Култура

СВЕДОЧАНСТВО ИВАНА ЈАСТРЕБОВА О РАСРБЉАВАЊУ: Путовање кроз српски пакао

Борис Субашић

18. 08. 2020. у 07:45

ПУТ кроз помрчину незнања и неразумевања српске прошлости однедавно је боље осветљен новим лучама са старих путовања руског научника и дипломате Ивана Јастребова.

СВЕДОЧАНСТВО ИВАНА ЈАСТРЕБОВА О РАСРБЉАВАЊУ: Путовање кроз српски пакао

Он је у 19. веку с револвером у џепу предузимао рискантна истраживања нестајуће српске баштине на простору Косова, Метохије, Македоније и Албаније. Ти простори су били забрањена зона за научнике обновљене Србије и информације о њима су биле у домену митова и легенди.

Захваљујући "Службеном гласнику", после објављивања Јастребовљевог капиталног дела "Стара Србија и Албанија" имамо прилику да упознамо и наставак велике саге о непознатим Србима у књизи "Прилози за историју Српске цркве и народа".

- Јастребов у овим радовима "из путничких записника" доноси податке не само из црквене већ и из друштвене, политичке и економске историје, док прилог о Горњој Морави представља претечу антропогеографских истраживања - каже историчар Борисав Челиковић, уредник библиотеке "Саборник", у којој је ова драгоцена књига објављена.

Хришћанско немилосрђе

Јастребов је из оригиналних докумената и сведочанства, утврдио и поражавајућу истину да нису само Арнаути и Турци притискали српски живаљ да промени идентитет. Једнако безобзирни били су свештеници Цариградске патријаршије, фанариоти, који су пресудно утицали да султан укине српску Пећку патријаршију. Католичка црква, где год да је имала представнике, безобзирно је покушавала да присвоји старе српске храмове, а са њима и вернике, којима је мењајући веру, мењала и нацију.

Она је настала у напорним и често по живот опасним подухватима потраге и за најмањим натписом на последњим зидовима срушених цркава и запуштених српских гробаља на простору називаном у то доба и Стара Србија и Арнаутлук.

Оба назива су су на свој начин била тачна. Име Стара Србија означавало је области средњовековне државе које су се још налазиле под османском управом. Арнаутлук је назив за исте области, јер су у њих Турци населили Арнауте, данашње Албанце, своје казнене трупе, да тероришу, контролишу и асимилују српско становништво преостало после великих сеоба под патријарсима Чарнојевићем и Шакабентом.

У таквој средини угледни дипломата, полихистор и полиглота Јастребов понекада је остављао бележницу и узимао револвер, који је био ефикаснији инструмент за задобијање поштовање дивљих горштака Арнаута, колонизованих из проклетијских врлети у српска насеља. На руског научника су још гори утисак остављали Арнауташи, Срби који су одбацили сопствени идентитет и усвојили језик и обичаје својих мучитеља, што је подразумевало да немилосрно тероришу дојучерашње сународнике. Он је обишао и старе српске средњовековне жупе у којима су живеле разне групе српског становништва од којих су неке, као у Гори, примиле ислам, али су сачувале старе обичаје и језик.

Из Јастребовљевих записа постаје кристално јасан бескрупулозан процес расрбљавања историјских српских области, што убијањем и прогоном у ратовима, што асимилацијом у друге нације. Данас, када је овај злочиначки подухват кулминирао, фасцинантно је откривати сведочанства како су све те недаће преживели бастиони српског идентитета, немањићки манастири. Читајући Јастребовљеве белешке о Високим Дечанима свако ко је био у јужној српској покрајини после уласка НАТО препознаће да је стара светиња сада у истоветном положају као и у вековима османске власти.

"Дечански манастир, окружен Aрнаутима и отпадницима од православне вере и српске народности, трпео је свакојаке дуге зулуме. Суседи манастира, отпадници вере и народности, су готово сву манастирску земљу присвојили тако да је мало нешто манастиру и остало. Појединачно или у гомилама долазе у манастир и на силу траже јело и пиће. Ако им монаси не учине по вољи, они упале сено или ограду, или какву манастирску зграду, или покраду козе, овце и краве. Арнаути не маре што манастир има фермане и берате од цара који забрањују манастиру чинити зулум и насиља, нити слушају наредбе надлежних власти. Али покрај свију овде набројаних зала и патње дечански се манастир очувао до сад и остаће и даље", записао је Јастребов 1879. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације