ТВ КРИТИКА: Кнез Романов - српски зет

"Брак Јелене Карађорђевић (1884-1962), ћерке краља Петра I Карађорђевића и Јоана Константиновича Романова био је брак из љубави, што је представљало праву реткост међу аристократијом тог времена.

Фото РТС

Династија Романов је Русијом владала више од триста година, све док бољшевици нису погубили последњег руског цара Николаја Другог и његову породицу, као и остале чланове династије. Међу њима је страдао и Јоан Константинович Романов, супруг Јелене Карађорђевић, иначе кнез царске крви, (праунук цара Николаја I Б.З.). Ово је био најкрвавији пир у руској историји чиме је прекинута љубав овог руско-српског пара.

Тако почиње наша прича о Јеленином животу у Русији, због које је екипа РТС-а путовала на снимање у Петроград. У улози наратора, историчар проф. др Алексеј Тимофејев води гледаоце кроз Петроград трагом истинске љубави Јелене Карађорђевић и Јоана Константиновича Романова у доба великих превирања и ратова", каже сценариста и редитељ Ранка Јакшић, која нам се већ представила као ауторка добрих филмова из заједничке српско-руске историје (о Ани Јакшић, српској кнегињи и баби Ивана Грозног и о Кантакузини, Катарини Бранковић, ћерци деспота Ђурђа Бранковића).

Али ово нам се чини понајбољим њеним остварењем, јер се већ из кратког садржаја, који је сама испричала, види да обједињава три битне тачке добре ТВ мини-серије или проширене документарне драме, готово непостојеће на нашим екранима. Нагледали смо се свакаквих жанровских хибрида којима је накрцан наш жалосни ТВ програм, од идеолошких бемислица и лажи из Брозовог живота (у играном програму) до празних бућкуриша и набацаних и испревртаних слика стварности (у тзв. документарном програму), које не служе ничему.

Стога рад Ранке Јакшић представља редак изузетак и право освежење у домену професионалне уметничке праксе.

Прво, телевизија оваквим садржајем испуњава своју потпуно занемарену културно-историјску мисију кад је у питању национална баштина и подсећа нас да Јавни сервис, између осталог, повлачи огромна средства управо због испуњавања ове своје обавезе. Осим тога, телевизија је привлачна кад истражује, открива непознато или другу страну познатог, кад пронађе и предочи нам скривене стране оног што нам се чини извесним, кад нас поведе правцем истинског проналажења наличја стварности.

"Романови" су пример оваквог жанровског опредељења: љубавна романса у свету дворова и праве високе аристократије, која се догађа у нама познатој, више или мање домаћој средини, у којој видимо и прве филмске слике своје престонице (снимци првог српског филмског продуцента Светозара Боторића, у којима се наши јунаци виде и на филмском платну, 1911 на Бањици) и аутентичног дворског асемблажа царског Петрограда од Зимског дворца до Петерхофа, Мермерне палате и Павловска, кроз које нас води одличан домаћи историчар руског порекла.

Кроз све то Јакшићева провлачи једну љубавну причу која нимало не личи на гомилу сличних квазиаристократских стереотипа из индустријских зона Инглвуда или Холивуда или чак Мосфиљма, којих смо већ сити и који сви личе један на други. Овде је у питању зашећерени свет који се изненада претвара у праву трагедију. Последњи царски Романов, за кога нисмо знали да је "наше горе лист", рађа се уочи револуције од српске мајке, која се у метежу антихристовог кастига бори да пронађе и спасе своју децу, што јој уз помоћ брата (краљ Александар Карађорђевић) и српског посланика (Спалајковића, који је рекао да ће пљунути Лењину у лице!) некако и успева; ипак, дакле, какав-такав ТВ хепиенд.

Ево драматургије необичне ТВ новеле коју као да пише живот сам! (Било је ту открића и за мене: сазнао сам да последње гробље Романових није у Шангају, које сам посетио, него у Пекингу, поред ког сам прошао не знајући да је и оно до темеља срушено у доба "културне револуције" шездесетих; итд). Ужасна смрт рођака царске породице у Алапајевску, у истом дану кад и убиство царских мученика у Јекатеринбургу, што је све истраживао генерал Дитерихс, херој са Солунског фронта, откривају сву пуноћу чудовишне хазарске завере. У том погледу наши "Романови" могу да се мере са светским продукцијама ове врсте, иако пролазе незапажено поред савременог гледаоца који бесловесно зури у своју катоду и чека наступ "елите" нашег доба.

Друго, ова дводелна серија има прецизан "тајминг". Иако "пуни душу" гледаоца богатим и лепо сликаним призорима којима је враћен царски сјај, она проналази праву меру и вешто користи равнотежу стварности и нарације (не фикције, које уопште нема, јер се наводе само чињенице).

Трећи важан баланс: у питању је разумно коришћење дигиталних ефеката, који су присутни али нам никада не досађују: нема егзибиције, нема напасти вештачке интелигенције која одавно прети да потпуно истисне кинестетички утисак, иначе бит сваке покретне слике. Неки новокомпоновани геније лако би претворио ову сагу у претенциозну и дречаву тв кичерицу. Уздржавање од поплаве дигиталних атракција, а коришћење ефеката у функцији ТВ нарације, сведочи да Ранка Јакшић спада у ретке наше ауторе свесне првих постулата савремене телевизије. Као што видимо, имамо светске теме и уникатне изазове.

Надамо се да је Јакшићева на трагу нових открића, које ће нас забавити али и оплеменити.

Препоручујемо

Култура

0 0

ФЕСТИВАЛ РУСКОГ ФИЛМА ОД 9. ДО 30. ЈУНА У СРБИЈИ: Стиже и Јегор Михалков-Кончаловски

03. 06. 2026. у 11:44

Култура

0 0

ЧЕТИРИ КЊИГЕ У УЖЕМ ИЗБОРУ: Лауреат награде „Васко Попа“ биће познат 16. јуна

02. 06. 2026. у 21:09

Култура

0 0

МЕРИЛИН МОНРО - ИЗМЕЂУ РАЊИВОСТИ И МОЋИ: Како је широм света обележен 100. рођендан бесмртне филмске диве (ФОТО)

02. 06. 2026. у 17:49

Култура

0 1

ДАН ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ: Златни печат иде Бору Драшковићу (ВИДЕО)

02. 06. 2026. у 15:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације