КРХОТИНЕ СВЕТА: Омаж великом песнику Чарлсу Симићу (1938-2023)

У ЧАСТ Чарлса Симића (1938-2023), српски ПЕН центар и издавачка кућа "Архипелаг" приредили су омаж једном од најзначајнијих савремених песника и есејиста. Амерички песник српског порекла добитник је највећих књижевних награда, од "Пулицерове", признања "Волас Стивенс", "Едгар Алан По", до Мекартуровог фонда (познатог као "награда за генија").

Фото П. Милошевић

Добио је Симић и најзначајнија признања за поезију, као што је "Поета лауреатис" Конгресне библиотеке Вашингтона, која су му обезбедиле место у америчком пантеону.

- Историја, или боље рећи рат, обележили су детињство песника и унели су у његову поезију трајну тему и трајну аверзију према политичарима и историји, са којима ће се обрачунавати најубојитијим песничким средствима иронијом, подсмехом и сарказмом - наставила је Лазићева. - Једна од његових најпознатијих песама "Мотел Рај", настала деведесетих година прошлог века, говори о крвавим пошастима које су нам приредили они који о рату говоре као о магичном љубавном напитку. Симићева поезија настала је на крхотинама стварног света, на крилима имагинације, у њој се смењују гротескне, фантазмагоричне и апсурдне слике постојања и непостојања. Он их уједињује служећи се врстом интелектуалне виспрености, домишљатости, ерудиције, бизарним и духовитим обртима. Поезија Чарлса Симића је не само цењена од критике, него и омиљена код читалачке публике у Америци. Њено читање носи чар духовне авантуре и зато је воле интелектуалци и такозвани обичан свет.

Преводилац и новинар Весна Рогановић је истакла да је Симић био главни јунак њеног професионалног живота, аутор са којим је најдуже и најимпресивније сарађивала.

 - Симић је интелектуалац, с нетипичним, оригиналним увидима у књижевност и поезију Старог и Новог света, о чему је такође размишљао у непосредним разговорима, есејима и белешкама - казала је Рогановићева. - Као неко ко долази са стране боље је могао да уочи аутохтоност и оригиналност америчке поезије и културе, старе тек два века, у односу на ону вишемиленијумску Европе и Истока. Себе је сматрао песником америчке провенијенције, баштиником Емили Дикинсон, Воласа Стивенса, поезије која не робује канонима и ужива у "демократичности" такве уметничке слободе. Упркос томе, никад се није одрекао вредности које је посредно баштинио од европске литературе и светске културе и митологије - што се види из небројених референца и алузија у његовом опусу - од Сапфе, Овидија, Шекспира до Октавија Паза, Бродског, Шајмуса Хинија, Васка Попе, Новице Тадића и осталих.

Божовић је говорио о Симићевом стваралаштву:

 - У есејима је испричао читав свој живот, од раног одласка у Америку до тренутака у којима је сведочио у неким од најузбудљивијих епизода америчке и европске културно-политичке и друштвене историје друге половине 20. века. А, у песмама је истрајни сведок свакодневице која се мењала пред његовим очима. Он, који је много знао о историји поезије, све време је од малих детаља свакодневице правио чуда властитог песничког света. Полазећи од различитих искустава, суочавајући се са различитим поетичким изразима, показао је да заправо то обиље обичног, видљивог, чулима доступног света, може бити претворено у слике које су луцидне у свом садржају и продорне у својим дометима. Ретки су песници који су тако истрајно посвећени својој поетици без великих промена у њој, а који су имали толико смисла за оно што је модерно у савременом животу и у најдубљој вези са њим какав јесте.

БОНУС ВИДЕО:

"УМЕТНОСТ ИЗНАД СВЕГА“: Међународни филмски фестивал Кустендорф отворен на Мокрој гори

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације