КЊИЖЕВНА КРИТИКА - МЕТАФИЗИЧКО УЦЕЛОВЉЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ: Мирослав Алексић, "Арапски капричо"
ИЗ поезије Мирослaва Алексића учимо о повезаности пута и протока времена.
Она нам казује о томе како непатворено време обележава сва божја бића - јер она су део временског океана - а тај океан истовремено је садржан у њима. На тој повезаности почива свет, не постоји ништа ван тога. Отуда, ваљда, проистиче и једноставност као најтачнија формула бивања, што увиђамо у призорима из свакодневице, али и у тековинама културе којима одише поезија овог песника.
Та једноставност нужно је пак у дослуху с релаксираношћу - која нема ништа с подељцима на сату, као ни с тим што су данима дата имена. Дакле, клепсидра, сказаљке и бројеви на циферблату, именовани дани, у супротности су са суштином бивања. Они држе људе у ропству, који у грозници да испуне све - што се може купити и потрошити, а истински се не може имати - време не испуњавају собом, као ни блаженим мислима о себи и ближњима, већ, како се у песми по којој збирка носи назив каже, нагле да досегну смртну уру као тркач што истуреним грудима меко дотакне свилену врпцу на циљној линији.
У тој "победи" заправо је највећи пораз човека који тек тада пожели да макар још толико гледа у ведар дан и још толико неког да воли, колико траје Тарегин Арапски капричо.
Последњи покушај, бар у овој збирци, да их лирски субјект томе научи јесте песма Последње дете. Он сведочи и о ономе што ће доћи - јер је у својој релаксираности прозорљив.
У овој књизи са благошћу и љубављу песник је у једном циклусу писао о онима који су испунили време, чије је дело прах за позлату, који су позлатили нашу културну традицију, који нас утврђују у нашем националном идентитету.
У насловној песми тог циклуса налази се својеврсна похвала Јефимији. Она је у вредносном и сваком другом смислу попут њене Похвале кнезу Лазару. Песми Јагорчевина у снегу (уместо добродошлице 166. листу Мирослављевог јеванђеља) похвала је Григорију Дијаку, Мирослављевом јеванђељу и монасима који су, како се у песми каже: ...у молитвама/и на послушањима,/незаинтересовани за време,/које је текло поред њих,/чекали предзнаке Другог Доласка... Песма Глуво гламочко похвала је полубогу Гаврилу Принципу, његовим принципима и вишим законима уписаним у целовитост времена о којима је Гаврило знао све, док је похвала великом писцу и трибуну Петру Кочићу песма Краљ. Песма Стрелчев страх од пенала посвета је делу и човечности Петера Хандкеа и спомен на четрнаесторицу жетелаца из Старог Гацког, масакрираних пре двадесет и једну годину. Неименовање починилаца те страхоте, њихово некажњавање, сведочанство је да се свет - онај у ком човек не познаје другог човека, у ком нико ни пред ким не свлачи своју кожу - уцеловљује у свом злочину.
У збирци Мирослава Алексића Арапски капричо видимо како о значају песничке речи сведочи и осећање лирског субјекта да дан има смисла ако је у њему настала песма. Након читања ове књиге слободни смо да аутору и поручимо - Смислен је сваки твој дан, песниче, именован насловима које садржи ова збирка уцеловљена у времену - без сказаљки и бројева.
Препоручујемо
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О хранљивој агонији стварања; Тања Крагујевић, Extravaganza
20. 10. 2020. у 20:34
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О хранљивој агонији стварања; Тања Крагујевић, Extravaganza
20. 10. 2020. у 20:34
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ЉУДИ СЕ ЧУДЕ: Жика прима ОГРОМНУ пензију - "службеник три пута проверавао, није могао да верује"
"ТАЈНА је у томе што је мене покојни Александар Тијанић научио да то тако радим..."
26. 04. 2024. у 22:32
Коментари (0)