугледнију духовну личност свог времена. Сумњајући да је у писмима која је слао у Цариград извештавао о њиховим злоделима, београдски Турци су га ухватили у јануару 1804, када је дошао у посету митрополиту Леонтију. Уморен је истог месеца мученичком смрћу: клештима су му кидали месo тражећи да ода рад народних старешина. У цркви Светог Илије у Вранићу и данас се чува велики дрвени крст који је изрезбарио и на коме су прецизно представљене минијатуре библијских сцена.

Песма помиње и Станка Црнобарца, који је био одметник ван закона, али је прискочио у помоћ устаницима и све задивио јунаштвом. Вук Караџић је забележио: "Станко из Црне Баре био је нешто скривио па је побегао у хајдуке, и била је изашла заповест да се не може предати него да се мора погубити; но тим се случајем предао и остао на миру." Погинуо је у боју на Равни 1813. а лик му је овековечио Јанко Веселиновић у популарном роману "Хајдук Станко".

- У поступцима Вишњићевих јунака препознају се необично блиске аналогије са античким јунацима, посебно из "Тројанског рата" који је Хомер опевао у "Илијади". И једни и други, слично се понашају у победама и поразима, заносу и патњи, у поимању добра и зла, држећи до части и јунаштва. У биографиама појединих српских јунака у књизи су посебно издвојени и наведени паралелни примери из Хомеровог епа из којих се сасвим јасно могу уочити сродности и духовне споне које повезују и прожимају хеленско и српско разумевање света и живота - закључује Ћосовић.

ТУРСКИ АКТЕРИ

ПРВИ читалац ове књиге, док се још припремала за штампу, есејиста и песник др Мићо Цвијетић, истиче да вредан прилог представља именик ратних актера на турској страни.

- Не ради се само о формалном инвентару српских противника, већ о малим портретима 42 личности. Њихови ликови представљени су инвентивно и уверљиво, са филигранским нијансирањима њихових људских судбина, а све је то утемељено на изворним ослонцима Вишњићеве епопеје од 12 песама.

Препоручујемо

Београд

1 1

СЛЕПИ ГУСЛАР ПОНОВО НА КАЛЕМЕГДАНУ После 104 године скулптура враћена на београдску тврђаву (ФОТО/ ВИДЕО)

11. 11. 2020. у 09:17

Београд

0 10

"СЛЕПИ ГУСЛАР" КАО НЕКАД НА КАЛЕМЕГДАНУ: Скулптура коју су Аустроугари склонили 1916. године, враћа се на Београдску тврђаву

10. 11. 2020. у 11:19

Република Српска

0 1

ОЖИВЕЛО СЕЛО ФИЛИПА ВИШЊИЋА: Горња Трнова код Угљевика се развија све брже (ФОТО)

05. 09. 2020. у 13:15

Друштво

3 9

ОСЛЕПЕЛИ ГА ТУРЦИ КАО УХОДУ: Филип Вишњић је био устанички обавештајац

27. 07. 2020. у 17:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације