ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Горостас са реке

Слободан Малдини

11. 08. 2020. у 11:44

И годину дана од упокојења архитекте, уметника, мислиоца, цртача, надасве верника српског православља Пеђе Ристића Исуса, још је снажно сећање на његово изванредно стваралаштво.

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Горостас са реке

Ристићева скица "пловећег храма" у Јасеновцу / Фото Лична архива

Посвећен архитектури, којој се целим бићем препустио у вери и љубави, Пеђа је себе давао нештедимице, у том предавању изгарајући до последњег даха. Међутим, постоји једна средишња нит која га је пратила целог живота, одредивши карактер његовог јединственог стваралаштва. Била је то река.

Још као младић, без претходне припреме пријавио се за национално такмичење у пливању прсним стилом 200 метара, на којем је победио фаворита, познатог пливача, скијаша и спортисту Северина Бијелића. Видевши га мршавог, усуканог, жилавог, како се мота по пливачком клубу, Бијелић му је дао надимак Исус, који ће га пратити целог живота, поготово у познијим годинама, када је своје животно опредељење усмерио према градњи храмова Српске православне цркве. Добар пливач, млади Пеђа је давне октобарске ноћи, са "неприлагођеним" сликарем Игором Васиљевим, препливао Саву да би са укотвљене барже однели дебла за градњу бараке-атељеа, а на Ади Међици саградио је својеручно чувену сојеницу.

Пеђино животно дело је дешифровање Лепенског вира, јединствене културе на обали највеће европске реке, коју је проучавао пливајући најчувенијим дунавским виром. Иако је на овој теми докторирао у Грацу, пројекат му је преотео вршњак Драгослав Срејовић, изградивши на њему светски чувену каријеру, због чега улице чак три града у Србији носе његово име. Изгубивши битку са Срејовићем, протежираним од државе, Ристић се окренуо ономе највреднијем - вери у Бога. Као протомајстор Српске православне цркве, подигао је ремек-дело над кратером минираног српског храма у Пребиловцима, месту код Чапљине где су усташе начиниле незамисливи, најгори масакр над децом у људској историји. У околини Пеђиног храма изграђеног као реминисценција на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, изнад десетина јама у којима се и данас налазе забетониране кости хиљада српских мученика, на Међугорју се указала Госпа, што је ове просторе претворило у меку небројених, али неупућених у истину, католичких ходочасника из целога света.

Ни у позним годинама Пеђа није могао без реке. Када смо пре неколико година заједно радили идејна решења Меморијалног комплекса жртава усташког логора Јасеновац у Доњој Градини, начинио је јединствени пројекат корабље, цркве - брода. Ради се о дрвеном храму на баржи који непрекидно плови Савом од Београда до Јасеновца и натраг, звонећи у помен 700.000 Срба страдалих од усташких кама и маљева. На стотине распадајућих тела која је Сава из Јасеновца донела у Београд, закачена за срушени мост, тринаестогодишњи Пеђа је 1944. посматрао привучен "космичким мирисом преминулих жртава". Овај мирис пратио га је целог живота. Данас прати његове храмове.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте шта полиција ради у кући Данкине мајке (ВИДЕО)