ДО КРАЈА ОСТАО ПУН НАДЕ ЗА СРПСКИ НАРОД: Голооточко искуство и забране донели су Драгославу Михаиловићу много невоља, али и животну мудрост

НАСУПРОТ мноштву једноличних житија домаћих писаца стоји животна и професионална прича академика Драгослава Михаиловића (1930-2023), који је преминуо пре два дана.

Драгослав Михаиловић/ Фото: Приватна архива

 Добитник многобројних књижевних признања, чија су дела преведена на многе европске језике, дуго је ишао кроз живот праћен оскудицом и ограничењима. Голооточко искуство и каснији прогони и забране донели су му много невоља, али и огромну животну мудрост. Због тога је, можда, постао нерањив борац.

- Одлучио сам да постанем писац када ми је било осам-девет година и тридесет година сам клепао своју прву књигу. Могу да кажем да сам задовољан оним што сам урадио - говорио је писац. - Нема ниједне које бих се постидео, а са овим послом око Голог отока, по мом дубоком уверењу, урадио сам нешто значајно.

Управо су голооточке приче обележиле велики део Михаиловићевог опуса, као и његов живот.

- Мислим да сам доста допринео томе да јавност буде боље обавештана о једном ужасном мирнодопском логору, најстрашнијем у слободној Европи. Ипак, морам да кажем да није довољно учињено за успомену на људе који су тамо робијали, због, махом, измишљене кривице које су се темељиле на неким изјавама или нечему сличном - рекао је Михаиловић у последњем интервјуу "Вечерњим новостима".

Говорио је Михаиловић и о моћи литературе:

- Нисам никада имао илузије о великој моћи литературе. Али! У моралном погледу она даје наду. Ако знате да постоје писци који не лажу и којима можете веровати јер нису продани и покварени онда то много значи. Важно је за културу, а пре свега за здравље народа. Књижевност доприноси цивилизацији, али не много. Чини ми се да литература успева да издржи терор власти. Преживео сам зато што је моја драма била добра. Нисам страховао од хапшења, једини страх имао сам за квалитет онога што сам писао.

Михаиловићу је "Петријин венац" била најдража књига коју је написао:

- Најдража ми је због језика. Језика мог народа, мојих најближих. Док сам је писао осећао сам се као да певам. Доста сам се и намучио, али и данас када је читам смејем се од радости.

Његове "Тикве" су ушле у забран јер су проговориле о теми о којој се скоро две деценије ћутало. Главном јунаку, боксеру који се не бави политиком, отац и брат су ухапшени због ИБ. О Голом отоку се до тада није уопште говорило, ни посредно, ни алузијама. Била је то врло забрањена тема и свако је то знао.

- У роману нисам поменуо Голи оток. Само сам поменуо Бакар, који је био задња пошта за Голи оток - причао је Михаиловић. - После сам то у драми поменио, можда зато што се, док смо припремали представу, отворено говорило о томе. Најпарадоксалније је то што је Тито у говору којим је забранио "Тикве" први пут јавно признао постојање Голог отока - говорио је аутор који је и сам, као студент прве године књижевности, депортован на оток ужаса.

Истицао је академик да скромност и несебичност нису превазиђене особине:

- Особине које имају добри људи треба стално истицати, поштовати. Такве људе и њихове врлине требало би да у свакој прилици подстичемо, како бисмо били пример другима. Данас људи страхују за своју егзистенцију и радно место. Али, опаснији страх од тога је страх за голи живот, који се губио и због једне изговорене речи.

Прорицао је Михаиловић пропаст свих Југославија у којима је живео.

- СФРЈ је морала да пропадне, али не на начин на који јесте. Морамо признати да смо томе доста допринели. Срби нису прихватали разговор о крају Југославије, мислећи да им неко нешто отима. Југославија није била својина Срба него и других народа. Бесмислено је да инсистирамо на неодрживим савезима. Зашто бисмо ми издржавали Црну Гору, један народ који не воли да ради, него се лакта и гура у фотеље. Морамо да се приберемо и кажемо: Доста је тога. Ми желимо да живимо у миру са другима, да разговарамо, да пронађемо себе у овом свету који нас је узео на зуб и хоће да наплати не само оно што смо ми покварили, него и оно што су покварили други. Упркос свему, ја сам пун наде за овај народ.

Говорио је академик радо и о политици:

- Политика је опасна, нарочито у садашњем времену. Стално се говори о трећем светском рату, државе се наоружавају најопаснијим оружјем... Према историји људске цивилизације то мора бити увод у трећи светски рат. Никад није прошло пола века да није било неког великог рата. Али, како да ми обични људи изрекнемо тако страшну реченицу - да се налазимо у предсобљу рата?! Надајмо се да ће људи који воде свет имати толико мудрости и памети да схвате да би нови рат значио нестанак људске цивилизације. Искрено да кажем, допада ми се политика Александра Вучића, која је по мом мишљењу и происточна и прозападна. То је веома тешко извести у државничком понашању, јер значи седење на две столице. Лако можеш пасти између њих.

Износио је и свој став о судбини КиМ, око којег не престају да се ломе копља:

- Верујем да ће Косово остати у саставу Србије као што је и досад било. Међутим, неке велике силе су управљене против тог става Србије. Искрено се надам да ће се Србија у тој констелацији снага снаћи и да ће Косово остати у Србији. То је српска земља.

Препоручујемо

Култура

0 3

КУСТУРИЦА СЕ ОПРОСТИО ОД ДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋА: Путуј сродна душо, моју си закачио једном и заувијек

12. 03. 2023. у 23:26

Култура

0 2

ИСПИСИВАО ЈЕ НАШУ ПРИЧУ НАТОПЉЕНУ ПАТЊОМ Одлазак великог књижевника Драгослава Михаиловића

13. 03. 2023. у 11:00

Друштво

53 32

"БИО ЈЕ ПРИЈАТЕЉ НОБЕЛОВАЦА И НЕПРИЈАТЕЉ НЕПИСМЕНИХ": Председник упутио телеграм саучешћа поводом смрти Драгослава Михаиловића

12. 03. 2023. у 12:14

Култура

0 3

"ЈОШ НИСАМ РЕКАО СВЕ О ГОЛОМ ОТОКУ": Последњи интервју Драгослава Михаиловића за "Новости"

12. 03. 2023. у 12:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације