КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Слобода - оно чега (данас) нема; Марко Крстић, "Мундо либре"

Слађана Илић

03. 11. 2020. у 19:39

Роман Марка Крстића "Мундо либре" је књига о слободи. Истинска актуелизација тог мотива у књижевности данас, у атмосфери опадања моћи Запада и његовог поимања демократије и слободног света од особитог је значаја јер кроз причу о Че Гевари - икони слободе - кроз очигледне и изузетне примере његове неупитне вере у идеје о стварању света социјалне правде и апсолутнe жртвe за њих - подстиче нас да се подсетимо шта јесте права слобода у односу на оно шта је њена конструкција.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Слобода - оно чега (данас) нема; Марко Крстић, Мундо либре

Књига "Мундо либре"

Осим што приповедач покреће ту значајну тему, подстиче нас да размислимо о другим, веома значајним питањима - колико смо данас спремни - да из мимикрије свих врста - оличених у потрошачкој - неолибералној - стварности, у којој смо привидно комфорни и слободни, док уживамо у манифестацијама исто таквог мира - региструјемо нечију борбу за слободу и истину. Да ли смо и у којој мери спремни да покажемо бар поштовање према појединцу који данас жели да се за та начела бори и жртвује, колико својим нечињењем и сами доприносимо ширењу велике лажи, какви смо ако не чинимо ништа док истинољубиви појединац страда за све нас и због свих нас.

Оквир романа "Мундо либре" јесте прича о белом змају - симболу свељубави - према ближњима, према потлаченима, према болеснима и одбаченима, према свима који не знају шта је слобода, јер у њој нису живели ниједан дан, према саборцима - апостолима слободе.

Тај змај у најинтимнијем слоју представља и најтананије везе - родитеља и детета. Оне нису у првом слоју романа видљиве, а изузетно су значајне. Оне су узрочно-последичне, њихов ефекат је пресудан и дугорочан, чак и ако живот бележи физичко одсуство родитеља из света детета. У књизи Марка Крстића "Мундо либре" много је примера за то. Готово сви јунаци подстакнути су том везом на делање. Њихов пут одређен је том врстом везе. Тако Че најпре предаје своју омиљену играчку из детињства својој ћерки, потом у последњем заједничком тренутку ћерка тог змаја предаје оцу, а он га, непосредно пре свога страдања, предаје Хулији Кортез - оличењу поробљене младости која верује у слободу.

Роман се састоји из три целине: "Последња вечера", "Исповест у Игери" и "Устани, Антонио".

У првој су, изузетно убедљиво карактерисани, представљени герилци, њихови мотиви за улазак у борбу, њихова сећања и снови, који чине врло значајан слој романа, као и њихов доживљај командантеа.

У другом поглављу њихова карактеризација се развија и заокружује, као и прича о приповеданом месту - шуми као месту искона - у којем се човек, срођен са идејом слободе, враћа себи и у ком се цивилизација враћа на почетак.

Трећи део прича је о Чеовом христоликом страдању у светлу чињенице да су и његови непријатељи свесни његове месијанске харизме.

Цео роман садржи библијски подтекст који навешћују наслови сва три поглавља - у првом делу најупечатљивија је Чеова пророчка беседа на последњој вечери, у другом то је Чеов сусрет са Хулијом Кортез која му доноси последњи оброк, а у трећем то је његова крвљу натопљена униформа, која подсећа на боју Христових хаљина коју, као и друге његове личне ствари, разносе егзекутори.

У оквиру тог поглавља дочарано је и какав ефекат има лажна пропаганда, као и какав одјек ствара есенцијално зло, док у целом роману одјекују пророчке речи:

"Овај хлеб је јединство, у јединству је наша снага, шта год да се деси. Убитачнија је од пушке, разорнија од бомбе, јача је од авиона. Једите и сетите се ове погаче једног дана у Слободној Латинској Америци".

Има ли места у свету где ове речи и данас не вреде? И зато треба читати роман Марка Крстића "Мундо либре".

Че је жив!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ПОЛИЦИЈА БЛОКИРА ПРИЛАЗ: Стигао багер у двориште куће где је нестала мала Данка (ФОТО/ВИДЕО)