"НОБЕЛ" ПОСТАО НОЋНА МОРА: Луиз Глик и даље у неверици због одлуке Шведске академије

А. П.

10. 10. 2020. у 08:40

ДОДЕЛА Нобелове награде за књижевност за 2020. годину америчкој песникињи Луиз Глик (77) изненадила је многе у књижевном свету, али, чини се, никог као саму добитницу.

НОБЕЛ ПОСТАО НОЋНА МОРА: Луиз Глик и даље у неверици због одлуке Шведске академије

Фото: АП

Телефон јој, каже, није престао да звони од тренутка када је Шведска академија саопштила своју одлуку, сви траже њену пажњу и друштво, а за једног усамљеника то је, по њеним речима, "права ноћна мора".

Гликова се с маском на лицу појавила пред новинарима који су је, по објави о додели "Нобела", у великом броју чекали испред њеног дома у Кембриџу (држави Масачусетс) и у краткој изјави поручила да "осећа радост, захвалност, али и узнемиреност".

Иако је реч о једној од најпризнатијих и најнаграђиванијих америчких песникиња, Гликова живи доста повучено, а о својој поезији говори само у друштву породице, пријатеља и својих студената на Јејлу, док новинаре избегава. Ипак, учинила је уступак, па је "Њујорк тајмсу" дала први интервју као нобеловка.

- Била сам шокирана да су изабрали америчку песникињу, белкињу. Људи кажу да сам скромна, али нисам, само размишљам да долазим из земље о којој се данас не говори најбоље, да сам белкиња, и да су Американци већ узели све "Нобеле" ове године. Зато је изгледало мало вероватно да ћу морати да се носим са овим - казала је Луиз Глик.

Новинарки је открила да је недавно завршила збирку песама, а на питање о чему говоре нови стихови, одговорила је - "о сломљеној души".

- Много је туге у овој мојој књизи, али ја пишем о смрти откако сам научила слова. Да, знам, баш сам била забавна девојчица - нашалила се нобеловка. - Мислим да моја опсесија смртношћу потиче од шока када сам у раном детињству открила да овај наш живот није заувек!

СТРАХ ОД УКОПА

У празном пољу, ујутро,

тело чека да буде покопано.

Душа седи крај њега, на малој стени -

ништа не долази да јој поново подари облик.

 

Помисли на усамљеност тела.

Мерећи у ноћи корацима острижено поље,

његова сенка се увија ту

уоколо њега.

Како дуг пут.

И већ ни удаљена треперава светла села

не застају због њега док проверавају своје редове.

 

Како се далека она чине,

дрвена врата, хлеб и млеко

леже као тегови на столу.

(Превео: В. Копицл)

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

НА САМО ДВА САТА АВИОНОМ ОД БЕОГРАДА: Одлична дестинација за летовање - сви детаљи резервације и аранжмана