У ЧЕТВРТАК ПРОГЛАШЕЊЕ ДОБИТНИКА НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ Улицка, Фосе или Уелбек

КАО и сваке године, први октобарски дани протичу у знаку доделе Нобелових награда, а сутра ћемо сазнати и који је то аутор, по мишљењу осамнаесточлане Академије, написао "најизврсније дело са идеалистичким тенденцијама". Управо је тако дефинисан критеријум за доделу овог "ненаучног" признања, јединог које није утемељено опоруком Алфреда Нобела, већ се писцима додељује од 1901. године. По обичају, разне институције, листови и појединци износе своје прогнозе, а кладионице своје квоте, у покушају да предвиде име овогодишњег лауреата. У првом плану нашло се тридесетак писаца чије би име секретар Шведске академије могао прочитати у четвртак у 13 часова.

Архипелаг

Можда неочекивано за оне који тврде да се награда додељује по дневнополитичком кључу, међу фаворитима нема ни оних наклоњених Украјини нити афричких аутора. Прогностичари су на прво место ставили кинеску авангардну списатељицу познату под псеудонимом Цан Суе (1953), која код нас није превођена - за разлику од "другопласираног" Јуна Фосеа (1959). Овај норвешки плодни романсијер и драмски аутор, песник и есејиста може се читати на српском у издању "Архипелага" и "Блума".

Шведска академија често је стављала нагласак на мало познате ауторе, иако је награда прошле године припала француској феминистичкој икони Ани Ерно. Но, будући да је она била тек седамнаеста жена овенчана лентом у Стокхолму од 1901, мало је вероватно да ће јој се већ ове године придружити канадска песникиња Ен Карсон (1950), сличног феминистичког профила.

Међутим, за фавориткињу која је према прогнозама на петом месту, Људмилу Јевгењевну Улицку (1943), мало ко би смео да приговори да је одабрана по ма ком кључу (иако жена и отворена критичарка Путина) јер је реч о највећој живој руској ауторки иза које су култне књиге, које воле и наши читаоци захваљујући кућама "Архипелаг" и "Паидеиа".

Исту квоту као и Улицкој, кладионице су одредиле и за румунског писца Мирчу Картарескуа (1956), кога на српском читамо у издању "Контраста", као и за кенијског аутора сталног на овим листама - Нгуги ва Тионго (1938) познат нам је, пак, захваљујући преводима "Чаробне књиге". Са њима је изједначен и култни амерички аутор Томас Пинчон (1937), који и код нас има армију поклоника захваљујући бројним преводима у издању "Лагуне".

Иако се готово сваког октобра испостави да су српски издавачи били за корак испред, те су нам већ представили бар неко дело новог нобеловца, међу фаворитима је и даље много, на прву лопту, непознатих нам аутора. Ипак, ту су и неприкосновени и незаобилазни Харуки Мураками, Салман Ружди, Мишел Уелбек, Маргарет Атвуд и Џојс Карол Оутс, Карл Уве Кнаусгор, Ласло Краснохоркаи - али и Стивен Кинг, макар и на самом зачељу.

Највећи а непознат

АУСТРАЛИЈСКИ писац Џералд Марнејн, кога дуго помињу као фаворита за Нобелову награду за књижевност, и ове је године у самом врху листа - иако га "Њујорк тајмс" описује као "највећег живог писца на енглеском језику за којег већина људи никада није чула". Интересантно, и овог пута се показало да већ постоји његово дело на српском - најпознатији роман Марнејна "Равнице" у преводу Милоша Митића објавио је издавач за кога такође готово нико не зна "Мали врт". 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације