ИВАН КАРЛ: Бојим се да остајемо без Битефа и Сајма књига

НИКО не може са си­гурношћу да предви­ди како ће се епиде­миолошка крива кретати.

Фото П. Митић

Крајем пролећа смо поми­слили да је готово, позори­шта су журила да крену са пробама, заказивали су се фестивали широм земље, и онда је корона узвратила ударац, не само у Срби­ји, већ и свуда око Србије. Поред колективног имуни­тета који полако стичемо, мислим да смо много брже стекли колективно искуство и да нам оно сада налаже да се понашамо опрезније - каже, за "Новости", Иван Карл, секретар за културу Града Београда, у чијој на­длежности су бројне мани­фестације.

Због епидемије, фести­валски живот заустављен је још од марта. Последња велика манифестација у Србији био је Фест, који је завршен 8. марта, а онда су почела померања и откази­вања фестивала. Пет месе­ци касније фестивали су и даље "на чекању", а неизве­сна је и судбина највећих јесењих смотри - Битефа и Сајма књига.

- Битеф је планиран за 9. септембар. Тај датум је и веома близу и веома дале­ко. Ако током августа буде­мо имали сличну епидеми­олошку слику каква је сада овде и у Европи, није реал­но одржавање, јер већина представа захтева затворе­ни простор. Такође, све се­лектоване трупе долазе из иностранства, па се намеће питања евентуалног каран­тина, или у доласку или у повратку. Пројекција за октобарски Сајам књига је слична као за Битеф, посеб­но што Сајам са собом носи десетак хиљада посетилаца дневно, а то је, све и да се мере релаксирају, осетљива бројка. Одржавање Сајма књига без публике или са лимитираним бројем људи, није економски одрживо ни за организаторе ни за изда­ваче.

* Неке од манифестација, попут Мартовског фестивала, већ су због померања "прешле" половину свог термина (март-септембар). Ново померање, чини се, не би имало смисла?

- Слажем се. У тај кор­пус су, поред Кратког ме­тра, ушли Белеф, фестивал у Сопоту, Дани Београда, а могуће и Битеф, Сајам књига и Октобарски салон. Ново померање, као што сугеришете, нема смисла. Све такмичарско-програм­ске манифестације, које због короне нисмо одржали или нећемо одржати ове календарске године, следе­ће 2021. имаће тзв. дупла издања и трајаће неколико дана дуже. На пример, Би­теф би тако био одржан са префиксом 54-55, дакле, за­држао би селекцију из 2020. и надоградио је додатним представама из 2021, чиме континуитет не би био до­веден у питање. Идентич­но бисмо решили Кратки метар и Софест. Награде Града Београда ћемо такође доделити за 2019. и 2020, јер смо овог пролећа пот­пуно оправдано вредновали Хероје Београда.

* Шта је ваша прогноза - који фестивал ће означити наставак културног живота?

- Нема прогнозе, корона није лото. Највише бих во­лео да то буде било који од поменутих фестивала пред­виђених за септембар или октобар. Међутим, није не­могуће да Фест, последњи велики фестивал одржан у Београду и Србији непо­средно пре короне, буде и први у пуном капацитету, после епидемије.

* Ове године због короне и ванредног стања није било конкурса Секретаријата за културу. Може ли се на конкурсу у 2021. очекивати двоструки буџет?

Фото архива

-

- Мислим да може да се очекује већи буџет, а колико, зависиће од економске ситуације, јер расходе диктирају приходи. Ми смо средства намењена за овогодишњи конкурс усмерили на једнократну помоћ свим колегиницама и колегама који су везани за наше установе културе, а немају стално запослење. Било је негодовања због отказивања конкурса, било би их и

* Коларчева задужбина је на поменутом конкурсу добијала новац за своје програме, а тренутно је у тешким финансијским проблемима. Може ли Секретаријат за културу да помогне, и на који начин?

Фото П. Митић

- Ти проблеми нису нови. Секретаријат за културу је крајем прошле године, када је било конкурса на коме је Коларац подржан са не­колико милиона динара, а није било короне ни отка­зивања концерата, управо на њихов захтев, реаговао и помогао са још два милио­на динара. То је био колеги­јални гест и ад хок решење које не може да буде редов­но, јер не постоје правне основе, што је констатовао и Управни одбор Коларца. Да бисмо дошли до одр­живог решења, иницирао сам састанак са кабинетом премијерке и колегама из Министарства културе, на коме је још почетком јуна договорено да ће се одво­јити средства, у износу који је довољан, да се премосте летњи и неизвесни јесењи појас. У току је прва фаза реализације онога што је договореног. Подсећам, из­менама Закона о култури, Коларац је под посебном бригом државе.

* Колико је корона пореметила дугорочне пројекте око Музеја града Београда и реконструкције позоришта "Бошко Буха"?

- Током ванредног стања успели смо да приведемо крају решавање дугогоди­шњих катастарских про­блема везаних за послов­но-стамбену зграду у којој се Буха налази и сада је на реду усклађивање плана и пројекта. За Музеј Града, односно реконструкције зграде у Ресавској улици, ствари иду устаљеном дина­миком и очекујемо крајем године расписивање тенде­ра за радове.

* Две године сте градски секретар за културу, а ево већ пола година се "борите" са епидемијом и, као и остатак света, смишљате одговоре у ходу. На шта сте поносни, а шта је, можда, могло боље?

- Поносан сам што си­стем функционише, без трзавица и тензија. Што се складност тима који се бави културом на нивоу градске управе рефлектује на све наше установе, а има их тридесет, плус дванаест ма­нифестација од значаја, па кад саберете све запослене и хонорарце, то је читава мала арми­ја људи који улажу себе, сво­је знање и време у заједничке циљеве. Град Београд у финан­сијском смислу опредељу­је релевантна средства као подршку културној поли­тици и то увек и свуда треба поменути и поновити. Када сам дошао на ово место, ве­ћина директора градских позоришта, библиотека и музеја била је у в. д. ста­тусу. Сада су скоро сви у пуном мандату и раде са много елана.

* У току је формирање нове владе. Имате ли нека предвиђања о новом министру културе и да ли ће се то одразити на ваше радно место?

- Мислим да информиса­ње треба одвојити у засебан ресор, да култура самостал­но дише. У кадровском по­гледу, немам предвиђања ни привиђања, али имам очекивање и жељу да следе­ћи министар буде интегра­тиван и корективан фактор који повезује и артикулише различитости којима је срп­ска културна мапа у сваком погледу прожета. Са таквом колегиницом или колегом ће ми бити задовољство да сарађујем

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације