ПОГЛЕД ИСКОСА: Репозиционирање српске авангарде

Дејан Ђорић

22. 09. 2020. у 20:39

ПОГЛЕД ИСКОСА: Репозиционирање српске авангарде

“Слика бр. 8“ / Фото Приватна архива

Живимо у доба када се већина приватних галерија гаси или стагнира. Овог септембра, званично, изложбом уметничких радова, почео је да ради Отворени уметнички атеље "Деспот арт".

У атељеу-галерији представљена су, првом изложбом у том простору, остварења уметника Драгана Деспотовића (Обарди код Пљевља, 1964; Завршио Академију ликовних уметности у Сарајеву), сликара и мултимедијалног ствараоца који је имао успешну четрнаестогодишњу каријеру у Холандији. Отворени уметнички атеље "Деспот арт" је простор у центру Београда, у Улици царице Милице број 7, у коме ствара овај уметник, приређује изложбе својих радова али, што је за јавност можда и важније, атеље је и уређена галерија од стотинак квадрата у којој се планира одржавање изложби домаћих и иностраних уметника. Деспотовић је у том смислу предузео организаторске кораке, дошао је у контакт са представницима холандских уметничких фондација и млађим српским уметницима.

У тренутној поставци могу се видети Деспотовићева дела из свих фаза, сама по себи довољно значајна. Реч је о цртежима насталим скидањем слојева таласастог картона и урезивањем линија помоћу ножа, оригиналним начином цртања, који за резултат парадоксално има дела прецизне реалистичке појавности. У галерији су и слике из више циклуса, углавном камерног формата. Деспотовић се делатно пита о правој природи слике, може ли се на површини аплицирати друго, такође насликано платно, тканина или предмет, сада не као слика слике, слика о слици, већ као слика на слици. Тај проблем је занимао и Пабла Пикаса, тако је настао колаж као сликарска техника.

У галерији су изложене и тродимензионалне слике-објекти, начињене из више слојева дрвета, са шрафовима и богатом, проширеном површином дела у виду рељефа. Оне имају свој дискретни колорит и лакираност, иконичност која потиче из традиције, па у том амбијенту природно горе две свеће испред икона Богородице и милешевског "Белог анђела". Деспотовић је пре свега авангардни уметник, али он негира класичну природу слике и скулптуре само да би их обновио и изворно потврдио на други начин. Не одбацује традицију већ је превреднује, заснивајући своје стваралаштво на новој традицији - традицији модернизма. Реч је о увођењу модерних искустава изнова, ако су она икада и била прекинута постмодерном. Модернизам са својим разноврсним решењима траје као стил од деветнаестог века, поједини историчари уметности говоре и о 30.000 година модерне уметности, што се више иде у прошлост уметност је све модернија. Тако се уметност Драгана Деспотовића идеално уклапа у оно што је Хајнрих Клоц означио као "друга модерна", која долази после постмодерне. Може се рећи да су већина таквих теорија, укључујући и ону о постмодернизму, производ доконих интелектуалаца, који смишљају нове видове самофинансирања и позиционирања на ликовно-теоријској сцени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)