ПОЗОРИШНА КРИТИКА: У глави Џека Трбосека

Драгана Бошковић

13. 07. 2020. у 18:03

Џ.Паркес и Ј.Ристић: "Игра ума / In His Mind", редитељ Џонатан Паркес.The Green Room Productions

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: У глави Џека Трбосека

Новости

У време када је, због епидемије, обустављена свака позоришна активност, београдска позоришна публика има драгоцену прилику да учествује у имерзивном сценском догађају, "Игра ума", у врачарској вили, вешто трансформисаној у лондонски дом Џека Трбосека (сценографи Илија Вишњић и Магдалена Влајић). У интерактивној игри, публика (само 15 гледалаца) арбитрира у анамнези первертираног Трбосековог ума.

Замишљен не само као позоришни чин, овај перформанс је скуп живе џез свирке, интересантних коктела са именима ликова из представе, узбудљивог трагања по стварној кући- амбијенталном театру, илузије да смо тајни посетиоци црне церемоније, којој је исход неизвесан... Присуство масовног убице појачава страх да ће се ући у тунел аутентичне куће страве, за коју многи, после свега што смо овде преживели, немају живаца. То говори о циљној групи овог америчко/српског пројекта, а то су, поред уобичајене битефовске позоришне публике, посетиоци главног града, љубитељи бизарних догађаја, гледаоци/перформери, театарски истраживачи, позоришни антрополози...То што се "мапа ума" Џека Трбосека, бића супротности, крајности у злочиначкој бруталности и романтичној заљубљености, одвија само на енглеском језику (а глумци су претежно одавде), не смета толико разумевању насумично гледаних секвенци физичког театра (никада сцена није драмски заокружена, у њу улазимо и излазимо из ње својевољно), већ овом колективном чину недостаје управо чвршћа драматуршка структура "сарадње" гледалаца под маскама и оних, који би и без нас извели свој "данс макабр". Заправо, у "Игри ума" би било боље, када би се публика нешто питала, што би могло утицати на ток догађања у тој мрачној врачарско/лондонској кући. Како не може рачунати са знањем енглеског језика сваког гледаоца/учесника, продукција овој захтевног и интересантног перформанса своди "исправне грађане" на посматраче, које само физички увлаче у игру и пасивизују их тиме, нехотично. Ништа не зависи у тој "игри ума" од гледаоца, интеракција не мења ток радње, а то је главни циљ имерзивности у театру. Наше животно и уметничко искуство би требало да се помеша у интеракцији са глумачким, да нам се судбине, а не само путеви укрсте.

Ако позоришни критичар може да понуди савет (као драматург), он би био - да је, у трагању кроз саспенс ума Џека Трбосека, неопходан водич, не нужно присутно лице, већ глас, текст, упутство (на српском језику), које би показало правац радње, да би се могло и одступити од њега. Овако, осим одличне игре актера, радња остаје недовољно фокусирана на интеракцију са тренутном публиком... Урош Петронијевић, као Џек Трбосек и Хана Јапунџић, као његова мајка доминирају, а спретно их прате и Ђорђе Галић, као Доктор, Катарина Бућић, као Еленор, Julie le Lay, као Кора, Aлександра Бибић Коларов, као Нени" Никола Павловић и Марија Станковић (Мали Џек и Роуз), посебна су боја овог углавном тамног спектакла.

За атрактивност покрета, заслужни су кореографи Александар Илић и Мојца Мајцен, музику је писао Дамјан Ћириловић, а врло екпресивне костиме осмислио Игор Јагић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!