ДАНАШЊИ ГОВОР СПИКЕРА ЈЕ УДАР НА СРПСКИ ЈЕЗИК: Препознатљиви баритон Жарка Обрачевића деценијама оплемењује радио и ТВ емисије

ГЛАС спикера Жарка Обрачевића (1947) оплеменио је и обојио многе емисије на радију и телевизији. Деценијама је овај препознатљиви баритон заштитни знак Радио Београда, мера доброг говора и језика. Слушаоци и данас препознају његов начин интерпретације, снагу, јасноћу и чистоту изговора.

Фото: З. Јовановић

Обрачевић је већ десет година у пензији, али, доброћудан по природи, и даље не може да одбије колеге кад га позову да "ускочи у студио". Ти случајни "упади" често емисијама дају посебан печат. Власник гласа којем се верује је управо онакав како смо га замишљали. Непосредан и пријатан.

- Када ме неко пита одакле ти такав глас, кажем да ме је мама родила таквог, а после сам лако савладао основне ствари. Нисам учио како треба да говорим, нити сам много о томе размишљао. Нисам се трудио да чувам глас, јер нисам морао. Пијем шприцере, вино, све ледено и никад ми није шкодило. Цигарете не бројим, уплашио сам се. Кад год је неки мој познаник из радија престао да пуши, брзо је завршио - шали се Обрачевић.

- Док ме служи глас, док ме служи дах, моћи ћу да радим. Мада осећам да ми повремено фали даха. Надам се да ћу, ипак, да издржим још коју годину у овом послу.

- Годину дана сам хонорарно радио као спикер на Трећем програму. Тек сам дипломирао кад је расписана аудиција за Први програм Радио Београда. Међу 250 кандидата изабрали су мене. Мој отац је био професор универзитета и кад је чуо шта намеравам да радим, много се наљутио на мене. Нисам марио због тога. Свидео ми се посао, одговарало ми је необавезно радно време. Нисам се никада покајао што сам одустао од рударства. Тај посао није био за мене.

Технике дисања, које је његова колегница Драга Јонаш сматрала најважнијим за доброг спикера, брзо је савладао. Висок је и крупан, тако да дугачке реченице може с лакоћом да изговори. Можда му је помогло и то што се активно бавио роњењем. Временом се испрофилисао за дневно-информативне емисије "Новости дана" и "Дневник". У "Радиоскопу", једној од првих емисија магазинског типа у ондашњој Југославији читао је "језичке клацкалице" које је писао Коста Тимотијевић.

- Не умем да певам, али умем да слушам и да препознам шта је добро - каже Обрачевић. - Дочекали су ме врсни спикери. Драга Јонаш се веома ангажовала да ми помогне. Знао сам акценте, како да их обележавам и користим, а она ме је упутила како да их тражим у речницима. И данас кад сам у недоумици, узмем речник да погледам какав је акценат.

- Избегавам да читам са екрана - каже он. - Волим да узмем папир у руке и оловком обележим себи логичке акценте. Лакше ми је, шта да радим, навикао сам тако. Више ми сметају акцентске, него језичке грешке. Некада се много више водило рачуна о говору него, нажалост, сада. Много мојих млађих колега на једном тону причају, без логичког акцента, неки без потребе праве синусоиде. Повратна заменица се скоро сасвим изгубила. Медији су важни за очување језика који је на ветрометини и удару квариша. Педесетих и шездесетих година прошлог века у Србији је постојао Радио-Београд и још неколико локалних станица, где су радили врсни и писмени новинари. Не кажем да их сада нема, али има доста оних чије је знање далеко од тога да би били узор. Да стану уживо пред микрофон, тада су могли само званични спикери и Јосип Броз. Остали су морали да снимају прилоге.

Прича нам Обрачевић о сарадњи са лекторима, о различитим приступима читању текста за радио, телевизију и документарни филм. Све је то он радио.

- Подразумевало се да су спикери професионалци који лепо говоре, читају у складу са нормама српског књижевног језика. Развојем технике и због потребе да се репортери јављају са лица места, Радио Београд је морао да одшкрине врата за промене, а онда широм да се отвори. Локалне радио-станице, за разлику од Радио Београда и телевизије, не запошљавају лекторе. У електронским медијима говори се како ко зна и уме. То је интензивни удар на српски књижевни језик. Срећом, на Радио Београду и РТС професија лектор заузима високо место. Мада лектора никад нема довољно, поготову за говорни језик. Штеди се где не би требало. Некада су новинари и спикери после наступа пред микрофоном морали после емисије да иду код чувене Радмиле Видак која им је указивала на грешке - каже први добитник награде са њеним именом, која се додељује за лепоту говора. - Поред информативне, медији имају важну образовну функцију, у оквиру које је важна ставка борба за језик. Захваљујући лекторима, тим преданим заштитницима српског језика, можда је ситуација у Радио Београду боља него другде. Мада увек може боље.

- Била је недеља, 4. мај - живо се сећа Обрачевић. - Одрадио сам смену на каналу озбиљне музике и вратио се кући. Предвече ме је позвала колегница да дођем у радио јер треба да објавимо да је Тито умро. Првобитни план је био да неко из Централног комитета то објави, али се вероватно тај генерал успаничио. Сви уредници су били у студију. Драга Јонаш је најавила све радио-станице које су се укључиле. Било је око пет до седам. У Сплиту су играли Звезда и Хајдук. Утакмица је прекинута када сам рекао: Централни комитет вас обавештава да је умро друг Тито. После тога сам наставио да читам. Саопштења су долазила факсом, главни уредник је доносио страну по страну да читам, како је шта стизало. Било је много скраћеница, није било лако. Издржао сам скоро сат. Све је могло да се припреми унапред, али очигледно неко није смео да ризикује.

- Десило ми се да у једним "Новостима дана" кажем западни балкон уместо Балкан. Нисам себе исправио и то је прошло. Једном сам читао поноћне вести када се "заљуљало" у Београду. Ноћ, папири беже, а ја читам вести. Претпоставио сам, али нисам смео уживо да кажем, да је земљотрес.

Упркос, како каже, кваришама језика и онима који тврде да спикерско занимање одумире, Обрачевић верује да ће радио и телевизијским станицама увек бити потребан добар читач који негује културу говора. Његов син Игор кренуо је очевим стопама, док други син Стефан и ћерка Јована раде друге послове.

Препоручујемо

Друштво

1 1

И АФРИЧКО СРЦЕ КУЦА ЗА КОСОВО: Око десет хиљада наших људи живи у Јужноафричкој Републици, чувајући свој идентитет и традицију (ФОТО)

18. 12. 2022. у 12:00

Друштво

1 1

АРАПСКИ ПРЕВОДИ НА СРПСКИ: Ученици Математичке гимназије осмислили апликацију као помоћ мигрантима

14. 12. 2022. у 15:50

Култура

0 2

ОПСЕДАЛО ГА ЈЕ ЗЛО 20. СТОЛЕЋА: Зборник "расутих" прича које нису раније објављене - Збирка Adieu, Belgrade Боривоја Адашевића (1974-2019)

29. 12. 2022. у 20:57

Култура

0 2

СВЕДОК БУРНОГ ВРЕМЕНА: Књига Горана Перчевића "Моментум" о важним историјским личностима

26. 12. 2022. у 11:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације